Energetske mere: Koliko penzionera bi imalo popust u EPS i šta to znači za ostale građane?

Kako je najavljeno, svi penzioneri sa mesečnim primanjima nižim od 28.000 dinara imaće pravo na popust od pet odsto na račun za električnu energiju, a za njih neće važiti ni nova, niža granica crvene zone, koja je sa 1.600 smanjena na 1.200 kilovat-časova.

Sagovornici Danasa ocenjuju da je ovakva vrsta pomoći, naročito kada je reč o troškovima električne energije, preko potrebna penzionerima sa najnižim primanjima, ali upozoravaju da mere moraju imati dugoročan karakter, a ne da važe samo da bi se „skrenula pažnja sa drugih događaja“.

Prema njihovim procenama, ovu vrstu olakšice moglo bi da iskoristi oko 530.000 penzionera, dok bi prosečna mesečna ušteda za njih iznosila oko 1.000 dinara.

Ipak, sagovornici Danasa ističu da će i ova pomoć, pre ili kasnije, doći na naplatu. Podsećaju da su višegodišnja neulaganja u Elektroprivredu Srbije (EPS) dovela do ozbiljnih potreba za investicijama u energetski sektor.

Pitanja se postavljaju i oko načina sprovođenja ove mere, kao i eventualne kontrole, jer, kako navode, nije redak slučaj da u stanovima koji su prijavljeni na penzionere žive njihova deca sa znatno višim primanjima.

Zaključuju da bi svi građani imali veću i trajniju korist od jeftinije struje kada bi država ozbiljno stala na put korupciji u EPS-u.

„Postavlja se pitanje: Da li će država kontrolisati ko dobija popust?“

Predsednik udruženja „Zaštita potrošača“ Nenad Bumbić ocenjuje da je najavljena energetska pomoć penzionerima privremenog karaktera, a da će dugoročno doći na naplatu.

„Zbog višedecenijskog neulaganja u proizvodne i distributivne kapacitete EPS-a, suočavamo se sa realnom potrebom za povećanjem cene električne energije. Neko će morati da investira u ta postrojenja, a ta ulaganja će na kraju platiti građani“, ističe Bumbić za Danas.

On podseća da se još od devedesetih godina nedovoljno ulaže u EPS, što se, kako kaže, sve više odlaže, pa Srbija u trenucima vršnog opterećenja mora da uvozi struju. Zbog toga očekuje da će, verovatno posle nekih izbora, doći do povećanja cene električne energije.

„U srednjem roku, povećanje cena je neminovno. Ova pomoć penzionerima možda će trenutno olakšati situaciju, ali dugoročno gledano, sve će to doći na naplatu“, upozorava Bumbić.

Govoreći o potencijalnim gubicima EPS-a usled sprovođenja ovakvih mera, Bumbić kaže da je to teško precizno proceniti, jer zavisi od više faktora, pre svega od zime i stepena potrošnje.

„Ako bude hladna zima, povećana potrošnja može brzo gurnuti domaćinstva u crvenu zonu, a time i izazvati veće fiskalne posledice za državu, a ako je zima topla, ona će biti manja potreba za većom potrošnjom i odlazak u crvenu tarifu“, objašnjava on.

Pitanje sprovodivosti ove mere smatra posebno problematičnim, jer, kako navodi, nije jasno kako će nadležni utvrđivati da li u nekom stanu zaista živi penzioner koji ispunjava uslove. Možda će se to, kako je naveo, proveravati putem matičnog broja, ali pita se šta će biti u situacijama ako se stan iznajmljuje ili su u njemu deca tog penzionera.

Prema njegovim rečima, postoji opasnost da pomoć završi kod onih kojima nije namenjena.

„Često roditelji odu, ostave stan deci, stan se i dalje vodi na penzionera, ali tu zapravo žive mladi i platežno sposobni ljudi. U takvim slučajevima se postavlja pitanje – kome zapravo pomažemo?“, dodaje Bumbić.

On ukazuje i da bi ozbiljnija državna ušteda i stabilnost u energetskom sektoru mogli da se postignu kroz rešavanje suštinskih problema, pre svega korupcije unutar EPS-a.

Više pročitajte na LINKU.