Vlast najavljuje rast penzija od janura: Za povećanje potrebni stabilni izvori finansiranja, smatra MMF

U petak je ovo potvrdio i ministar finansija Siniša Mali.
 
Do sada je u javnosti figuriralo povećanje penzija od osam odsto kao redovno usklađivanje penzija po švajcarskoj formuli.
 
Naime, švajcarska formula podrazumeva da se penzije 50 odsto usklade sa rastom zarada, a 50 odsto sa rastom cena. Ovo, međutim, ne važi u slučaju da fond penzija padne ispod 10 odsto BDP-a. U tom slučaju, penzije se usklađuju u potpunosti sa rastom zarada.
 
Postavlja se pitanje kako je udeo penzija u BDP-u tako naglo pao, s obzirom da se godinama penzije uredno povećavaju, u nekim godinama čak i više nego što švajcarska formula to nalaže.
Odgovor po svemu sudeći leži u reviziji nacionalnih računa koji je Republički zavod prošle godine uradio i prema kom je BDP u 2023. godini nominalno uvećan za 8,2 odsto u odnosu na ono što je ranije prikazano. Tako je udeo penzija u BDP-u pao na 9,6 odsto.
 
Revizija statističkih obračuna je redovna praksa i radi se u saradnji sa Eurostatom, ali ono što nije uobičajeno da budu tako velika odstupanja kakva su zabeležna kod nas.
 
U svakom slučaju, ovo povećanje BDP-a o svoj prilici je opravdanje da se penzije povećaju za čak 50 odsto više nego što je prvobitno najavljeno.

Kako je najavio ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali, sa predstojećim povećanjem, prosečna penzija u Srbiji će iznositi 485 evra za decembar ove godine, dok će prosečna penzija za celu 2025. godinu biti oko 437 evra.
 
"Predstojeće povećanje penzija je u skladu i sa našim obećanjem da će do kraja 2027. godine prosečna penzija u Srbiji iznositi 650 evra", poručio je on.
 
Rast penzija je nesumnjivo dobra stvar, ali pitanje je odakle toliki novac. Ovo neće biti problem za budžet u ovoj godini, ali mogao bi biti u narednoj. Izddaci za penzije su inače jedan od najvećih budžetskih izdataka.
 
U republikom budžetu za ovu godinu projektovano je na 267,5 milijardi dinara i manji je samo od rashoda za plate, a na nivou cele države penzije su najveći fiskalni izdatak. U prošloj godini za penzije je isplaćeno 930 milijardi dinara, a u prvoj polovini ove godine 522,5 milijarde dinara.
 
Otežavajuća okolnost je i to što je prognoza privrednog rasta u ovoj godini je smanjena na 2,75 odsto (od strane NBS), mada se za sledeću godinu očekuje „četiri do pet odsto“. Manji privredni rast po pravilu znači i manje poreskih prihoda.
 
Država ima i još jedno ograničenje, a to je da deficit budžeta ne sme da pređe tri odsto BDP-a.
 
Neke računice ukazuju da bi u narednoj godini ovo povećanje penzija moglo da napravi "rupu" od 0,4 odsto BDP-a.
 
Šef misije MMF-a u Srbiji, Lev Ratnovski za Danas potvrđuje da država ostaje u okviru fiskalnih pravila.
 
"Najavljeno usklađivanje penzija u skladu je sa fiskalnim pravilom. Fiskalno pravilo propisuje da kada je odnos rashoda za penzije i BDP-a ispod 10 odsto, penzije za narednu godinu treba uskladiti sa nominalnim rastom zarada. Relevantni period za izračun rashoda za penzije, BDP-a i nominalnog rasta zarada u ovom slučaju je 12 meseci, od jula 2024. do juna 2025. godine", napominje Ratnovski u pisanom odgovoru na pitanje Danasa.
 
Međutim, on dodaje i da u okviru PCI programa, dodatna fiskalna sredstva potrebna za ovo povećanje treba da budu obezbeđena u budžetu za 2026. godinu, pri čemu se mora poštovati strogo ograničenje fiskalnog deficita od tri odsto BDP-a.
 
"Na taj način Srbija bi imala koristi od viših prihoda za penzionere, a istovremeno bi očuvala svoj snažan dosadašnji rezultat odgovorne fiskalne politike, što je ključno za nastavak makroekonomskog razvoja Srbije", zaključuje on.
 
Iz ovog se može zaključiti da će država morati da poveća postojeći ili uvede neki novi namet kako bi pokrio ovo povećanje penzija, ili će morati da smanji troškove negde drugde, piše Danas.