Brnabić tvrdi da su prosvetarima porasle plate 140 odsto

Kao dokaz da je Srpskoj naprednoj stranici obrazovanje bitno predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je uporedila početnu platu nastavnika iz 2012. sa prestojećim povećanjem koje će nastavnici dobiti u oktobru.
 
"Za sve one koji i ovu temu žele da politizuju pričama kako se mi iz SNS nismo dovoljno bavili prosvetom i kako nam je obrazovanje nebitno, samo brzi podsetnik: početna plata nastavnika 2012. iznosila je 391 evra, a u oktobru ove godine početna plata nastavnika biće 106.104 dinara (905,3 evra). To je rast od 131 odsto. Prosečna plata u prosveti je 2012. iznosila 48.660 dinara, a od oktobra će iznositi 116.715 dinara. To je povećanje od 140 odsto", navela je ona pre nekoliko dana.
 
Te 2012. godine školska godina počela je štrajkom upozorenja Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i uz negodovanje ostalih sindikata zbog niskih plata u prosveti.
 
Tadašnji predsednik GSPRS "Nezavisnost" Tomislav Živanovića naveo je tada da je prosečna plata u Srbiji oko 42.000 dinara, a u obrazovanju 36.000 dinara. 
 
Trinaest godina kasnije, plate nastavnika početnika i dalje su ispod proseka Republike.

Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot kaže za "Danas" da je poređenje Ane Brnabić "mešanje baba i žaba".
 
"Poredeći to sa inflacijom i stvarima koje čine život potpuno je jasno da tih 130 odsto ne postoji. To je jasno kao dan. Bilo bi zanimljivo tu platu iz 2012. pretvoriti u nešto opipljivo, koliko je to bilo jaja, brašna ili vekni hleba, pa bismo videli da smo u minusu. Sećam se da su prvi put tada tetkice bile nešto ispod minimalca, sa koeficijentom 6,30, a sada je onaj sa 11,5 na minimalcu. Pa kako može biti bolje danas? To poređenje je bukvalno mešanje baba i žaba i ne može da proizvede nikakvu realnu sliku osim što može da se koristi u političke svrhe pričajući da je neka zarada porasla 130 odsto. Rekao bi čovek da su svi profesori sada na Dedinju", ističe Kokot.

Branislav Pavlović, nekadašnji predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, pita kako bi bilo da se uporedi plata nastavnika od 30 evra kada je prethodna vlast došla 2001. godine, sa platom od 330 evra, koliko je bila 2012.
 
"Otprilike je 12 puta porasla plata od 2001. do 2012. ako hoćemo da pravimo poređenja, što nema nekog velikog smisla, a to isto radi Ana Brnabić. U oktobru kada bude povećanje od pet odsto početna plata nastavnika će biti oko 106.000 dinara. Ako bude novo povećanje u januaru 2026. za sedam odsto to bi bilo nešto preko 113.000 dinara, ali i sa tim pretpostavljam da plata nastavnika početnika neće stići republički prosek koji će u decembru biti oko hiljadu evra, što je nekih 117.000 dinara", komentariše Pavlović.
 
On kaže da je protiv jurenja proseka.
 
"Uglavnom je u zapadnim zemljama bitno da između plate početnika i onoga ko je pred penzijom razlika bude i čitavih sto odsto. Kod nas je to svega nekih 16 odsto koliko dobije na osnovu minulog rada. To poređenje bi bilo po meni mnogo bitnije, a ne da se hvatamo za platu početnika", ističe Pavlović.
 
Dodaje da podaci koje je iznela Ana Brnabić ništa ne govore o tome kako žive prosvetni radnici, a sigurno ne žive dobro.
 
"Ovo je isto kao što je Siniša Mali izjavio za penzionere kako će oni koji imaju 20.000 penziju sa povećanjem za 12 odsto od decembra imati 2.400 više, a kad se pomoži sa 12 meseci dobiće celu jednu penziju više. Šta to znači? Ti živiš od plate i penzije koju trenutno dobiješ, a ne od onoga što ćeš imati na kraju godine. Sve se radi sa ciljem da se rezultati prikažu boljim, to je tipično za ovu vlast. Tih 10 odsto koje je pomenula Brnabić nominalno može i da bude, ali kad se uračuna inflacija to je mnogo manje. Kolega iz Udruženja penzionera je izračunao da je za prosečnu penziju 2012, koja je tada bila 200 evra, moglo da se kupi više roba i usluga nego što može sada, a verovatno je tako i za plate u javnom sektoru", ističe Pavlović.
 
Dušan Kokot je ranije za "Danas" kazao da će se vanredno povećanje minimalne cene rada od 1. oktobra negativno odraziti na plate radnika u prosveti.
 
"Tog momenta će da poraste i prosečna zarada, pošto je ona obično na nivou dva minimalca. Sada on iznosi nešto preko 53.000 dinara, a prosečna zarada je, prema poslednjim objavljenim podacima, oko 107.000 dinara. Ovim se i dalje ruši Uredba o koeficijentima jer se ne povećava plata svim zaposlenim nego koeficijent samo nastavnom osoblju. Drugim rečima, ako od oktobra minimalna zarada ode na očekivanih 59.000 dinara to znači da će pomoćnom radniku faliti nekih 5.000 do 6.000 hiljada do minimalca, a u mesecu sa 23 dana faliće mu 8.000, i opet ulazimo u nezakoniti korekciju, a rasponi najniže i najviše plate u obrazovanju će da padnu na 1:1,71 do 1,75", rekao je Kokot.
 
Ako se taj trend nastavi i ako minimalac od 1. januara poraste za 10 odsto, a osnovica sedam odsto, kako je najavljeno, odnosno zarada u obrazovanju će biti još nepovoljniji, upozorava on.
 
"Trend urušavanja zarada se nastavlja. To što ona raste u nekom procentu ne znači da više vredi. Podsećam da je pre 12 godina odnos najniže i najviše plate u obrazovanju bio 1:3, dakle, zarada profesora je bila tri minimalca, a sada smo došli do toga da je da je 1,7 minimalaca. To je najjednostavniji mehanizam da se izračuna realna vrednost plata", ukazao je Kokot.
 
Precizirao je da je fakultetski obrazovan profesor za 12 godina izgubio 1,30 minimalaca iz zarade što je 70.000 dinara.
 
"Toliko je realno manja zarada prosvetnog radnika danas nego što je bila 2012. godine. Uvećanja u procentima i dinarima ne treba posmatrati na taj način, ključno je koliko je to minimalnih zarada. Ako sam pre 12 godna imao tri minimalca, a sada imam 1,7 kako je moja zarad porasla? Ja sam izgubio 70.000 iz plate", naveo je Kokot.