Društvo
Srbija emituje obveznice, ali se u isto vreme zadužuje i kod banaka
Foto: Envato elements/ilustracija
Otvaranjem emisije 10,5 godišnjih obveznica u dinarima u januaru, Ministarstvo finansija najavilo je da će tokom ove i naredne godine emitovati ovu hartiju od vrednosti u visini od 180 milijardi dinara (1,5 milijardi evra), sa kamatom od 5,25 odsto godišnje, uz polugodišnju isplatu kupona. Pri poslednjoj aukciji od preostalih 28,6 milijardi dinara ponuđeno je kupcima 10,9 milijardi dinara, a realizovana je prodaja od 11,2 milijardi dinara. Izvršna stopa je bila 5,1 odsto i niža je nego na aukciji u januaru kada je bila 5,25 odsto i postepeno se smanjivala od tada do danas.
„Pad u kamatama nam govori da onaj koji prodaje dobro stoji i da je mogao i da proda više, ali iako to nije neka velika razlika činjenica je da je likvidnost bankarskog sektora dosta velika. Dakle banke imaju puno para i ne znaju šta će sa njima i plasiraju ih državi koja je siguran platiša,“ kaže Nenad Gujaničić, glavni broker iz Momentum Securities.
Prema njegovom mišljenju ovo je razlog zašto se prodaju obveznice Srbije, a da je čak i tako mala korekcija kamata na niže ipak dovoljna da se obe strane „nađu na pola puta“.
Ovo je reotvorena emisija desetipogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije i dospeva 27. jula 2035. godine, a prvi put je emitovana 23. januara 2025. godine.
Ukupan obim tražnje iznosio je 20.625.280.000 dinara. Realizovano je 1.098.365 komada državnih obveznica sa kuponskom stopom od 5,25 odsto. Najniža ponuđena stopa bila je 4,7 odsto, dok je prosečna ponderisana stopa prihvaćenih ponuda iznosila 4,9060 odsto.
Desetipogodišnje obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,10 odsto na godišnjem nivou, odnosno po ceni 10.188,80 dinara. Isplata kupona u iznosu od 5,25 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 27. januara i 27. jula do datuma dospeća.
Banke koje posluju u Srbiji su najčešći kupci duga koji izdaje Srbija, što je Narodna banka Srbije potvrdila ranije u nekoliko navrata. Ali ne samo da kupuju obveznice, komercijalne banke u Srbiji kreditiraju državu.
Ono na šta nas broker upozorava je i činjenica da se država značajno više zadužuje preko komercijalnih kredita u istom tom bankarskom sektoru upravo zbog javnih radova, a da je sada dug ka bankama narastao na više milijardi.
U prilog ovome govori i da su krediti poslovnih banaka na trećem mestu po udelu u javnom dugu Srbije sa 4,27 milijardi, odmah posle domaćih obveznica u evrima i dinarima.
Kako Gujaničić objašnjava, zaduživanje kroz kredite je skuplje od onog preko obveznica, pa je to signal da država ima potrebu da se zadužuje što nas u jednom trenutku može dovesti i do spirale. Spirala se javlja onog trenutka kada se kamate na zaduživanje uvećaju sa na primer 4 odsto na 5,6 ili 7 odsto što navodi na novo zaduživanje da bi se stara namirila.
Ministar finansija Siniša Mali reagovao je u januaru posle prve emisije 10,5 godišnjih obveznica naglašavajući dobru tražnju. Tada je naveo i da javni dug Srbije nije povećan ni za dinar, a da je emitovanje tih obveznica primer dobrog i odgovornog upravljanja javnim dugom.
Povezane vesti
