Šta je dumskroling i možemo li mu se odupreti

Čitanje vesti sa ekrana uz jutarnju kafu do skoro je bila svakodnevna navika 35-godišnjeg Dušana Stanojevića.

Nekada je tu sliku upotpunjavao i glas njegovih omiljenih televizijskih voditelja jutarnjeg programa.

„Oduvek sam voleo da znam šta se dešava oko mene", govori Stanojević za BBC na srpskom.

Međutim, primetio je da je sve više negativnih naslova i priča praćenih uznemirujućim fotografijama i snimcima.

To je počelo da ga tišti i stvara mu osećaj nelagode i teskobe, mada, kako kaže, nije imao ličnih problema, ali nije skretao pogled sa ekrana.

Simptomi koje je Dušan uočio posledica su problema koji psiholozi nazivaju dumskrolingom (doomscrolling) - izloženost uznemirujućem medijskom sadržaju.

Istraživanja pokazuju da negativne vesti stvaraju i osećaj neizvesnosti, a kod mnogih ljudi izazivaju pesimizam.

Prekomerno praćenje uznemirujućeg medijskog sadržaja u nekim slučajevima može da izazove posrednu traumu, pokazuju rezultati ovih istraživanja.

Čak i ako se ne udubljujete u sadržaj sa ekrana, telo tu akciju doživljava kao stresni događaj, ukazuje psihološkinja Džemi Kren.

„Mentalno ste iscrpljeni, a čak i kada znate da vas stresira i da ne bi trebalo to da radite, ipak nastavljate.

„Ne učite ništa novo, samo ste zaglavljeni u krugu negativnosti", kaže ona za BBC na srpskom.

• Ljudi sve manje prate vesti, zamoreni su, pokazuju istraživanja
• Šta je digitalna demencija i može li se sprečiti
• Pažljivo sa čitanjem vesti sa ekrana - mogu da utiču na vas više nego što mislite

Čitati ili ne čitati?

Drvena polica do vrha puna novina i magazina u uglu sobe i televizor u boji sa oznakom EI, nekadašnjeg giganta elektronske industrije iz Niša, prva je slika koja se Dušanu pojavi pred očima pri pomisli na detinjstvo.

U toj gomili posebno mesto zauzimao je Politikin zabavnik i dečiji list Školarac koje je besomučno listao dok se papir ne pohaba.

Deda mu je radio u štampariji, a novine su bile neizostavno štivo u njihovoj porodičnoj kući.

Na spisku za prodavnicu redovno je pisalo - ne zaboraviti novine.

Tu naviku je zadržao i kada se preselio u veći grad na studije.

„Niko me nije terao da čitam i pratim vesti, to mi je nekako bilo spontano", kaže ovaj mašinski inženjer.

Kao milenijalac, pripadnik generacije rođene između 1981. i 1996. godine koja je odrastala zajedno sa internetom, društvene mreže su osvojile i njegov svet.

Okretanje novinskih stranica zamenio je listanjem po telefonskom ekranu gde i kad god je mogao - u gradskom prevozu, u pauzi za ručak, pa i na odmoru.

Kada je 3. maja 2023. u Beogradu 13-godišnji dečak ubio devetoro vršnjaka i čuvara škole, a 20-godišnjak dan kasnije u mestima oko Smedereva i Mladenovca, devetoro i ranio još 12 mladih ljudi, Stanojević se prvi put osetio uznemireno iako je samo čitao o ovim tragedijama.

„I ranije sam čitao o ratovima, tragedijama, nesrećama i gledao strašne prizore.

„Izgleda da su ovi slučajevi bili okidač - kao da su loše vesti odjednom bile na svakom koraku", priseća se on.

Posle svakog pročitanog teksta ili pogledanog snimka osećao bi se iscrpljeno i neraspoloženo, ali nije mogao da prestane da besomučno traga za novim informacijama.

Pogledajte video na Jutjub kanalu BBC-ja na srpskom o digitalnoj demenciji

https://www.youtube.com/watch?v=SF6FV-2JpMk

Slično se osećala i 45-godišnja Marina Stanković kada je počela pandemija korona virusa.

Neprestano je čitala medijske sajtove da bi saznala najnovije informacije.

„Broj zaraženih pacijenata raste, povećava se i broj preminulih", „Skočio sa zgrade, jer nije mogao da ostane u kući", neki su od naslova koje i danas, pet godina kasnije, pamti.

„Kao da je odjednom krenula lavina negativnih informacija i nije bilo nijedne inspirativnije priče.

„Ili ih prosto nisam videla", kaže danas Marina, majka dvoje dece.

Oko 68 odsto učesnika ankete američke marketinške agencije Digital Third Coast izjavilo je da su ih uznemiravale vesti tokom pandemije.

Sličan je i broj onih koji su se osećali preplavljeno i sagorelo zbog količine vesti koja je tih dana stizala do njih.

Više od polovine učesnika ovog globalnog istraživanja reklo je da su smanjivali praćenje medijskog sadržaja kako bi izbegli nemir i nelagodu.

„Mnogo puta se nađemo u situaciji da neprestano buljimo u ekran, što nas izlaže prevelikoj količini negativnih informacija.

„Ali to nas i sprečava da budemo prisutni u stvarnom životu, gde možda propuštamo pozitivne trenutke, ili ne završavamo jednostavne dnevne zadatke zbog preopterećenosti", ukazala je psihološkinja Laura Koziej.

Stari problem u novom ruhu

Dumskroling nije novi izraz koji je generacija Alfa, rođena između 2010. i 2024. godine, kpja ne zna za život bez interneta, uvela u svakodnevni govor.

Ljudi su oduvek obraćali pažnju na loše vesti i naš mozak je programiran tako da večito traga za „opasnošću", kaže Kren.

Društvene mreže pretvorile su taj drevni instinkt u 24-časovni lov, sedam dana u nedelji, upozorava ona.

Globalne teme nikada nisu bile dostupnije - snimci izgladnele dece koji u kolonama beže od napada na Bliskom istoku, razrušene zgrade, zvuci sirena i eksplozija i snimci avionskih nesreća dostupni su nam u samo nekoliko klikova - kao da su u neposrednoj blizini.

„Skrolovanje je samo moderni vid stare navike, pojačan algoritmima.

„Previše je globalnih dešavanja i osećamo potrebu da budemo u toku", kaže psihološkinja.

Zbog višemesečnih protesta u Srbiji pokrenutih padom nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu koji je usmrtio 16 ljudi, Dušan se vratio staroj navici.

„Kažem sebi da je dosta i onda opet nastavim da čitam.

„Vidim da sam iznerviram, ali ne vredi - vuče me, želim da znam šta se dešava", kaže.

'Nije lako, ali je znatno bolje'

Možemo li da uskladimo potrebu za informisanjem sa negativnim uticajem koje uznemirujući sadržaji i loše vesti imaju po zdravlje?

Ne u potpunosti, ali je izvodljivo, optimistična je psihološkinja Kren, koja godinama istražuje uticaj medija na mentalno zdravlje.

„Ne možete se isključiti, ali pokušajte da ograničite vreme čitanja medijskih sadržaja, postavite granice, pronađite inspirativnije priče - ima ih, nismo okruženi samo problemima", savetuje Kren.

Kao i svakom mišiću, i mozgu je potrebno vreme da se oporavi od naprezanja, u ovom slučaju, od količine informacija, objašnjava.

„Šetnja, razgovor sa bliskim ljudima ili čak tišina mogu da pomognu", kaže Kren.

Dušan je odlučio da povremeno sa telefona obriše aplikacije medija koje prati.

Prvih dana bi doživljavao „male krize", kaže.

„Skuvam kafu pre posla i uhvatim sebe kako tražim ikonicu na telefonu - kao da sam neki zavisnik i u fazi sam odvikavanja.

„Uspešno sam je savladao, rekao bih. Nije lako, ali je znatno bolje", kaže ponosno.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kako nenormalno postaje normalno i kako to da sprečimo
• Društvene mreže i praznici: Zašto na slikama mora sve da bude savršeno
• Kako je internet stvorio nove strahove
• Kako su tuga i melanholija postale viralne
• Ljubimci i bebe: Zašto volimo da gledamo slatke stvari na internetu
• Osam naučno dokazanih načina da budete srećniji
• Nastavljene teorije zavere o antikovid vakcinama: Irkinja prolazi kroz pakao zbog tvrdnji medija
• Šta stres čini telu i kako može da bude koristan