Novi zakon o legalizaciji „nagrada za kršenje propisa“

Predlog novog “zakona o legalizaciji”, koji je zakon donet u netransparentnom postupku, bez javne rasprave što je zakonska obaveza, doveo je do brige da će gradnja u nacionalnim parkovima biti legalizovana, piše Nova ekonomija.

Pored toga, javnost se ovih dana pita da li je Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima uopšte zakon “o legalizaciji” ili nije.

Advokat i konsultant za materiju građevinskih dozvola i legalizaciju Đorđe Vukotić navodi za Novu ekonomiju da je Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti poslednja verzija propisa koji ima tendenciju da uredi pitanje legalizacije. 

On napominje da predlog zakona zapravo reguliše ovu materiju.

“U našem pravnom sistemu se svojina stiče upisom prava u katastar, pa zakon u tom smislu u naslovu ne sadrži termine ‘ozakonjenje’ i ‘legalizacija’, iako reguliše tu materiju. Legalizacija objekta je de facto i po ovom zakonu pravni osnov za upis tog objekta i njegovog vlasnika u katastar”, navodi Vukotić.

U napomenama i objašnjenjima koja prate predlog ovog zakona navodi se podatak da je u katastar upisano približno 4,9 miliona nepokretnosti koji čine uređeno tržište. Oko 4,8 miliona nepokretnosti je van evidencije od čega je oko 2,1 milion objekata nelegalno izgrađeno, dok je približno 2,7 miliona legalno izgrađeno, ali nije upisano u katastar.

Tri decenije borbe sa problemom

Kako se navodi u obrazloženjima zakona, efekti do sada važećih zakona kojima je uređivana ova materija, počevši od 1997. godine, do poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine nisu dali očekivane rezultate, a u međuvremenu je i dalje bilo dosta slučajeva nove bespravne gradnje, bez obzira što je je u pitanju krivično delo.

“Prema podacima iz jedinica lokalne samouprave odnosno drugih organa koji su nadležni za poslove ozakonjenja, ukupno je doneto oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata za vreme važenja svih zakona. Razlozi za mali broj donetih rešenja o legalizaciji i ozakonjenju su mnogobrojni: zahtevna urbanistička, tehnička i geodetska dokumentacija, nedostatak planske dokumentacije, dugi i skupi administrativni postupci, nerešeni imovinsko-pravni odnosi na zemlјištu, nezainteresovanost građana i slično”, navodi se u dokumentu.

Đorđe Vukotić podseća da se Srbija još od 1997. godine od donošenja Zakona o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte, zapravo tri decenije “neuspešno bori sa ovim problemom”. 

“Ambicioznija očekivanja su bila od odredbi o legalizaciji koje je sadržao Zakon o planiranju i izgradnji iz 2003, čija implementacija je takođe bila neuspešna zbog rigidnih uslova legalizacije. Uslovi za legalizaciju su poboljšani 2009, kada je usvojen važeći Zakon o planiranju i izgradnji, koji je sadržao preciznije odredbe o legalizaciji, ali ni taj zakon nije implementiran u praksi”, doda je on. 

Zbog toga je 2013. godine, kako kaže, usvojen “Veljin zakon” (zakon koji je donet za vreme mandata Velimira Ilića na mestu ministra za građevinu i urbanizam) koji je propisao jednostavne uslove za upis u katastar nelegalnih objekata. 

“Iako nije bilo jasno da li tzv. Veljina legalizacija garantuje vlasnicima isti obim prava koji imaju drugi vlasnici upisani u katastar, jedino je taj zakon u dosadašnjoj praksi doneo benefite legalizacije za građane, koji su prihvatili da im se po ranijim zahtevima upišu objekat i pravo vlasništva na tom objektu u katastar, koje je imalo zabeležbu osnova upisa koja je stvarala rezervu u pogledu samog prava”, podseća Vukotić.

Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. uvedena je objedinjena elektronska procedura za izdavanje građevinske dozvole, tako da građani više nisu imali izgovor da nelegalno grade zbog dugotrajne i skupe procedure pribavljanja građevinske dozvole, podseća Vukotić.

U novembru 2015. usvojen je važeći Zakon o ozakonjenju, koji je mogao biti uspešno implementiran u svim slučajevima, osim ako su postojali problemi sa vlasništvom zemljišta na kome se objekat nalazi ili ako objekat nije zadovoljavao minimalne tehničke standarde.

“Očekivalo se da će lokalne samouprave u efikasnoj proceduri legalizovati sve objekte koji se uz prihvatljiva odstupanja uklapaju u urbanističke i građevinske standarde. Takođe smo očekivali da će građevinske inspekcije početi da zatvaraju nelegalna gradilišta, a javna tužilaštva da pokreću krivične postupke protiv svih koji grade objekte bez građevinskih dozvola, a naročito protiv profesionalnih investitora koji nelegalno grade stanove za tržište. Logična, očekivana posledica prvih hapšenja profesionalnih investitora, koji se bave ovom vrstom kriminala, bio bi prestanak nelegalne gradnje. To bi bio jasan signal građanima da treba da prestanu da bez dozvole zastakljuju terase, adaptiraju potkrovlja, doziđuju terase i slično. Međutim, to se na žalost nije desilo, jer su ti nelegalni graditelji izgleda bili suviše bliski vladajućim strukturama da bi neko sankcionisao njihovo ponašanje”, dodaje Vukotić.

Više pročitajte na LINKU.