Alternativni izvori energije u Braničevskom okrugu: Podrška građana uz dozu nepoverenja u informacije (REZULTATI ANKETE)

Anketa je sprovedena među više od 90 čitalaca našeg sajta u periodu od 16. do 25. septembra, a rezultati predstavljaju okvirni uvid u stavove dela javnosti.

Alternativni izvori energije – solarna, vetroenergija, biomasa i male hidroelektrane – sve češće su u fokusu javnih rasprava, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. O njima se govori kao o ključnom delu energetske tranzicije, ali i o rešenju za smanjenje zagađenja i zavisnosti od fosilnih goriva.

Šta kažu građani?

Na pitanje „Kakvo je vaše mišljenje o alternativnim izvorima energije?“, čak 89% ispitanika ocenilo je da ih smatra korisnim i perspektivnim, dok se mali broj izjasnio negativno (7%), najčešće uz tvrdnje da su „štetne ili neisplative“. Samo četiri ispitanika navode da nemaju formirano mišljenje, što ukazuje da tema već postoji u javnoj svesti.

Oni koji su izrazili pozitivan stav najčešće se oslanjaju na naučne i stručne izvore, kao i lična i iskustva prijatelja. Slično tome, i ispitanici sa negativnim stavom uglavnom navode loša iskustva iz okoline kao razloge svojih stavova, dok oni koji nemaju formirano mišljenje imaju potrebe za dodatnim informacijama kroz praktične primere.

Međutim, poverenje u informacije koje stižu iz javnosti nije apsolutno. Najveći deo građana im veruje „delimično“, dok manji broj kaže da im uglavnom veruje, a zanemarljiv procenat im uopšte ne veruje.

Kao najpouzdaniji izvori izdvajaju se naučnici i stručnjaci, dok je poverenje u institucije i lokalne vlasti znatno niže. Potpuno nepoverenje najčešće se objašnjava političkim uticajem na informacije.

Kada je reč o praktičnoj spremnosti, većina građana pokazuje otvorenost da u svom domaćinstvu koristi alternativne izvore energije, naročito ukoliko postoje subvencije i povoljni uslovi. Najviše interesovanja pokazuje se za solarnu energiju, dok su biomasa i vetroturbine manje zastupljene. Oni koji su neodlučni ili skeptični uglavnom navode ekonomske razloge (visoka cena, isplativost).

U dilemi između ekonomskih i ekoloških koristi, odgovori pokazuju podeljenost – veći deo građana ističe važnost zdravije životne sredine i smanjenja zagađenja, ali bi nešto manje od polovine dalo prednost nižim troškovima.

Značajan nalaz je i to da 80% ispitanika smatra da građani treba da budu više uključeni u odlučivanje o projektima obnovljivih izvora energije kroz javne rasprave, inicijative i referendume. 

Svi ovi rezultati ukazuju na visok stepen zainteresovanosti građana za zelenu tranziciju i na spremnost da i sami učestvuju – ali i na postojanje određenih dezinformacija i nepoverenja u dominantne narative. Ako lokalne vlasti žele da iskoriste ovaj potencijal, potrebno je da obezbede transparentnije procese, jaču edukaciju i stvarnu participaciju građana.

Dezinformacije i mitovi

Ipak, paralelno sa stručnim argumentima i razvojem tehnologija, među građanima kruže brojni mitovi, dezinformacije i lažni narativi, što otežava formiranje jasnog stava. Na alternativnim medijima, prvenstveno YouTube kanalima, možemo čuti tvrdnje da vetar i Sunce ne mogu stalno da proizvode energiju i da bi mreža zbog toga trpela česte padove, kao i da su projekti previše subvencionisani pa ceh na kraju plaćaju građani kroz poreze i račune. Ove teze potom se pojačavaju deljenjem, objavama i komentarima na društvenim mrežama, gde se neretko pretvaraju u narative da je „zelena energija“ čak i štetna po zdravlje.

Takve tvrdnje deo su i šireg globalnog konteksta. Jedan od najpoznatijih primera je tzv. wind turbine syndrome – pojam koji je u javnost ušao 2009. godine i podrazumeva tvrdnje da vetroturbine izazivaju nesanicu, glavobolje i druge zdravstvene probleme zbog niskofrekventnog zvuka. Međutim, Health Canada je 2014. godine sprovela obimno istraživanje na više od 1200 domaćinstava i zaključila da nema dokaza o vezi između buke vetroturbina i problema sa zdravljem. Slično, pregled literature koji je objavio Journal of Occupational and Environmental Medicine pokazao je da nema konzistentnih dokaza da vetroturbine uzrokuju hronične bolesti.

Efekti koje pojedinci prijavljuju često se objašnjavaju tzv. nocebo efektom – kada očekivanje simptoma vodi do toga da ljudi zaista osećaju tegobe. Istraživanje objavljeno u časopisu Health Psychology pokazalo je da su učesnici koji su prethodno bili izloženi informacijama o navodnim zdravstvenim efektima vetroturbina kasnije prijavljivali simptome čak i kada su bili izloženi samo simuliranom zvuku.

Vetropark „Kostolac”

Na obodima Kostolca, na lokaciji iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrane, nalazi se prvi vetropark u javnom vlasništvu u Srbiji – pilot projekat Elektroprivrede Srbije. 

Prema saopštenju EPS-a i izveštajima medija, vetropark će imati 20 turbina ukupne snage 66 MW, sa procenjenom godišnjom proizvodnjom od oko 187 gigavat-časova, što je dovoljno za približno 30.000 domaćinstava. Time bi se, prema procenama, smanjile emisije ugljen-dioksida za više od 170.000 tona godišnje.

Radovi su krenuli krajem 2024. godine, kada je podignuta prva turbina. Prvobitno je planirano da projekat bude završen u prvoj polovini 2025, ali su rokovi više puta pomerani. Ministarstvo rudarstva i energetike je u junu 2025. saopštilo da se probni rad očekuje na jesen, a u avgustu iste godine EPS je objavio da su sve turbine podignute i da je u toku testiranje razvodnog postrojenja koje je uslov za priključenje na mrežu. Novi plan predviđa da vetropark bude pušten u probni rad krajem 2025. godine.

Autor: Mitar Nikolić