"Putevi Srbije" pod lupom: Vlada formirala radnu grupu zbog duga od oko 24 milijarde dinara

Kako piše Nedeljnik, dugovanja su dostigla nivo značajnog fiskalnog rizika za državu.

Zbog neizmirenih obaveza od oko 24 milijarde dinara, Vlada je formirala posebnu radnu grupu, dok aranžman sa MMF-om predviđa niz konkretnih i obavezujućih mera, uključujući i poskupljenje putarina, kako bi se poslovanje ovog preduzeća stabilizovalo.
 
Neplaćeni računi od 24 milijarde dinara
 
U poslednjem izveštaju MMF-a o prvoj reviziji aranžmana sa Srbijom, objavljenom u julu 2025. godine, stoji da je "vlada akumulirala domaće docnje od približno 24 milijarde dinara, ili 0,2 odsto BDP-a, uglavnom od strane državnog preduzeća za izgradnju i održavanje puteva, Putevi Srbije (RoS)".
S obzirom na to da se, prema metodologiji MMF-a, ovo preduzeće smatra delom opšte države, njegovi dugovi i neizmirene obaveze direktno utiču na javne finansije i predstavljaju stavku koja se pažljivo prati u okviru programa.
 
To je "pozadina" odluke donete na sednici održanoj u četvrtak, 21. avgusta – a to je da se obrazuje Radna grupa za rešavanje problema u Putevima Srbije, sa zadatkom da analizira postojeće stanje, da preporuke za obezbeđivanje fiskalne održivosti i prati izmirenje ugovornih obaveza.

Plan oporavka-korak po korak
 
Pismo o namerama, koje su vlasti Srbije uputile MMF-u, detaljno obrazlaže plan za sanaciju stanja. U dokumentu se priznaje postojanje problema i najavljuje odlučna akcija.
 
"Svesni smo privremenih docnji u našem preduzeću za održavanje puteva, Putevi Srbije (RoS), i obezbedićemo dodatne transfere iz republičkog budžeta u 2025. godini, i kasnije ako bude potrebno, kako bismo pomogli RoS-u da izmiri ove docnje i ispuni svoje ugovorne obaveze", navodi se u pismu.
 
Plan oporavka, dogovoren sa MMF-om, podrazumeva konkretne korake sa preciznim rokovima.
 
Do kraja septembra 2025. godine, radna grupa, sastavljena od predstavnika ministarstava finansija, saobraćaja i samih Puteva Srbije, preispitaće budžet preduzeća kako bi osigurala njegovu fiskalnu održivost.
 
Ceo tekst Nedeljnika pročitajte OVDE.