NUNS, ANEM i Lokal pres: Netransparentnim izmenama tri medijska zakona ugrožena sloboda medija

Nezavisno udruženje novinara Srbije, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i udruženje Lokal pres izrazili su duboku zabrinutost zbog načina na koji je sproveden proces izmena tri ključna medijska zakona.
 
Kako su navele tri novinarske organizacije u zajedničkom saopštenju, to su Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM), Zakon o elektronskim medijima (ZEM) i Zakon o javnim medijskim servisima (ZJMS), čiji je predlog Vlade danas usvojio skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, a o kojem će narodni poslanici odlučivati sutra na vanrednom zasedanju Skupštine Srbije.
 
"Proces koji traje više od godinu i po dana doveden je u završnu fazu kroz neprihvatljivo ubrzan postupak, kratke rokove i uz izostanak transparentnosti, sve pod izgovorom usklađivanja sa preporukama Evropske komisije", ističe se u saopštenju.
 
U saopštenju se, takođe, podseća na to da su komentari Evropske komisije na predložene nacrte zakona stigli u decembru 2023. godine, a Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je tek krajem 2024. odlučilo da na njih odgovori i formira radne grupe.
 
"Ove grupe imale su izuzetno kratak rok za rad, bez uvida u verzije nacrta koje su poslate u Brisel", piše u saopštenju.
 
Takođe, uprkos ponovljenim zahtevima novinarskih i medijskih udruženja da se organizuje javna rasprava o najnovijim izmenama ZJIM-a i ZEM-a, Ministarstvo je odbilo taj predlog, navode ova medijska udruženja.
 
"Način na koji je ovaj proces sproveden, kao i izmene koje su usvojene vode ka daljem urušavanju medijskih sloboda i ozbiljno narušavaju smisao demokratskih procedura", ističu NUNS, ANEM i Lokal Pres.
Dodaje se da su najnoviji predlozi Ministarstva za izmene članova 84 i 85 Zakona o javnom informisanju i medijima, koji se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje o krivičnim postupcima, izmenjeni u skladu sa predlozima NUNS-a, ANEM-a i Lokal presa.
 
Ta udruženja su ukazala na to da "prethodne formulacije dodatno ograničavaju novinare i nisu usklađene sa evropskim standardima".
 
"Ipak, izmene koje se odnose na oblast javnih nabavki i vlasništva u medijima i dalje ostaju problematične i predstavljaju korak nazad za slobodu medija. Javne nabavke i dalje ostaju bez detaljnog uređivanja usluga, ne propisuju se uslovi pod kojima se one mogu nabavljati, ne utvrđuje mehanizam kontrole i ne upućuje na primenu Zakona o javnim nabavkama", dodaje se u saopštenju.

"Neprihvatljivo vraćanje države u vlasništvo medija"
 
Tri medijska udruženja skreću pažnju na to da "sve to ostavlja mogućnost zloupotrebe i favorizovanje određenih medija, suprotno evropskim standardima i suprotno zahtevima Evropske komisije".
 
NUNS, ANEM i Lokal pres su u poslednjim komentarima na ZJIM ponovo istakli neprihvatljivo vraćanje države u vlasništvo medija, koje nije u skladu sa Medijskom strategijom.
 
U saopštenju su ponovo ukazali da član 39a uvodi određene obaveze za medije u (neposrednom ili posrednom) vlasništvu subjekata poput Telekoma, ali bez nezavisnog nadzora i sankcija za njihovo kršenje.
 
"Ranije smo upozoravali da se oslanjanje isključivo na samoregulaciju u medijima pod državnom kontrolom ne može smatrati garancijom uređivačke nezavisnosti, već može legitimisati politički uticaj", navodi se.
 
"Izmene Zakona o javnim medijskim servisima donose određene pozitivne promene", ali, kako se navodi, ipak, "poslednje izmene usvojene nakon komentara udruženja ostaju površne i ne dotiču suštinska pitanja, kao što su uređivačka nezavisnost i koncentracija moći".
 
Kako se ističe, Programski savet formalno bira Poverenika za prava gledalaca i slušalaca, ali ta funkcija ostaje marginalizovana - poverenik je angažovan honorarno i nema ovlašćenja da samostalno pokreće postupke, dodaje se.
 
"Ključni problem i dalje predstavlja koncentracija moći u rukama generalnog direktora, budući da Upravni odbor i dalje nema odlučujuću ulogu u imenovanju uredničkog kadra", navodi se u zajedničkom saopštenju.
 
Nova pravila o budžetskom finansiranju javnih servisa, uprkos deklarativnoj zabrani političkog uticaja, ostavljaju prostor za zloupotrebe, posebno zbog nejasno definisanih kategorija poput projekata od posebnog društvenog značaja, dodaje se.
 
Iako se u posednjim komentarima NUNS-a, ANEM-a i Lokal presa ponovo insistira da se izmeni Zakon o elektronskim medijima i unapredi deo koji se odnosi na izbornu kampanju, još jednom je propuštena prilika, navode udruženja.
 
"I dalje se sistemski izostavljaju jasna pravila za ključne fenomene koji oblikuju medijski pejzaž tokom izbornih kampanja – prikriveno političko oglašavanje, funkcionerske kampanje i politički marketing ostaju van regulatornog okvira", navodi se.
 
Na ovaj problem godinama unazad ukazuju brojne domaće i međunarodne organizacije i institucije koje prate izborne procese u Srbiji, označavajući ga kao jednu od najvećih prepreka za fer i ravnopravno informisanje građana, podsećaju novinarska udruženja.
 
"Netransparentan proces izmena zakona, uz ignorisanje ključnih problema, dodatno ugrožava slobodu medija i demokratske principe", piše u saopštenju.
 
Neophodno je hitno preduzeti konkretne korake ka uspostavljanju fer i transparentnog medijskog okruženja, u skladu sa evropskim standardima, uz punu odgovornost svih relevantnih institucija, navodi se.
 
"Samo kroz transparentnost, dijalog i poštovanje pravila možemo obezbediti nezavisne medije koji služe interesu građana i demokratiji", poručuju Nezavisno udruženje novinara Srbije, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i udruženje Lokal pres.