Porez na zagađivače 4 evra po toni CO2: Ko će morati da ga plati

Započela je javna rasprava o dva nacrta zakona koji bi trebalo da predstavljaju odgovor Srbije na Mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).

Prvi, Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, uvodi taksu od četiri evra po toni emitovanog ugljen-dioksida i ekvivalentnih gasova za domaće proizvođače, čime im se otvara mogućnost da taj plaćeni iznos odbiju od CBAM takse prilikom izvoza u EU, piše Nedeljnik.
 
Cilj drugog zakona - koji se odnosi na porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda - je da zaštiti naše proizvođače od jeftinije konkurencije iz zemalja koje takve takse ne naplaćuju.

Ko je obveznik poreza

Porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte se neće odnositi na sve privredne subjekte, već isključivo na pravna lica i preduzetnike koji kao operateri postrojenja imaju obavezu da poseduju dozvolu za emisiju gasova sa efektom staklene bašte (GHG).

Zakon precizno cilja na pet energetski i emisiono najintenzivnijih sektora: proizvodnju veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, proizvodnju gvožđa, čelika i ferolegura, aluminijuma, kao i proizvodnju električne energije.
 
Ove delatnosti, prema procenama iznetim u obrazloženju zakona, uzrokuju preko 57 odsto ukupnih GHG emisija u Srbiji, što ih čini prioritetom za uvođenje mera za smanjenje zagađenja.

Finansijski teret za domaću industriju

Uvođenje ovog poreza predstavlja značajnu novu finansijsku obavezu, koja će se obračunavati kao ponavljajući godišnji trošak.

Iako je poreska stopa definisana na četiri evra po toni CO2 ekvivalenta, osnovica za oporezivanje ne računa na ukupne emisije.
 
Od ukupno emitovane količine gasova oduzima se takozvana „referentna emisija“, koja predstavlja tehnološki neizbežan nivo emisija čak i uz primenu najbolje dostupne tehnologije.

Na taj način, oporezuje se samo „višak“ zagađenja iznad propisanog standarda, što - kako ocenjuje zakonopisac - direktno podstiče ulaganje u efikasnost i modernizaciju.

Olakšice za obveznike poreza

U analizi efekata zakona navodi se ilustrativan primer po kojem bi „prosečan veliki industrijski emiter (npr. cementara ili elektrana)“ sa godišnjom emisijom od oko 250.000 tona CO2 ekvivalenta mogao da se suoči sa godišnjim poreskim troškom od milion evra, u zavisnosti od njegovih stvarnih emisija u odnosu na referentne vrednosti.
 
Kako bi se ublažio finansijski udar i stimulisala zelena tranzicija, zakon predviđa i konkretne olakšice.

Najznačajnija je namenjena subjektima iz elektroenergetskog sektora koji najmanje 80 odsto prihoda ostvaruju iz te delatnosti.

Oni mogu ostvariti pravo na poreski kredit u iznosu od 20 odsto vrednosti sredstava koja su uložili u propisane mere za smanjenje emisija. Ipak, ovaj kredit je limitiran i ne može biti veći od 80 odsto ukupne poreske obaveze koju subjekt ima po osnovu ovog zakona.

Dva zakona na javnoj raspravi: Jedan za domaće, drugi za uvoz

U toku je, dakle, javna rasprava o dva nacrta koja bi, ukoliko budu usvojena, trebalo da počnu da se primenjuju od 1. januara 2026. godine, kada počinje i primena CBAM mehanizma u EU.
 
Budući da će srpski izvoznici u svakom slučaju morati da plate ovu taksu, ključno pitanje prestalo je da bude da li će porez biti plaćen, već kome.

Uvođenjem domaćeg poreza omogućava se da novac, umesto da se u potpunosti odlije u budžet EU, ostane u Srbiji, upravo zato što CBAM regulativa omogućava da se iznos plaćen u matičnoj državi odbije od obaveze prema EU.