Savet Vlade Srbije: Blage kazne i sumnja na korupciju ugrožavaju čist vazduh

U izveštaju se dodaje da je malo toga učinjeno kada su u pitanju subjektivni uzročnici zagađenja vazduha, nedovoljnom edukacijom građana, nedovoljnom preventivom, blagom kaznenom politikom kada su u pitanju pravna ili fizička lica koja prouzrokuju zagađenje, odnosom države, odnosno lokalnih samouprava u ruralnim područjima u kojima se godinama ništa ili malo toga radi na uređenju vodosnabdevanja.

"Malo je učinjeno po pitanju pravovremenog obaveštavanja javnosti o postojanju zagađenja, otklanjanju uzroka zagađenja i konačno nedovoljnog državnog finansiranja mera i aktivnosti u cilju sprečavanja i smanjenja zagađenja vazduha", navodi se u izveštaju.

Savet navodi da je Valjevo jedan od primera u kojem je proteklih godina drastično porasla zagađenost vazduha, a samim tim i ugroženost zdravlja stanovništva.

"Tako je vazduh u Valjevu prekomerno zagađen već 10 godina od kada postoji organizovano merenje Agencije za zaštitu životne sredine. Svrstan je u treću kategoriju kvaliteta vazduha zbog povećanih koncentracija PM10 i PM2.5 čestica", navodi se.

Ništa manje iza Valjeva ne zaostaje ni grad Bor, gde je prema izveštajima mernih stanica zagađenje u proteklih godinu dana na istorijskom minimumu i vazduh čistiji nego što je bio, ali stručnjaci ukazuju da to nije potpuna slika.

Agencija za zaštitu životne sredine, koja meri zagađenje vazduha, ukazuje da zagađenje sumpor-dioksidom jeste manje nego ranije, ali teških metala i arsena, odnosno supstanci opasnih po zdravlje i dalje je višestruko više.

Prema istraživanjima domaćih institucija, upravo je zagađenje vazduha uzrok povećanog oboljevanja i smrtnosti od malignih i drugih bolesti u gradu Boru koji je bio predmet istraživanja referentnih zdravstvenih ustanova, u čijim studijama je ukazano na direktan uticaj zagađenog vazduha na pogoršanje zdravlja stanovnika Bora.

Pored blage kaznene politike kada je u pitanju zaštita vazduha koja je propisana Zakonom o zaštiti vazduha, Savet je istakao i da postupajući sudovi u većini slučajeva izriču novčane kazne koje su simbolične u odnosu na ostvareni profit neke kompanije koje zagađuju vazduh.

Kompanija Ziđin zbog aerozagađenja u Boru u novembru 2019. i januaru 2020. prekršajno je kažnjena sa po milion dinara, dok je za privredni prestup 2022. Privredni sud u Zaječaru kaznio Ziđin Bor Koper sa 200.000 dinara, a odgovorno lice sa 30.000 dinara zato što su izgradnja i radovi na proširenju topionice bakra u Boru početi bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, dodaje Savet.

Kada se ima u vidu da je profit kompanije Ziđin tokom 2023. godine bio približno 164 miliona evra, kao i da je ova kompanija povratnik s obzirom da je u više navrata kažnjavana za privredne prestupe i prekršaje (sedam puta), ukupan iznos novčanih kazni iznosio je svega osam miliona dinara.

"Nepoštovanje zakona i protivpravno postupanje moralo bi biti oštrije sankcionisano od države, te se ne bi moglo dešavati da se pojedini objekti grade bez građevinske dozvole i bez studije uticaja na životnu sredinu", piše Savet za borbu protiv korupcije.

Tako se ne bi moglo desiti da kompanija Linglong u Zrenjaninu, koju je država subvencionisala sa 75,8 miliona evra i dala zemljište u vrednosti od 76 miliona evra, gradi objekte na osnovu nezakonitog rešenja uprave Zrenjanina, kojim se daje saglasnost na parcijalnu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, koje je poništeno presudom Upravnog suda.

Očigledno je dakle da po mišljenju Saveta u tim primerima, kao i drugim slučajevima zagađenja vazduha, postoji sumnja o pojavama koruptivnih radnji i s obzirom na to nadležni državni organi morali bi se pozabaviti i pozadinom nastanka i uzroka zagađenja vazduha i uzročno-posledične veze između protivpravnog postupanja koje je dovelo do zagađenja i imovinske koristi koje je odgovorno pravno lice steklo takvim postupanjem.

Pored strožije kontrole zakonitosti, postupanja i sankcionisanja svih aktera koji svojim činjenjem ili nečinjem mogu ugroziti ili su ugrozili čist vazduh, prema mišljenju Saveta moraju se uložiti i drugi dodatni napori u cilju očuvanja čistog vazduha u Srbiji.

Javno zdravlje stanovništva mora biti prioritet, koji se mora ostvariti boljim monitoringom, odnosno razvijenijim sistemom kontinuiranog automatskog monitoringa kvaliteta vazduha.

Zdravlje dece ne sme biti ugroženo, te bi se morale definisati posebne mere za zaštitu zdravlja dece, pogotovo u područjima u kojima već postoje fabrike i druga pravna lica koja potencijalno svojom tehnologijom mogu zagaditi vazduh, smatra Savet.

Savet podseća i na procene Svetske zdravstvene organizacije, Evropske agencije za životnu sredinu i drugih relevantnih institucija ukazuju na hiljade prevremenih smrti svake godine koje se mogu pripisati izloženosti zagađenom vazduhu, svrstavajući Srbiju među evropske zemlje sa najvišim stopama mortaliteta uzrokovanog ovim faktorom.

Sva industrijska postrojenja bi morala ugraditi najsavremenije tehnologije, odnosno sisteme za prečišćavanje kojima se kontroliše i sprečava emisija štetnih gasova i supstanci, odnosno dodatnu opremu koja omogućava dostizanje donjih vrednosti, a ne vrednosti koje su više od dozvoljenih.

Savet je ocenio da se novim zakonom ne rešavaju ključni problemi zagađenja vazduha u Srbiji, da zakon nije pružio potpunu pokrivenost zemlje praćenjem kvaliteta vazduha, da nije pooštren sistem sankcionisanja zagađivača, da zagađivači emituju opasne materije bez efikasnih filtera, da nisu uvedene strože granične vrednosti koncentracije opasnih materija, da sistem izveštavanja nije transparentniji, kao i da javnost nije dovoljno zastupljena u pogledu praćenja i kontrole vazduha.