Leto '25. varljivije od onog ‘68: Građani umorni od vlasti, na protestima uprkos sezoni godišnjih odmora

“Narode Srbije, vreme je isteklo, ali ne nama. Od ovog trenutka ovo više nije studentski protest. Ostajemo ovde kao građani. Ovo nije kraj našeg puta u borbi za bolje društvo. Ovaj narod ne planira da se povuče, već će da ustane. Zgažen, zgromljen, tlačen, da svakog dana osvaja svoje bolje sutra. uzmite slobodu u svoje ruke! Imate zeleno svetlo!”, poručeno je na kraju velikog studentskog protesta na Vidovdan, 28. juna.
 
To je bio početak opšte građanske pobune koja je leto 2025. učinila varljivijim od onog iz 1968. Jer u noći 28. na 29. jun zeleno svetlo nisu dobili samo građani, već i policija. Rezultiralo je to dotad najžešćim sukobima u kojima je povređenih bilo na obe strane.
 
Da niste videli sve ono što ste svojim očima videli, vlast, njeni mediji i njena policija - nastaviće da vas ubeđuje tokom celog leta. Za pripadnike MUP-a bilo je to leto bez dana predaha. Jer odmah nakon Vidovdana, usledile su blokade ulica i saobraćajnica širom Srbije u organizaciji zborova građana i studenata, a sa jednim jedinim zahtevom - raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Najuporniji u blokadi bili su građani Zemuna.
 
Ručnu kočnicu nije povukla nijedna strana, naprotiv. Tokom avgusta SNS je dao pun gas pa smo u Bačkom Petrovcu, Vrbasu, Valjevu i Novom Sadu svedočili nestvarnim scenama. Direktni sukobi dve strane u kojima je jedna posedovala kompletan arsenal pirotnehnike koju je ispaljivala na demonstrante. Ali joj ni oni nisu ostali dužni.
 
Prostorije SNS-a našle su se na udaru demonstranata i u Valjevu kada su zapaljene i u potpunosti demolirane.
 
Iste scene gledali smo potom i u Novom Sadu. Slike uništavanja prostorija SNS-a koje ovoga puta, gle slučajnosti, nije branila ni policija niti SNS aktivisti, poslužile su vlastima da narodu objasni da bi ih demonstranti "žive spalili".
 
Za prethodnih 10 meseci, država je one koje naziva "teroristima" pobeđivala bar mesečno jednom, ali se ni korice knjige "Kako sam pobedio obojenu revoluciju" još uvek ne naziru. U crveno obojene ruke pak još uvek su na slobodi, ako autoru zafali za uvod o tome kako je i zašto sve ovo zapravo počelo.