Da li se podaci o životnoj sredini samo ne objavljuju ili ne postoje?

Ujedno, postavlja se pitanje kako krovna nacionalna organizacija Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) može da prati i napravi izveštaje o stanju u celoj zemlji, s obzirom na to da bi lokalne samouprave trebalo da budu jedan od važnih prikupljača podataka.

Zbog toga smo razgovarali sa hidrologom Dejanom Lekićem, koji ima višegodišnje iskustvo rada u Agenciji.

Da li se podaci "samo" ne objavljuju ili ne postoje?

Agencija za zaštitu životne sredine ipak dobija podatke od lokalnih samouprava i pored izostanaka objavljivanja izveštaja, ali je neophodna promena pristupa, smatra Lekić.
 
Kako podseća, već više od 20 godina postoje godišnji izveštaji koji objavljuje ova Agencija. On navodi da se u izradi izveštaja Agencija oslanja pre svega na podatke iz monitoringa činilaca stanja životne sredine koje sama sprovodi, poput kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kvalitet vazduha, alergeni polen…

"Drugi način je su podaci koji se prikupljaju kroz informacioni sistem - Nacionalni registar izvora zagađivanja, od tzv. "operatera", privrednih subjekata koji emituju zagađujuće materije u vazduh, vode i zemljište, odnosno upravljaju otpadom bilo da se radi o uvozu, izvozu, skladištenju, preradi", kaže Lekić.

Kako Agencije dobija podatke od lokalnih samouprava

Lekić navodi da deo podataka koji se prikupljaju dolazi i sa nivoa lokalnih samouprava. S jedne strane, to su podaci o kvalitetu voda, vazduha i zemljišta, koji je velikom broju slučajeva regulisan kroz ugovore sa lokalnim ili regionalnim zavodima za javno zdravlje. Ti podaci se, nakon obrade, koriste u izradi indikatorskog prikaza stanja životne sredine.
 
"Druga veza sa lokalnim samoupravama je zapravo prikupljanje podataka iz ustanova kojima jedinice lokalne samouprave upravljaju, najčešće su to javna komunalna preduzeća koja se bave upravljanjem otpadom odnosno preduzeća koja se bave proizvodnjom toplotne energije - toplane za podatke o emisijama zagađenja", navodi Lekić.

Deo podataka se prikuplja i od organa AP Vojvodina kao i drugih lokalnih, regionalnih i nacionalnih institucija poput ministarstva, uprava, zavoda, instituta i drugih organizacija.
Lekić ističe da Agencija, koristi "sirove" podatke kako bi primenom odgovarajućih metodologija mogla da proizvede sveobuhvatnu sliku stanja pojedinog medijuma životne sredine.
 
"Ako pogledate poslednji Izveštaj o stanju životne sredine za 2023. godinu uočićete da skoro ispod svakog poglavlja o stanju životne sredine stoji sekcija "izvor podataka" i to je upravo mesto gde se daje referenca na sve institucije čiji su podaci korišćeni za izradu indikatora... Nije, dakle, uobičajeno, niti bi imalo smisla, mada su takvi izveštaji sporadično stizali u Agenciju - da se podaci koji se iz lokalnih samouprava šalju na tromesečnom nivou dostavljaju i u formi nekakvog ukupnog izveštaja, sem eventualno za potrebe arhiviranja ili publikovanja što do sada nije bila praksa", kaže Lekić.
Kapaciteti opština minimalni

On kaže treba imati u vidu da su kapaciteti lokalnih samouprava da samostalno proizvedu sintetički izveštaj o stanju životne sredine, sem možda u slučaju nekoliko gradova, zapravo na minimalnom nivou.
"Ovo naravno ima i direktan uticaj na poštovanje vremenskog roka za izradu nacionalnog izveštaja, pa se i pored roka definisanog zakonom - 31. maj, ovaj izveštaj objavljuje znatno kasnije u toku godine, najčešće zbog kašnjenja podataka iz organa lokalne samouprave ili drugih organa i organizacija javne uprave", objašnjava Lekić.
 
Potrebna je promena pristupa
S druge strane, Lekić ističe da ne treba zaboraviti ni da je uobičajen pristup razdvojenog posmatranja i ocene stanja pojedinih medijuma životne sredine već uveliko prevaziđen i da se treba više usmeriti na dobijanje sveobuhvatne slike.
 
"Primera radi, Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) za podršku svom radu po tematskim celinama pravi eksterne ugovore sa takozvanim Evropskim tematskim centrima – konzorcijumima institucija - ukupno oko 400 iz država članica EEA, što uključuje i zemlje koje nisu članice EU poput Švajcarske, Norveške, Turske i Islanda. Ono što je zanimljivo jeste zapravo raspored tema, odnosno nazivi ovih "Evropskih tematskih centara" (ETC) koji su na snazi od 1. januara 2023. godine. Tu spadaju ETC o biodiverzitetu i ekosistemima, zatim o cirkularnoj ekonomiji i korišćenju resursa, kao i o adaptaciji na klimatske promene. Pored njih, formirani su i ETC za ublažavanje klimatskih promena, o integraciji podataka i digitalizaciji, o ljudskom zdravlju i životnoj sredini i na kraju o tranziciji ka održivosti", kaže Lekić.
 
On navodi kako očigledno više nije dovoljno životnu sredinu posmatrati samo kroz pojedine medije kao što su vazduh, voda, zemljište ili priroda, odnosno pratiti uticaj ljudskih aktivnosti poput otpada i buke. Umesto toga, radi stvaranja sveobuhvatne slike, potrebno je da se izvrši multidisciplinarno grupisanje koje daje uopšteniji kontekst koji omogućava bolje upravljanje.
"Ukoliko vrlo brzo ne uložimo izuzetne napore u dalji razvoj stručnih kapaciteta u oblasti zaštite životne sredine ovakav, gore opisani pristup za nas će ostati naučna fantastika u godinama pa čak i decenijama koje dolaze", zaključuje sagovornik portala N1.