U Srbiji prisutna diskriminacija starijih osoba: I dalje se retko obraćaju nadležnima

Na tribini u Evropskoj kući ocenjeno je da je srž rešenja problema diskriminacije starijih, razgovor sa njima i da društvo postane inkluzivno.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kazala je da je 2021. godine napisan izveštaj o diskirminaciji starijih koji je bio predstavljen u Skupštini Srbije.

„U tom izveštaju smo naveli neka lična iskustva starijih, poput jedne koja je glasila da im niko ne uskraćuje podršku, ali im je niko i ne pruža kao i da nekad nemaju neprijatnosti jer ne dolaze u kontakt sa ostalim ljudima. To može izuzetno uticati na fizičko i mentalno zdravlje, kvalitet života, socijalnu izolaciju i usamljenost, što automatski povećava rizik od potencijalnog zlostavljanja“, rekla je Janković.

Ona je ocenila da su posledice diskriminacije „velike i dalekosežne, bez obzira na starosno doba“.

„Starije osobe nisu neki drugi ljudi, oni su svi mi. Neophodno je obezbediti finansijsku sigurnost u starosti koja podrazumeva održiv sistem penzijskog invalidskog osiguranja, kao i socijalnu zaštitu“, navela je Janković.

Stalna koordinatorka UN nacija u Srbiji Matilda Mort izjavila je da stariji ljudi nisu pasivni, već aktivni učesnici i donosioci promena u društvu.

„U Srbiji je ostvaren napredak u strategiji o aktivnom i zdravom starenju, plan je osnažiti starija lica uz podršku volontera mlađih generacija“, rekla je Mort.

Predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović ocenio je da starost ne sme da bude sinonim za marginalizaciju, već da starije osobe imaju pravo na dostojanstven život i participaciju.

„U okviru projekta u kome smo pokrenuli info linije za starije osobe i njhove porodice u Beogradu, Novom Sadu, Inđiji, Pirotu i Velikoj Plani, ti info centri nude podršku, informacije i upućivanje na relevantne ustanove. Moramo graditi međusektorsku saradnju, a ne da se isklučivo oslanjamo na institucionalne opcije zaštite“, rekao je Radovanović.