"Ostavka Vučića i promena Ustava": Dok se studenti spremaju za 1. novembar, da li rade i na političkom programu?

Pad nadstrešnice obeležava se 1. novembra u Novom Sadu. U toj tragediji život je izgubilo 16 ljudi i samo je jedna preživela. Ovaj događaj bio je za veći deo Srbije “kap koja je prelila čašu”. Ipak, skoro godinu dana kasnije, osim masovnosti građana na ulicama i jasnije izraženog stava tih ljudi ‘protiv’ ove vlasti, suštinski se ništa nije promenilo - i dalje živimo u istom političkom miljeu. Šta se onda može očekivati od 1. novembra, a možda još važnije - od 2. novembra?
Nesumnjivo, svi očekuju da će se veliki broj ljudi iz cele Srbije okupiti te subote u Novom Sadu. Kako portal N1 saznaje iz studentskih krugova, planirane su šetnje iz Beograda, ali i drugih delova Srbije, kao i radionice i razne akcije.

“Prvi novembar će biti bolan za sve nas, kao dan koji je odneo mnoge živote i koji označava početak naše borbe. Komemorativni skup kao poziv na ujedinjenje trebalo bi da nas podseti zašto smo u ovome. Naša borba je uvek podrazumevala da stanu rame uz rame studenti, poljoprivrednici, profesori, lekari, sveštenici… I da se setimo svi žrtava za koje je isključivo odgovorna korupcija države. Šetamo svi do Novog Sada, vidimo se tamo”, usaglašen je stav studenata u odgovoru za N1.
 
Studenti će pristići, kako su saopštili, sa tri strane: Beograd-Stara Pazova-Inđija, Čačak-Požega-Kosjerić-Valjevo-Koceljeva-Šabac-Ruma, Subotica-Bačka Topola-Kula-Vrbas.

Očekuje se i dolazak poslanika Evropskog parlamenta - kako Danas saznaje, nekoliko njih je već potvrdilo svoje prisustvo 1. novembra u Novom Sadu.

U odgovoru za portal N1, portparol Evropske zelene partije naveo je da je 1. novembar "važan trenutak žaljenja i protesta".
"Skandalozno je da, godinu dana kasnije, žrtve i njihove porodice i dalje nisu dobile pravdu. Nastavićemo da vršimo pritisak na vlast predsednika Vučića i spremni smo da podržimo borbu za obnovu demokratije i vladavine prava u Srbiji", kazao je on.
 
Ipak, poslanici EP ispred ove partije neće učestvovati na komemoraciji, ali razmatraju kako da pruže podršku iz Brisela i da u skorije vreme ponove posete Srbiju.

S obzirom na to i da su Evropske demokrate bile glasne u podršci srpskim studentima i kritici predsednika, obratili smo se i njima sa pitanjima "šta očekuju od skupa 1. novembra, da li će prisustvovati i ako da, koji poslanici će posetiti Novi Sad", ali na postavljena pitanja do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

“Vučiću reći: Ti si kriv za sve”

Istoričar Milan St. Protić očekuje veliki broj ljudi na komemorativnom skupu, ali ne očekuje da će se u društvu “nešto dramatično preokrenuti”.  Kako ističe, 1. novembar je bitan, ali je možda bitniji 2. novembar jer kako kaže, studenti još uvek nemaju razrađeni politički program.
 
“Brine me što još uvek studenti nemaju politički program. Mnogo je bitnije ukoliko pobede, šta nameravaju da rade - koji je odgovor na status Kosova, prema Rusiji i ratu u Ukrajini, prema EU, EXPO-u, litijumu... Potreban je odgovor na ta ključna pitanja koja pred Srbijom već godinama stoje. Onaj koji pretenduje da pobedi ovaj režim, mora da ima jasan odgovor”, ističe St. Protić.

Ova pitanja, ističe on, dovode i do odgovora na pitanje - kako promeniti sistem. Smatra da izbori nisu odgovor za odgovornost za pad nadstrešnice, već za izgradnju demokratije. Po njemu je rešenje u traženju ostavke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a nakon promene vlasti prvo što treba uraditi je - promeniti Ustav.
 
Lakše bilo srušiti Miloševića, nego promeniti Srbiju

Posle 5. oktobra pokazalo se da je lakše bilo srušiti Miloševića nego zaista promeniti Srbiju, jer su poluge vlasti ostale u rukama onih koji su služili starom režimu. Novi pobednici su formalno imali vlast, ali su zapravo postali taoci sistema koji nisu kontrolisali.

"Ustav je loš jer dalje suviše veliku vlast predsedniku, pogotovo što se on bira direktno. Jedini koji ima autentičan legitmitet naroda je predsednik. Taj Ustav ne valja jer je to prerađeni Miloševićev ustav i mnoge odredbe su preuzete odatle. Trebalo bi da se promeni Ustav da bi se onemogućilo da neko uzurpira toliko vlast. Bojim se da bez promene Ustava neće biti ni ukupnog preobražaja društva”, smatra St. Protić.
 
Kako navodi naš sagovornik, iako je pritisak veliki, on nije dovoljan jer Vučiću, kako ističe, treba reći - “ti si kriv za sve, ti si odgovoran za nadstrešnicu”, dodajući da je pogrešno što su studenti govorili da je “nenadležan” jer je on onda sve vreme pokazivao da je “faktični nadležan i da je kontrolisao sve organe”.

“Nek predsednik podnese ostavku i nek se ova agonija završi već jednom”, ističe sagovornik portala N1.
Zvučno oružje, batinaši iz Ćacilenda, policijska brutalnost…

Pred svaki veliki skup na koji su studenti pozivali, državni i SNS funkcioneri imali su isti šablon - izjave da će blokaderi počiniti veliko nasilje, da sprovode "obojenu revoluciju" i krše ustavni poredak, te da se organi reda morati da reaguju.

Dogodilo se upravo suprotno - oni koju su pokušavali da druge okrive za nasilje su bili oni koji su ga vršili nad građanima i studentima koji skoro godinu dana šetaju ulicama i traže pravdu. Došli smo do toga da je 15. marta na protestu u Beogradu upotrebljeno zvučno oružje, a još se ne zna ko je odgovoran. Zato mnogi opravdano brinu šta će se desiti 1. novembra - šta će biti upotrebljeno, da li će biti huligana ili policijske brutalnosti kao tokom ranijih većih skupova.

“Očekujem najveće moguće nasilje. To oni vide kao poslednju šansu da divljaju, da pokušaju da spale ceo Novi Sad i svakoga koga vide na ulici, a ne slaže se sa njima, da pokušaju da linčuju... Oni znaju da ne mogu da pobede na izborima, znaju da nemaju većinu. Ali im treba taj izgovor kao što su izbori. Potrebni su im samo kako bi pravili incidente, a u osam (časova), kad se zatvore birališta, pre nego što bilo ko pogleda kutiju ili otvori da je broji, da u osam i jedan minut kažu: pokradeni su izbori. I onda krenete sa serijom incidenata, pravljenja haosa i nasilja", naveo je Glišić.

St. Protić misli da je cilj Glišićevih izjava da se deo ljudi odvrati od odlaska na protest, ali i da se zastraše oni koji idu. Ipak, nije siguran koliko je dobra ideja da skup bude u Novom Sadu, iako mu je simbolika jasna.

“Da li je najsrećnije rešenje u pogledu lokacije… Sa stanovišta simbolike razumem, ali sa stanovišta političkog rezultata čini mi se da je bolje da je u Beogradu. U Beogradu ima i više prostora što znači da je represija teža na tako velikom prostoru. Brine me što mi izgleda da će lakše biti primeniti silu u Novom Sadu… Kad je veliki broj ljudi na jednom mestu, primena sile je teža i nesigurnija. Režim gubi nerve i da je pojačana represija proizvod njihove nervoze, što može i opasno da bude”, ističe on.
 
Tokom leta svi smo upamtili citat “Kad se Srbi sa odmora vrate”. Ali, Srbi su se vratili sa odmora, pa promene na ulicama nije bilo. Samo promene u represiji koja je veća.
“Zato je 15. mart trebalo da bude prelomni trenutak jer je to bila kulminacija i tako je moglo da se pretpostavi. Taj broj verovatno ne može da se postigne, ali biće dovoljno da se pošalje poruka. Masovnost skupa će pokazati da je studentski pokret i dalje aktivan i i dalje moćan”, poručio je on.