Demostat: Uredba o ograničavanju trgovačkih marži doneta ishitreno

Ovaj portal ukazuje da nema medija koji se ovih dana nije bavio efektima uredbe Vlade o ograničavanju trgovačkih marži za 23 grupe roba u koje je klasifikovano, zavisno od izvora, 10.000 pa čak do 20.000 proizvoda.
 
Potrošači su pozdravili potez koji u prevodu znači jeftinije osnovne namirnice bar u tih šest meseci, na koliko je uredba oročena uz mogućnost da se produži, navodi Demostat i dodaje da mediji, funkcioneri i
"patrole" organizacija za zaštitu potrošača obilaze prodavnice trgovinskih lanaca i utvrđuju koliko su cene niže, dok se rezultati razlikuju u zavisnosti od toga šta su sa tog spiska stavili u korpu.

Jedan od trgovaca navodi za Demostat da ključni uzroci poskupljenja nisu u trgovini, već u ukupnoj makroekonoskoj politici.
 
Srbija godinama vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku - visoka javna potrošnja kroz plate, penzije, infrastrukturne projekte, subvencije, a tome su prethodile i direktne isplate iz budžeta građanima - takozvani helikopterski novac, podseća Demostat.
 
Takva fiskalna politika, kao i ovo ograničavanje marži, kratkoročno donosi političke poene, ali dugoročno destabilizuje tržište i doprinosi inflatornim pritiscima.
 
"U kombinaciji sa održavanjem nerealnog kursa dinara na oko 117 dinara za evro, stvara se savršen recept za inflaciju. Iluzija stabilnosti se upravo i održava kroz veštački kurs. Kada bi se cene, zarade i BDP preračunavali u evro po realnijem kursu jasno bi se videla niža kupovna moć građana i značajno niži standard u poređenju sa EU", navodi sagovornik Demostata.
 
On objašnjava da bi zarade u evrima pale, što bi direktno ugrozilo narativ o "istorijskom rastu plata" kojim se vlast hvali.
Pročitajte još:
 
Prema sagovorniku Demostata, BDP po glavi stanovnika izražen u evrima bio bi manji dok bi učešće javnog duga u BDP poraslo, budući da se država zadužuje u evrima, a BDP stvara u dinarima.
 
"Takav ishod bi ugrozio kredibilitet ekonomske politike i ograničio mogućnost daljeg zaduživanja", ocenio je on