Kako mega poplave u Kaliforniji započinju u Japanu

Jednog jutra u februaru, kapetan Nejt Vordal poleteo je iz vazduhoplovne baze Jokota, zapadno od Tokija.

Pošto se izborio sa turbulencijom koja je dolazila sa planine Fudži, uputio se ka beskrajnom plavom prostranstvu Tihog okeana.

Njegov cilj je bio da pronađe tip oluje poznat kao atmosferska reka, koja je nastajala uz japansku obalu.

Atmosferske reke su nevidljivi pojasevi vodene pare na nebu.

One koje je lovio kapetan Vordal formiraju sa na Tihom okeanu, a potom putuju na istok do američke Zapadne obale.

Kad udare u obalu i pođu uz planine, para se hladi, pretvara se u kišu ili sneg, i obrušava se na zemlju, gde može da izazove katastrofalne poplave i lavine.

Ali „nebeske reke" donose i koristi, i neophodne su za sprečavanje suša: u Kaliforniji, one donesu i do 50 odsto godišnjih kiša i snega za samo nekoliko dana svake godine.

Dešavaju se zimi, što pilotima koji jure oluje, kao što je kapetan Vordal, daje još jedan posao posle letnje sezone uragana.

„Naša glavna misija tokom godine je lov na uragane", kaže kapetan Vordal, lovac na uragane pri 53. eskadrili Meteorološkog izviđanja američkog vazduhoplovstva.

On obično provodi mesece između maja i novembra leteći kroz uragane i izbacujući meteorološke instrumente, koji sakupljaju podatke u realnom vremenu za Nacionalni uraganski centar.

„A onda je naša sledeća misija, koju smo započeli poslednjih nekoliko godina, lov na atmosferske reke", dodaje on o periodu kada sakuplja podatke o tim olujama, obično između novembra i marta.

Ove godine su, prvi put, neki letovi pošli iz Japana, pored letova sa Havaja i američke Zapadne obale, kako bi merili oluje u ranoj fazi njihovog putovanja i došli do tačnije vremenske prognoze.

Generalno gledano, „naše vremenske prilike se kreću sa zapada na istok po severnoj hemisferi, tako da što tačnije informacije imate o oluju dalje na zapad, bolje možete da razumete kako će se ona razviti", pa i koliko će kiše ili snega doneti jednom kad stigne do kopna, kaže Ana Vilson, specijalistkinja za ekstremne vremenske prilike.

Vilson je menadžerka terenskih istraživanja u Centru za zapadne vremenske prilike i vodene ekstreme pri Institutu Skrips za okeanografiju na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu, koji je jedan od partnera ove misije, zajedno za Nacionalnom okeanskom i atmosferskom upravom (Noaa).

Ovi letovi, poznati kao kampanja Izviđanja atmosferskih reka (iliti skraćeno AR Rikon), započeli su u organizaciji Skripsa, Noaa-e i Vazduhoplovnih snaga pre skorodeset godina.

Misije su u međuvremenu narasle po obimu i dometu, nakon što su se atmosferske reke i njihov uticaj sve više našle u žiži javnosti.

U zapadnim SAD, atmosferske reke glavni su izvor katastrofa od poplava, izazivajući štetu u vrednosti od više od milijarde dolara godišnje.

One postaju sve veće, a najjače su sve češće, zbog klimatskih promena, jer topliji vazduh sadrži više vlage.

Ali sposobnost ljudi da urade prognozu, pripreme se i izađu na kraj s ovim olujama i poplavama koje one donose takođe napreduje, upravo uz pomoć podataka sa ovih letova.

„Mi letimo do atmosferske reke, prelazimo je više puta ako možemo.

„Zapravo gađamo samu atmosfersku reku, baš kao i vremenske uslove blizu nje koji će uticati na njeno kretanje, rast i slabljenje", kaže Marti Ralf, meteorolog i direktor Centra za zapadne vremenske uslove i vodene ekstreme pri Skripsu, kao i glavni istražitelj programa Izviđanja atmosferskih reka.

Da bi sakupio podatke, tim u pozadini svakog aviona izbacuje cilindrične instrumente u atmosfersku reku.

Te izbačene sonde sakupljaju podatke dok padaju kroz oluju u nastanku, mereći njenu temperaturu, vazdušni pritisak i vlagu, baš kao i njen pravac.

Uz to, letovi iz Japana izbacivali su i plutajuće okeanske bove, od kojih je svaka „otprilike veličine veš-mašine", kaže kapetan Vordal.

One plutaju po Tihom okeanu i mere talase i temperaturu vode, za program okeanske opservacije koji vodi Noa.

„Naši podaci menjaju prognozu gde će atmosferska reka pogoditi obalu, kada, kojom snagom i iz kog ugla", objašnjava Ralf.

Ova merenja ispunjavaju rupe u podacima dobijenim sa satelita.

• Ogromna vodena pijavica nadvila se iznad meksičkog gradića
• Kako klimatske promene utiču na privredu Srbije
• Razorne poplave na ostrvu Paros u Grčkoj - snimci iz vazduha

Više dana za pripremu

Informacije koje donesu ovi letovi rezultiraju preciznijim podacima u danima pre nego što udari oluja, sugerišu procene.

To, zauzvrat, može da pomogne meteorološkim službama da izdaju odgovarajuća upozorenja na vreme, baš kao i da pomogne menadžerima rezervoara da odluče da li da ispuste vodu kako bi uhvatili dolazeću kišu i sprečili poplave.

Sve do ove godine, letovi su merili atmosferske reke i obezbeđivali informacije za prognoze do pet dana pre nego što oluja pogodi obalu.

Uz japanske letove, cilj je da se prošire ove tačne, detaljne prognoze bar za još nekoliko dana i da ljudima na terenu pruže još više dana da se pripreme.

„Naš cilj sa odlaskom na Tihi okean je da možda pokušamo da unapredimo osmodnevnu prognozu ili čak 10-dnevnu prognozu", kaže Ralf.

„Što dalje na zapad odemo, veća je verovatnoća da možemo da popravimo prognozu više od pet dana pred sam događaj."

On dodaje da to može biti i nekoliko oluja, koje utiču jedna na drugu i ponekad se spajaju: „To nije kao jedna jedina oluja koja se kreće sama čitavim putem."

Svaka atmosferska reka može biti nekoliko stotina kilometara široka i može da prenese deset puta više vode nego reka Misisipi u SAD.

Let iznad ciklona

Letovi iz Japana započeli su 3. februara i merili su veliku atmosfersku reku koja se formirala kod Japana, kaže Ralf, prikazujući niz mapa na video-pozivu.

U danima koji su usledili, ta atmosferska reka potom je pokrenula ciklon severozapadno od Havaja, objašnjava on.

(Studije sugerišu da atmosferske reke mogu da učine ciklone snažnijim zbog vlage koju nose.)

Zaseban let sa Havaja merio je taj ciklon, dok su drugi leteli iznad atmosferskih reka koje su nastajala kod Japana, kaže on.

Posle nedelju dana kretanja ovih atmosferskih reka na istok, sakupljajući snagu, i još jedne koja se pretvarala u ciklon, oluja je tada pogodila kopno u Kaliforniji 12. februara.

Oluja je donela jake kiše i poplavu na obalskom delu Kalifornije, a duboki sneg na Sijera Nevadi, dovevši do rasta potoka i rezervoara.

Organizovane su i evakuacije zbog rizika od klizišta blizu zgarišta iz skorašnjih požara u Istonu i Pelisejdsu u Los Anđelesu.

Ali, oluja je i pomogla da se poprave sušni uslovi u Centralnoj i Južnoj Kaliforniji, prema preliminarnoj analizi, što najbolje ilustruje koristi uz rizike od atmosferskih reka.

Za pilote je ova misija donekle manje napeta od lova na uragane, kaže kapetan Vordal, ali dugi letovi neophodni za lov na atmosferske reke, koji mogu da traju deset sati ili više, nose sa sobom vlastite izazove, kao što je zamor.

Na ovim misijama se leti Lokidom VC-130J, „Lovcem na urgane" američkog vazduhoplovstva, i letelicom Galfstream IV koja pripada Noaa-i.

„Ovi letovi se potpuno razlikuju u odnosu na lov na uragane", kaže kapetan Vordal.

Da bi izmerili uragan, on i njegov tim uleću pravo u njega i provode dva do četiri sata boreći se sa žestokim vremenskim uslovima.

„Neki ljudi to porede sa prolaskom kroz automatizovanu perionicu kola, zato što možete da primite neverovatne količine kiše", baš kao i grada, munja i žestokih turbulencija, kaže on.

Poređenja radi, letenje kroz atmosfersku reku koja ključa ili iznad nje je relativno mirno, kaže kapetan Vordal.

„Učestvujemo u tim ogromnim trkama preko Pacifika, tim veoma dugim letovima, i dobijamo podatke o atmosferskoj reci koja teče preko neba."

Međutim, kako atmosferske reke počnu da se približavaju Zapadnoj obali Amerike, one postaju sve agresivnije i ekipe tada mogu da dožive turbulentne uslove više nalik olujama, kaže kapetan Vordal.

To značajno otežava povratak u bazu i sletanje na bilo koju obalu zbog snažnih vetrova i kiše koja lije po pisti, dodaje on.

Prema njegovom iskustvu, izazov je ostati potpuno budan i aktivan kako biste podržali ekipu koja radi merenja i da bi svi ostali bezbedni.

Piloti, obično njih dvojica ili trojica, staraju se da je avion tamo gde treba da bude i da ispod njega nema brodova.

Navigatori su veliki deo misije i sarađuju veoma tesno sa pilotima i meteorološkim stručnjacima kako bi mapirali bezbedan i efikasan plan leta, objašnjava on.

Pozadi u avionu, majstori za punjenje pune i izbacuju sonde, a meteorolozi obrađuju podatke u realnom vremenu iz sondi i šalju ih Skripsu.

Letovi iz Japana započeli su 3. februara i merili su veliku atmosfersku reku koja se formirala kod Japana, kaže Ralf, prikazujući niz mapa na video pozivu.

U danima koji su usledili, ta atmosferska reka potom je pokrenula ciklon severozapadno od Havaja, objašnjava on.

(Studije sugerišu da atmosferske reke mogu da učine ciklone snažnijim zbog vlage koju nose.)

Zaseban let sa Havaja merio je taj ciklon, dok su drugi leteli iznad atmosferskih reka koje su nastajala kod Japana, kaže on.

Posle nedelju dana kretanja ovih atmosferskih reka na istok, sakupljajući snagu, i još jedne koja se pretvarala u ciklon, oluja je tada pogodila kopno u Kaliforniji 12. februara.

Oluja je donela jake kiše i poplavu na obalskom delu Kalifornije, a duboki sneg na Sijera Nevadi, dovevši do rasta potoka i rezervoara.

Ona je dovela i do nekih evakuacija zbog rizika od klizišta blizu zgarišta iz skorašnjih požara u Istonu i Pelisejdsu u Los Anđelesu.

Ali je i pomogla da se poprave sušni uslovi u Centralnoj i Južnoj Kaliforniji, prema preliminarnoj analizi – što najbolje ilustruje koristi uz rizike od atmosferskih reka.

Za pilote je ova misija na neke načine manje napeta od lova na uragane, kaže kapetan Vordal – ali dugi letovi neophodni za lov na atmosferske reke, koji mogu da traju 10 sati ili više, nose sa sobom vlastite izazove, kao što je zamor.

Na ovim misijama se leti Lokidom VC-130J, „Lovcem na urgane" američkog vazduhoplovstva, i letelicom Galfstream IV koja pripada Noaa-i.

„Ovi letovi se potpuno razlikuju u odnosu na lov na uragane", kaže kapetan Vordal.

Da bi izmerili uragan, on i njegov tim uleću pravo u njega i provode dva do četiri sata boreći se sa žestokim vremenskim uslovima.

„Neki ljudi to porede sa prolaskom kroz automatizovanu perionicu kola, zato što možete da primite neverovatne količine kiše", baš kao i grada, munja i žestokih turbulencija, kaže on.

Poređenja radi, letenje kroz atmosfersku reku koja ključa ili iznad nje je relativno mirno, kaže kapetan Vordal.

„Učestvujemo u tim ogromnim trkama preko Pacifika, tim veoma dugim letovima, i dobijamo podatke o atmosferskoj reci koja teče preko neba."

Međutim, kako atmosferske reke počnu da se približavaju Zapadnoj obali Amerike, one postaju sve agresivnije i ekipe tada mogu da dožive turbulentne uslove više nalik olujama, kaže kapetan Vordal.

To značajno otežava povratak u bazu i sletanje na bilo koju obalu zbog snažnih vetrova i kiše koja lije po pisti, dodaje on.

Prema njegovom iskustvu, izazov je ostati potpuno budan i aktivan kako biste podržali ekipu koja radi merenja i da bi svi ostali bezbedni.

Piloti – obično njih dvojica ili trojica– staraju se da je avion tamo gde treba da bude i da ispod njega nema brodova.

Navigatori su veliki deo misije i sarađuju veoma tesno sa pilotima i meteorološkim stručnjacima kako bi mapirali bezbedan i efikasan plan leta, objašnjava on.

Pozadi u avionu, majstori za punjenje pune i izbacuju sonde, a meteorolozi obrađuju podatke u realnom vremenu iz sondi i šalju ih Skripsu.

„I onda odmah prelaze na sledeću sondu.

„Rade to satima i satima, bez prestanka, imaju mnogo toga da urade pozadi, i stvarno su tome posvećeni", kaže on.

Sledeća velika oluja

Uticaj letova iz Japana i potencijalna razlika koju oni prave za prognoze i situaciju na terenu i dalje se analizira, prema Ralfu i Vilson.

„Ono što očekujemo da vidimo, na osnovu naših prethodnih rezultata, i preliminarnih rezultata iz japanske misije, jeste dodatna prednost za značajne događaje na američkoj Zapadnoj obali.

„Zato što dobijamo te prvobitne opservacije uzvodno, gde neke od tih atmosferskih reka uopšte nastaju", kaže Vilson, koja radi kao koordinatorka programa AR Rikon.

„Kad postanete sve bolji i bolji u pogađanju pravih tačaka tamo, a potom kad vidite uticaj koji to ima na prognoze na američkoj Zapadnoj obali, to je onda veoma uzbudljivo", dodaje ona.

Godine 2021, na primer, letovi sa Havaja merili su nekoliko atmosferskih reka i ciklona otprilike pet dana pre nego što su oni pogodili Kaliforniju.

Bez podataka iz izbačene sonde, prognoza je bila za oluju koja nije bila previše zabrinjavajuća, ali sa tim podacima, prognoza se promenila u krupnu oluju atmosferske reke, kaže Ralf.

To je zauzvrat pomoglo ljudima da se spreme na vreme: znajući da dolazi velika oluja, „pokrenula se zajednica za vanredne situacije, zatvorili su puteve, evakuisali su četvrti, u iščekivanju moguće ozbiljne oluje", kaže on.

Kad je oluja zaista udarila, izazvala je značajnu štetu, „ali nije bilo gubitaka ljudskih života, tako da je to bio veliki uspeh za pripremljenost hitnih službi", zaključuje on.

Prevencija suše

Uz to, takva pripremljenost može biti neophodna za prevenciju suše, kaže Ralf.

Imajući u vidu da su atmosferske reke toliko važne za snabdevanje vodom, menadžeri rezervoara se suočavaju sa teškom odlukom, objašnjava on: ako isprazne pun rezervoar pred predviđenu veliku oluju sa obilatom kišom, a ispostavi se da je ta kiša bila manja od očekivane, izgubiće snabdevanje vodom za sledeće leto.

„Ako ne bude više oluja te zime, ne mogu da povrate tu vodu pre sledećeg leta", kad će ona biti potrebna za ratarstvo, na primer, kaže on.

Ali ako menadžeri rezervoara imaju tačne prognoze, zahvaljujući letovima, koje im govore, na primer, da dolazi velika oluja za tri dana, oni mogu sa sigurnošću da ispuste vodu iz rezervoara, znajući koliko kiše će doć,i i da stvore prostor za njeno hvatanje.

Sada kada je sezona atmosferskih reka okončana, kapetan Vordal je spreman da se prebaci na svoj drugi zadatak: lov na uragane.

„Krajem ovog meseca počinje sezona uragana", kaže on, govoreći u maju.

„April i maj su donekle neaktivni meseci, kada se vraćamo našoj obuci i pripremanju svih, pre nego što se bacimo na sezonu tropskih oluja."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• 'Mislio sam da je smak sveta': Razorni cunami 20 godina kasnije
• Zašto atmosferske reke postaju sve razornije
• „Izgubio sam sve osim familije”: Svedočenja preživelih u poplavama u Bosni i Hercegovini