Zakon ne legalizuje bespravnu gradnju, već formalizuje faktičko stanje, tvrdi ministarka građevinarstva

„Da potpuno razjasnimo — ne sprovodi se naknadna legalizacija niti ozakonjenje postojećih bespravno izgrađenih objekata, već se vrši formalizacija faktičkog stanja. To znači da država ne izdaje nikakve naknadne građevinske ili upotrebne dozvole, već evidentira postojeće objekte i vlasnike, kako bi se uspostavila pravna sigurnost i potpuna evidencija postojećih već izgrađenih nepokretnosti“, objasnila je Sofronijević na sednici Skupštine Srbije.

Naglasila je da, za razliku od legalizacije koja podrazumeva propisani postupak i gde se tražilo ispunjenje urbanističko-tehničkih i drugih uslova, vlasnik sada, po ovom zakonu, praktično nema tu obavezu.

„Upis prava svojine ne znači da je objekat izgrađen po tehničkim standardima, već da je pravno prepoznat kao imovina vlasnika. Istovremeno, vlasnik time preuzima obavezu održavanja objekta u skladu sa važećim zakonima i propisima“, navela je ministarka.
Dodala je da je jedina nadležnost građevinskog inspektora, kada naiđe na bespravno izgrađeni objekat, da donese rešenje o njegovom rušenju.

„Pitala sam juče sve narodne poslanike da li smo kao društvo, kao država, spremni da porušimo dva miliona objekata. Mislim da nismo“, rekla je Sofronijević.

Kako je navela, tim predlogom zakona se niko ne abolira, da nije ni nagrada ni kazna i da u njemu nema povlašćenih.

„Ovaj zakon samo jednu razliku pravi. Oni koji su gradili za sopstvene potrebe — izdvajaju se socijalne kategorije lica. Za socijalno ugrožena lica, za porodice sa troje dece, naknada se ne plaća. Postoji fiksna minimalna naknada, jer je procenjeno da naše selo, koje je staro, koje je u stanju u kome jeste, da je primerena cena da se plati 100 evra fiksno i da se u to upišu i ambar i svi drugi pomoćni i ekonomski objekti“, objasnila je ministarka.

Dodala je da je vlasnik svakog objekta, posebno javne namene, u obavezi da vrši redovne, vanredne i specijalističke preglede.
Istakla je da nije floskula da je njenom ministarstvu sigurnost i bezbednost na prvom mestu, posebno posle tragedije u Novom Sadu, koja je, kako je rekla, promenila celo društvo.

„Da bismo mogli legalno i zakonito da primenimo ono što već piše u našim propisima, prvo ih moramo evidentirati i upisati vlasnika. Tek tada možemo da zahtevamo od vlasnika takvih objekata da ispunjavaju svoje zakonom propisane obaveze, odnosno da održavaju svoje objekte na način koji garantuje sigurnost i bezbednost za sve koji ih koriste“, istakla je Sofronijević.

Dodala je da se često zaboravlja ključna činjenica da ti objekti i sada postoje i da u njima žive neki ljudi.

Istakla je da je to pravno rešenje u skladu sa Ustavom i da se oslanja na međunarodne dokumente kao što su Povelja Ujedinjenih nacija, Povelja UN Habitat-a, Evropska konvencija o ljudskim pravima i Protokol 1.1.

Poslanicima koji su izrazili zabrinutost zbog bezbednosti u tunelima Munjino brdo i Laz, ministarka je poručila da slobodno putuju tom deonicom auto-puta Miloš Veliki.

„Pre pet dana tačno, 3. oktobra, MUP Republike Srbije — Sektor za vanredne situacije — izdao je dva rešenja kojima se kaže da su apsolutno bezbedni tuneli, čak da su najbolji do sada koji su izgrađeni u Srbiji“, rekla je ministarka.

Dodala je da je izgrađen bezbedan put, o čemu postoji predlog, mišljenje i potpisi najmanje 12 inženjera, a da je u slučaju Munjinog brda i Laza bilo potpisa 58 inženjera.

„Dakle, niko ništa ne radi napamet ili zato što mu tog dana tako dođe. Iza svega stoji struka. Posle svega što nam se dešavalo, da li mislite da bi bilo koji inženjer sa svojom ličnom licencom potpisao bilo šta za šta smatra da nije sigurno i da nije bezbedno? Dakle, svima koji koriste ovu deonicu auto-puta Miloš Veliki — slobodno koristite i deonicu i dva tunela“, poručila je Sofronijević.