Novim dugom vratio stari: Telekom izdao obveznice u istoj vrednosti kao one iz 2020, ali po kojoj ceni?

"Svrha izdavanja obveznica je refinansiranje postojećih finansijskih obaveza", stoji u Odluci o izdavanju korporativnih obveznica Telekoma Srbija od 5. septembra 2025.

Ukupan obim emisije je 23,5 milijardi dinara, što je oko 200 miliona evra. Prema Obaveštenju Centralnog registra hartija od vrednosti (CrHOV), 25. septembra izdato je ukupno 2,35 miliona komada ovih obveznica pojedinačne nominalne vrednosti 10.000 dinara.
 
Obveznice na napatu dospevaju za pet godina - 25. septembra 2030. godine. Obveznice su neobezbeđene (negarantovane), bez prava prevremenog otkupa, sa fiksnim dospećem, što znači da se glavnica u celosti otplaćuje na dan dospeća.
Prema podacima CrHov, prodata je cela emisija obveznica.

Kolika je cena
Kamatna stopa je promenljiva i sastoji se od fiksnog dela i belibora.
 
Na prvi pogled - kamatna stopa je ista kao i prošli put kada je Telekom u septembru 2020. godine emitovao prvu emisiju korporativnih obveznica u istoj vrednosti.
Da li je to baš tako?
 
Šta je belibor

Belibor je referentna kamatna stopa po kojoj vodeće srpske banke pozajmljuju novac – dinare jedna drugoj (izvor: NBS) i visina te stope utiče na obračun kamate na kredite u dinarima. Istorijski pregled kretanja belibora dostupan je na sajtu NBS.
 
Kamatna stopa na novi dug Telekoma računa se po istoj "formuli" kao i na stari: 2,95% + 3M.
 
Tromesečni belibor, na dan nastanka ovog teksta (baš kao i na dan izdavanja obveznica 25.9.2025), iznosi 4,68 odsto, prema podacima NBS. To znači da je kamatna stopa na novi dug Telekoma po izdatim dinarskim obveznicama (2,95+4,68) sada 7,63 odsto.

Pet godina ranije, u septembru 2020, u trenutku izdavanja prvih korporativnih obveznica Telekoma Srbija, belibor je bio znatno niži - na nivou od 1,02 odsto, jer su i kamatne stope globalno bile niske. Tako je kamatna stopa na Telekomove obveznice po formuli 2,95%+3M belibor, u trenutku emitovanja iznosia 3,97%.
Ta kamatna stopa je pratila rast belibora u proteklih pet godina, da bi u trenutku otplate celokupnog duga po prvim obveznicama dostigla sadašnji nivo iznad sedam procenata.

Ko su bili kupci prvi put, a ko sada

Aprila 2020. godine, Vlada Srbije najavila je paket mera za ublažavanje efekata pandemije kovida 19, koji je uključivao i pojednostavljen postupak izdavanja korporativnih obveznica i omogućavanje Narodnoj banci Srbije da te obveznice otkupi na sekundarnom tržištu.
 
Tada su kupci prvih korporativnih obveznica Telekoma bile komercijalne banke u Srbiji, od kojih je hartije potom otkupila NBS.

Centralna banka je tada saopštila da su ove hartije u potpunosti dinarske i da "ne nose nikakav devizni rizik, što ukazuje da je kompanija razmišljala prudentno i odgovorno i u smislu svođenja tržišnih rizika na najmanju moguću meru".
U naknadnom saopštenju NBS navodi da je pet banaka investiralo u obveznice Telekoma.
 
"Ukupan iznos otkupljenih hartija od vrednosti bliži je trećini nego, kako je pogrešno navedeno, polovini emisije i one su otkupljene po potpuno tržišnim uslovima , odnosno po stopi koja je gotovo identična kuponskoj kamatnoj stopi, tj. stopi po kojoj su navedene hartije od vrednosti emitovane", istakla je NBS.

Komisija za kontrolu državne pomoći je, kao što je portal N1 već pisao u oktobru 2023. godine, donela rešenje da izdavanje korporativnih obveznica Telekoma Srbije, koje je kupila NBS – nije oblik državne pomoći. Naime, Komisija je u obaveštenju navela da je "utvrdila da je transakcija izvršena po tržišnim uslovima".

Nakon investiranja u korporativne obveznice na primarnoj aukciji, domaće banke su određeni deo svojih hartija od vrednosti zadržale u svom portfelju, dok su deo ovih obveznica odlučile da iskoriste u okviru monetarnih operacija NBS, konstatovala je ova Komisija.

"Ukupno pet banaka je kupilo korporativne obveznice, dok su četiri banke na sekundarnom tržištu izvršile prodaju manjeg dela ukupno emitovanih obveznica. Komisija je utvrdila da su poslovne banke prodaje NBS korporativne obveznice u ukupnom (zbirno) iznosu od 8,8125 milijardi dinara, odnosno zbirno 37,5 odsto od ukupnog broja emitovanih hartija", navodi Komisija za kontrolu državne pomoći.

Razlika između kuponske stope i kamatne stope po kojoj je NBS otkupila ove hartije iz prve emisije korporativnih obveznica Telekoma, iznosila je, kako navodi komisija, 0,10 procentnih poena - kuponska stopa u trenutku emisije bila je 3,97 odsto, a stopa pri sekundarnoj trgovini 3,87 odsto, piše N1.

Ko su bili kupci Telekomovih obveznica prošlog četvrtka, u drugoj emisiji - javnosti nije poznato. Sigurno je samo da je reč o takozvanim kvalifikovanim investitorima, u smislu Zakona o tržištu kapitala, u koje svakako spadaju i banke, investicioni fondovi, osiguravajuće kuće, Republika, lokalne samouprave...

Hoće li biti još emisija obveznica

Sudeći prema odluci koju je ranije ove godine usvojila Skupština akcionara Telekoma, ova emsija obveznica neće biti jedina tokom ove i sledeće godine.

Jer, akcionari (a to je praktično država) odobrili su zaduživanje kroz dugoročne obveznice tokom ove i sledeće godine u iznosu do čak 1,2 milijarde evra. Prošlonedeljnih 23,5 miljardi dinara (što je oko 200 miliona evra) iznosi "tek" šestinu ovog iznosa.

"Odobravaju se, tokom 2025. i 2026. godine, emisije dugoročnih obveznica i/ili drugih dužničkih hartija od vrednosti Telekom Srbija a.d. Beograd kao emitenta na međunarodnom finansijskom tržištu, u maksimalnom ukupnom iznosu do 1,2 milijarde evra ili u ekvivalentnom iznosu u američkim dolarima, u skladu sa uslovima uobičajenim u međunarodnoj praksi u predmetnoj vrsti transakcija", stoji u Odluci koju je Skupština Telekoma Srbija usvojila na sednici 27. juna 2025. godine.
Evroobveznice

Podsetimo, Telekom Srbija nije emitovao samo dinarske obveznice. Prošlog oktobra, Telekom Srbija zadužio se za 900 miliona dolara, kroz emisiju međunarodnih korporativnih obveznica na berzi u Dablinu.

"Kompanija Telekom Srbija uspešno je emitovala međunarodne korporativne evroobveznice na berzi u Dablinu u vrednosti od 900 miliona američkih dolara", saopštio je u oktobru prošle godine državni teleoperator.
Emisija od 900 miliona dolara (oko 831 milion evra) zaključena je sa dolarskom kamatnom stopom od sedam odsto godišnje i nakon hedžiranja valutnog rizika iz dolara u evro konačna kamatna stopa iznosiće oko 5,9 odsto u evro valuti, naveo je tada Telekom u saopštenju.

Prema rečima generalnog direktora Telekoma Vladimira Lučića prikupljena sredstva bila su namenjena za refinansiranje postojećeg dela duga.
Pad profita u 2024.

Finansijski izveštaji Telekoma Srbija za 2024. su pokazali da je državni teleoperator poslovao sa profitom od 10 milijardi dinara, ali je on dve trećine manji u odnosu na onaj iz 2023. Telekom je tokom prošle godine na dokapitalizacije zavisnih preduzeća potrošio više od 32 milijarde dinara - od tog iznosa 30,4 milijarde slilo se na račun Arena Channels grupe. Značajno su porasli i troškovi kamata.