Zavisi li pravo na besplatnu pravnu pomoć od vrste nasilja: Koga zakon ostavlja bez podrške i kako to izgleda u praksi

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći iz 2019. godine propisan je za nekoliko kategorija, a među njima su i žrtve nasilja u porodici, bez obzira na imovinsko stanje.

To je lepo od zakonodavca, kaže novinarka i PR saradnica udruženja “Fenomena” Jovana Gligorijević, međutim, ističe da je Srbija po Istanbulskoj konvenciji koja je pravno obavezujuća - dužna da svim žrtvama svih oblika nasilja prema ženama obezbedi pravnu pomoć pod jednakim uslovima.

“To znači da ako je žrtvama nasilja u porodici, što su većinom žene, država dala besplatnu pravnu pomoć - mora da dati i žrtvama seksualnog nasilja, proganjanja, prinudnih brakova", ističe Gligorijević.
 
Zbog toga krug onih koji imaju pravo na tu pomoć, bez obzira na imovinsko stanje mora da se proširi prema Istanbulskoj konvenciji, podseća ona.
 
GREVIO Komitet, nadzorno telo Saveta Evrope koje prati primenu i implementaciju Istanbulske konvencije, izdalo je prvi tematski izveštaj o njenoj primeni u Srbiji u kom "sa žaljenjem konstatuje da, prema važećem pravnom okviru, žrtve oblika rodno zasnovanog nasilja koji nisu porodično nasilje, nisu obuhvaćene sistemom besplatne pravne pomoći".

Tematski izveštaj o primeni konvencije u Srbiji:

"GREVIO izražava žaljenje što su specijalizovane usluge podrške u Srbiji i dalje pretežno usmerene na nasilje u porodici, dok ne postoji posvećena podrška za žrtve prinudnih brakova, ženskog genitalnog sakaćenja, uhođenja, seksualnog nasilja ili seksualnog uznemiravanja, kao ni za žrtve onlajn i tehnologijom posredovanog nasilja nad ženama. Kao posledica toga, hitni smeštaj, savetovanje, dugoročna psihološka podrška i briga o traumama ostaju u velikoj meri nedostupni žrtvama ovih oblika nasilja", navodi se u izveštaju iz septembra ove godine.
 
Ipak, neosetljivost Zakona za ove tipove nasilja nad ženama nije jedini sistemski nedostatak.

Proces kroz koji žrtve porodičnog nasilja prolaze kada zatraže besplatnu pomoć, često je otežan nedovoljno obučenim službenicima i nedostakom empatije u institucionalnom postupanju.

Načelo poverljivosti: Minimum često nepostojeći

"Svaka jedinica lokalne samouprave ima zakonsku obavezu da uspostavi službu za pružanje besplatne pravne pomoći – a to vam je jedan službenik, pravnik, koji će da ima svoju kancelariju gde će osoba, recimo žena žrtva nasilja da dođe i da kaže da joj treba advokat na osnovu zakona. Nažalost, niti imaju sve jedinice samoupave to, tamo gde ih imaju rade u odvratnim uslovima, gde dele kancelariju sa po pet, šest drugih službi. To pravi problem jer žrtve nasilja nemaju minimum poverljivosti da pričaju intimne i delikane stvari", navodi Gligorijević.
 
Zato, između ostalog, “Fenomena” predlaže izmenu Zakona koja će uvesti načelo poverljivosti između žena i službenika koju pružaju pomoć.

Ko pruža besplatnu pomoć?

Prema zakonu, advokati koji pružaju uslugu besplatne pomoći, moraju da budu upisani u Registar pružalaca te pomoći, a prijavu podnosi Advokatska komora Srbije. Prijavu mogu podneti i službe pravne pomoći lokalnih samouprava, udruženja, Pravni fakultet ili javni beležnik.

"Eksluzivno pravo na pružanje pomoći ima Advokatska komora Srbije koja ima kol centar. Službenik u opštini pozove telefonom taj kol centar ili u većini slučajeva, onaj ko traži pomoć - sam zove taj broj. Komora onda ide po rednom broju advokata koji su se prijavljivali u Registar. Retko kad žene žrtve nasilja u porodici dobiju senzibilisanog advokata", ističe Jovana Gligorijević.
 
Dodaje i da advokati to izbegavaju, jer su naknade koje im država daje - niže od njihovih advokatskih tarifa.

Vezane ruke onima sa znanjem i iskustvom

Organizacijama civilnog društva koje se bave ženskim pravima ruke su gotovo vezane, što je još jedan od nedostataka ovog Zakona. Prema članu 9, udruženja mogu pružati besplatnu pravnu pomoć samo na osnovu odredbi koji uređuju pravo azila i zabranu diskriminacije.

“Zakonodavac je potpuno ispustio nevladine organizacije koje imaju znanje i iskustvo - organizacije civilnog društva ne mogu pružati besplatnu pravnu pomoć, već samo savetovanje i usmeravanje kome žene mogu da se obrate, sem u slučaju kada je advokatica koja sarađuje sa organizacijom upisana u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći i to su potpuno dva nezavisna procesa", objašnajava Gligorijević.
 
Ipak, kako Gligorijević dodaje, situacija u kojoj žena dolazi kod službenika koji je pritom i senzibilisan i koji će pozvati organizaciju civilnog društva - najčešće se ne dešava.

Zato je udruženje "Fenomena" pokrenulo platformu u kojoj besplatne pravne informacije žene pronalaze na sajtu, kroz pitanja i odgovore advokatica. Kako Gligorijević kaže, sajt dnevno broji 400 poseta.

Koliko je potreba za izmenama sistema pružanja besplatne pravne pomoći velika, ukazuje nacionalna analiza saradnje službi za besplatnu pravnu pomoć pri lokalnim samoupravama i organizacija civilnog društva koje podržavaju žene preživele rodno zasnovano nasilje.

Rezultati su pokazali da 57,8 odsto opština ne upućuje preživele ka specijalizovanim organizacijama, 73,3 odsto zaposlenih nije prošlo obuku za rad sa preživelima, a 44,4 odsto službi za besplatnu pravnu pomoć nije upoznato s relevantnim ženskim organizacijama u svom području.