Advokatica Mihailović: Zahtevom za legalizaciju objekata prijavljuje se krivično delo

Ona agenciji Beta rekla da je "do sada zbog nelegalne gradnje odgovarao verovatno samo onaj kome su želeli nešto da 'napakuju'", a da se neprestano donose propisi koji podržavaju ljude koji se bave takvom izgradnjom, a koji su podrška vlasti.

"Kada bi se poštovali zakoni svaki put kad bi neko podneo zahtev za legalizaciju on bi zapravo protiv sebe podeno krivičnu prijavu", objasnila je Mihajlović, koja je bila predsednica Drugog opštinskog suda.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je pre dva dana da će država predložiti zakon o legalizaciji bez komlikovane procedure koji će rešiti pitanje 4,8 miliona bespravnih objekata do Nove godine.
 
Za oko 70 odsto objekata cena će, kako je rekao, biti ukupno 100 evra, najviše za stan od 200 kvadrata na Terazijama u Beogradu - 1.000 evra. On je najavio da će država oduzimati objekte ukoliko dalje budu bespravo građeni.
Mihailović je istakla da do 1989. godine nijedan objekat nije mogao da se gradi nelegalno ili je možda po neko to uradio, ali je za vreme dok je predsednik Srbije bio Slobodan Milošević nelegalna gradnja počela da raste.

Nemoguće je, kako je rekla, da se svi nelegalni objekti po novim, najavljenim uslovima, legalizaciju za dva meseca ukoliko se poštuju zakoni.
 
"Ne može da neko bude vlasnik parcele, a da neko drugi na njoj sazida objekat i legalizuje ga. Ako se legalizuje objekat na tuđoj parceli, time se uz podršku države, oduzima vlasništvo nad njom, pa taj neko može da tuži državu i traži nadokandu štete", navela je Mihailović.

Naglasila je da ne može da se reguliše status jedne imovine na račun druge.

U jednom periodu je, kako je kazala, u Zakonu o planiranu i izgardnji bilo predvđeno da vlasnik koji nije na svojoj parceli prijavio nelegalnu gradnju morao da prihvati da je legalizuje, pa je Ustavni sud ukinuo tu odredbu.
"Može i sada da se tako nešto uradi, pa prođu izbori, a Ustavni sud kaže to ne može, zakon je neustavan. Biće da su se ljudi džabe poradovali", rekla je Mihailović.
 
Istakla je da Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa predviđa jedinstvo nepokretnosti između objekta i parcele i to je uneto u Zakon o planiranju i izgradnji, što znači da ukoliko najavljeni, novi zakon to ne poštuje da bi bio u koliziji sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Moguće je, kako je rekla da neko bespravni objekat izgradi na državnom zemljištu jer mu je to država dopustila i zato pristane da vlasniku objekta dozvoli da parcelu koristi za redovnu upotrebu.

"Predloženi uslovi za legalizaciju idu na ruku onima koji su gradili objekte sa više stanova jer će, kako je najavljeno, za 100 evra legalizovati stanove na teritoriji na kojoj se građevinsko zemljište po kvadratu naplaćuje od 200 do 500 evra", navela je Mihailović.

Upitala je da li je moguće da u Srbiji, koja ima oko sedam miliona stanovnika, postoji 4,8 miliona nelegalnih objekata, što bi značilo da svako skoro ima po jedan.

"Čak i da ima 400.000 bespravnih objekta, sa dva člana porodice to je 800.000 ljudi, koji će biti privrženi nekom ko mu pruža tu mogućnost, pa je jasno zbog čega se to radi", rekla je Mihailović.

Dodala je da je bivši ministar građevinarstva (2012-2014) Velimir Ilić legalizaciju svojevremeno regulisao zakonom tako da se upišu stanovi u katastar ukoliko vlasnici imaju dokaz da su platili komunalije, bez obzira na vlasništvo nad zemljištem i na kraju je stavljen van snage, a oni koji su se upisali kao vlasnici objekta brisni su iz katastra, "što govori kakva je pravna sigurnost u Srbiji".

"Ne može se političkom odlukom dezavuisati Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i pravna norma da postoji jedinstvo objekta i parcele na kojoj je izgrađena, kao ni Ustav zato što je 'baba snila šta bi rada bila'", rekla je Mihailović.
 
Od kada je legalzacija aktuelna objekti, prema njenim rečima, ne mogu da se legalizuju dok neko ko traži legalizaciju ne dokaže imovinski osnov, odnosno staus na parceli na kojoj je objekat.

"To znači da ne može da se podigne objekat, na primer u Krađorđevom parku i da se podnese zahtev da se objekat legalizuje. Objekat mora da se uklapa i u urbanistički plan. Najavljeni novi zakon je populistička mera koja neće moći da se sprovede za sve bespravne objekte", rekla je Mihailović.

Naglasila je da je dugo godina bila zemljišno-knjižni sudija i da smatra da mora da se "podvuče crta" i na neki način usaglasi faktičko i pravno stanje, ali da do sada, zbog zakona koji su na snazi to nije moglo.

"Legalizacija je moguća samo ukoliko su ispunjeni uslovi u skladu sa Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, sa Zakonom o planiraju i izgradnji, pa neka se odredi i populistička, povoljna cena. Ne sme se obećavati da će svi objekti moći da se legalizuju", rekla je Mihailović.

Dodala je da će neki investitori ovu priliku, verovatno iskoristiti da legalizuju objekte u Beogradu na vodi jer i u tom naselju ima nelegalnih.

Istakla je da je naselje Mali Mokri Lug "čudo" jer su zidani "objekti jedni preko drugih" i ne zna se ni gde je ulica, a kanalizacije nema.

"Ako se to legalizuje, biće primer u svetu kako ne sme da se radi", rekla je Mihailović.