Gde ide novac zaplenjen na carini?

U nameri da prokrijumčare neprijavljene devize, putnici se, kako za portal N1 navode u Upravi carina, dovijaju na sve moguće načine, pa ponekad biraju krajnje neobična mesta za skrivanje. Tako su carinici sakriveni novac pronalazili u donjem vešu, oko struka putnika, u jastucima, čarapama, veknama hleba, kesicama čipsa i čaja, pakovanjima vlažnih maramica, higijenskih uložaka, termosima sa kafom, pepeljarama automobila, motoru, filteru klime. Privremeno oduzet novac carina je, kako ističu u Narodnoj banci Srbije, dužna da deponuje na račun NBS u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja, piše N1.

Građani mogu iz Srbije da iznesu bilo koji strani novac čija vrednost ne prelazi 10.000 evra. Ako istovremeno iznose i dinare, strani novac i čekove, ukupan iznos takođe ne sme da pređe 10.000 evra. Propisima je predviđeno da i domaći i strani državljani na granici prijave svaki cent preko ovog iznosa i prilikom izlaska i prilikom ulaska u zemlju. Ukoliko to ne učine, iznos novca preko 10.000 evra im se privremeno oduzima, pokreće se prekršajni postupak, nakon koga se novac ili vraća, ili uplaćuje u budžet Srbije.

Prema podacima koje je NBS dostavila portalu N1, u periodu od 1. januara do 30. novembra 2021. godine, Uprava carina je deponovala kod Narodne banke Srbije privremeno oduzeta sredstva u ukupnom iznosu od 3.577.349 evra (preračunato po kursu na dan 1. decembar 2021. godine).

„U ovom periodu, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih odluka suda izvršen je povraćaj sredstava u ukupnom iznosu od 141.427 evra – preračunato po kursu na dan 1. decembar 2021. godine“, navodi NBS.

Najčešće se krijumčari evro

Kada je reč o strukturi zaplenjenog novca, prema podacima kojima raspolaže Uprava carina – prednjače evri sa oko 3,4 miliona, dok je ostalih valuta kao što su švajcarski franci, britanske funte, američki dolari i švedske krune zadržano znatno manje.

„U kriznim vremenima, ljudi nastoje da prokrijumčare ono što im uliva sigurnost, a to su najčešće novac i zlato. Tako je tokom 2021. godine, do 1. decembra, osujećeno 168 putnika u nameri da veće svote gotovine bez prijavljivanja prenesu preko granice. Većinom je reč o stranim državljanima“, kažu u Upravi carina.

Kako ističu, tumačenje tog fenomena moguće je tražiti i u činjenici da u kovid i post-kovid periodu, putnici koji idu ka svojim matičnim zemljama, nastoje da sa sobom ponesu dragocenosti zbog situacije koja je neizvesna na globalnom nivou.

„To, međutim, ne može biti izgovor za kršenje propisa koji jasno ukazuju na to da svaki iznos od 10.000 evra i više mora biti prijavljen kako na ulazu, tako i na izlazu iz zemlje. Ograničenje od 10.000 evra utvrđeno je zakonom Republike Srbije, ali isto takvo ograničenje je i evropski standard koji je utvrđen i zakonima svih članica Evropske unije i zemalja koje su na putu pridruženja EU. Upravo je zbog toga teško prihvatljiv čest izgovor putnika da nisu znali da novac treba da prijave“, ukazuje Uprava carina.

Kako ističu, svi koji putuju obaveštenja koja ukazuju na ovaj propis mogu da vide na svakom graničnom prelazu, pa i na evropskim, ali i na našim aerodromima.

„Čak je kontrola protoka novca i drugih sredstava plaćanja na teritoriji EU u junu 2021. godine pooštrena, kada su stupili na snagu novi propisi. Stroža pravila su u Evropi uvedena sa ciljem efikasnije borbe protiv pranja novca i finansiranja ilegalnih aktivnosti. To podrazumeva da su svi koji sa sobom nose 10.000 evra i više, u toj i drugim valutama, obavezni da popune gotovinsku deklaraciju, a definicija gotovine je proširena na čekove, menice, kao i zlatnike i predmete od zlata“, ističu u Upravi carina.

Opširnije možete pročitati OVDE.