Prvi ljudi su bili pametniji nego što smo mislili

Prvi ljudi na Zemlji, koji su živeli pre nekoliko miliona godina, možda su bili pronalazači, pokazuje otkriće na severozapadu Kenije.

Istraživači su otkrili da su primitivni ljudi koji su pre 2,75 miliona godina živeli na arheološkom nalazištu Namorotukunanu koristili kameno oruđe neprekidno tokom 300.000 godina.

Prethodni dokazi ukazivali su da je upotreba oruđa u ranim fazama ljudske evolucije bila sporadična, da su se oruđa nasumično razvijala i brzo zaboravljala.

Nalaz u Namorotukunanu je prvi dokaz koji ukazuje da se tehnologija prenosila hiljadama generacija.

Ovo otkriće pruža izuzetno snažne dokaze za temeljno preispitivanje našeg razumevanja ljudske evolucije, kaže profesor Dejvid Braun sa Univerziteta Džordža Vašingtona u Vašingtonu u Sjedinjenim Državama, koji je vodio istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications.

„Mislili smo da je upotreba oruđa mogla da bude samo kratkotrajna.

„Ali kada vidimo upotrebu iste stvari tokom 300.000 godina, to jednostavno nije moguće", kaže profesor Braun.

„Ovo je dug kontinuitet ponašanja.

„Ljudi i njihovi preci su verovatno mnogo ranije počeli da primenjuju oruđe i koristili su ga duže nego što smo ranije mislili".

• Monah iz Srbije i svetsko dešifrovanje indskog pisma
• Ela al-Šamahi o BBC seriji Čovek: 'Da razumemo ko smo i odakle potičemo'
• Kako je izgledalo 'Dedinje' u vreme Rimskog carstva

Arheolozi su proveli 10 godina na nalazištu Namorotukunanu, gde su otkrili 1.300 oštrih kamenih pločica, kamenja za postupak retuša i obrađenog kamenja, koji su svi pažljivo isklesani.

Ova oruđa su napravljena tehnologijom koja je poznata kao olduvajska (nazvana prema nalazištu Olduvajskom klancu u severnoj Tanzaniji), koja predstavlja prvu široko rasprostranjenu metodu izrade kamenog oruđa u ljudskoj istoriji.

Iste vrste oruđa pojavljuju se u tri različita sloja tla, a što je sloj dublji, to je stariji period koji prikazuje.

Svaki kamen je pažljivo biran zbog njegovog kvaliteta, što ukazuje da su tvorci bili vešti i da su tačno znali šta traže, objašnjava dr Dan Palku Rolijer sa Univerziteta u Sao Paulu u Brazilu i viši geonaučnik u istraživačkom timu.

„Ono što vidimo ovde na nalazištu je neverovatan nivo sofisticiranosti", rekao je za BBC njuz.

„Ti ljudi su bili izuzetno pronicljivi geolozi.

„Znali su kako da pronađu najbolje sirovine, a ova kamena oruđa su izuzetna.

„Nekima praktično možemo da se posečemo".

Geološki dokazi ukazuju da je upotreba oruđa verovatno pomogla ovim ljudima da prežive dramatične klimatske promene.

Pejzaž se promenio od bujnih močvara do suvih travnjaka koje su zahvatili požari i polupustinja, kaže Rahab N. Kinjandžui, viša naučna saradnica u Nacionalnom muzeju Kenije.

Ove velike promene životne sredine obično bi naterale populacije životinja da se evolutivno prilagode ili da napuste područje.

Ali tvorci oruđa u ovom regionu uspeli su da opstanu koristeći tehnologiju, a ne biološku adaptaciju, objašnjava dr Palku Rolijer.

„Tehnologija je ovim ranim stanovnicima istočnog dela basena Turkane omogućila da prežive u okruženju koje se brzo menjalo, ali ne tako što su se oni prilagođavali, već tako što su menjali načine na koje su dolazili do hrane".

Dokazi o kamenim oruđima u različitim slojevima pokazuju da su tokom dugog i neprekidnog perioda ovi primitivni ljudi prkosili biološkoj evoluciji, pronalazeći načine da kontrolišu svet oko sebe i ne dopuštajući da svet kontroliše njih.

A to se događalo na samom početku nastanka ljudskog roda, ističe dr Palku Rolijer.

„Upotreba oruđa značila je da nisu morali da evoluiraju menjajući sopstvena tela da bi se prilagodili promenama.

„Umesto toga, razvili su tehnologiju koja im je bila potrebna da dođu do hrane – oruđa da raspore životinjske lešine i iskopaju biljaka".

Za to postoje dokazi na samom nalazištu: pronađene su životinjske kosti koje su sečene ovim kamenim oruđem, što znači da su tokom svih tih promena ti rani ljudi dosledno koristili meso kao izvor hrane.

„Tehnologija je ovim ranim stanovnicima davala prednost", kaže dr Palku Rolijer.

„Bili su u stanju da dođu do različitih vrsta hrane kako se okruženje menjalo.

„Njihov izvor ishrane se menjao, ali zahvaljujući tehnologiji mogli su da prevaziđu te izazove i pronađu nove izvore hrane".

Pre oko 2,75 miliona godina, ovaj region naseljavali su neki od najranijih ljudi, koji su imali relativno mali mozak.

Pretpostavlja se da su ti rani ljudi živeli zajedno sa njihovim evolutivnim precima - australopitekusima, koji su imali krupnije zube i kombinaciju osobina šimpanzi i ljudi.

Korisnici oruđa na nalazištu Namorotukunanu najverovatnije su bili pripadnici jedne od ovih grupa, ili možda obe.

Ovo otkriće dovodi u pitanje uverenje koje dugo zastupaju mnogi stručnjaci za ljudsku evoluciju da se kontinuirana upotreba oruđa pojavila znatno kasnije, pre 2,4 do 2,2 miliona godina, kada su ljudi već razvili relativno veći mozak, objašnjava profesor Dejvid Braun.

„Argument je da tada dolazi do prilično značajnog povećanja veličine mozga.

„Zato se često tvrdi da im je upotreba oruđa omogućila da taj veliki mozak 'hrane'.

„Ali ono što vidimo u Namorotukunanu jeste da su ova vrlo rana oruđa korišćena pre nego što se povećala veličina mozga".

„Verovatno smo mnogo potcenili ove pretke ljudi.

„Sada možemo da pratimo korene naše sposobnosti da se prilagođavamo promenama pomoću tehnologije mnogo ranije nego što smo mislili – sve do pre 2,75 miliona godina, a verovatno i mnogo ranije".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Otvoren Veliki egipatski muzej, prvi put izložena cela Tutankamonova grobnica
• Pronađen egipatski otisak ruke star 4.000 godina
• Test DNK iz kosti mogao bi da preoblikuje istoriju starog Egipta
• Neandertalci kao umetnici: Šta otkriva drevni otisak prsta
• Gladijatori se jesu borili sa lavovima - evo i prvog dokaza
• Izgubljeni svetovi koji niču iz glečera