Članica AŽC o izveštavanju o femicidu: Medijima cilj da prenesu detalje, a ne da edukuju

Ona je u FoNetovom serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije, naglasila da je analiza nasilja nad ženama upotrebom vatrenog oružja, koju je uradio Autonomni ženski centar, pokazala da je oko 90 odsto medijskih izveštaja govorilo o konkretnim slučajevima.

Prema njenom stavu, to ukazuje da medijima nije bio cilj da edukuju, već da prenesu detalje.
 
 Pavlović je precizirala da je samo oko 10 odsto medijskih objava o femicidu i rodno zasnovanom nasilju imalo edukativni sadržaj.
 
Kako je objasnila, edukativni sadržaji trebalo bi da obuhvate osnovne informacije o tome kome žrtva da se obrati u slučaju nasilja, šta se kvalifikuje kao nasilje i kako funkcioniše ciklus nasilja.
 
Edukativni medijski sadržaji mogu da podignu svest i podrže žene koje se nalaze u situaciji nasilja, istakla je ona i primetila da se o femicidu i rodno zasnovanom nasilju analitično i edukativno izveštava uglavnom povodom Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja, 19. maja, i tokom 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama.
 
Važan deo svake medijske priče je “vizuelni identitet”, napomenula je Pavlović i predočila da mediji često greše koristeći fotografije žrtava koje otkrivaju njihov identitet ili ilustracije koje prikazuju žene u bespomoćnom položaju.
 
 Ona je preporučila korišćenje baze netraumatizujućih i ohrabrujućih ilustracija, koju je oformila grupa Novinarke protiv nasilja, dostupne na njihovom portalu.
 
Pavlović se pozvala i na istraživanje grupe Novinarke protiv nasilja, po kojem gotovo petina medijskih naslova prebacuje krivicu sa nasilnika na žrtvu.
 
Prema njenom objašnjenju, poruke tipa “ona ga je na neki način izazvala” lišavaju nasilnika odgovornosti i negativno utiču na žene koje se nalaze u sličnoj situaciji, ali i ostaloj javnosti.
 
Osim toga, Pavlović je uočila i da se mediji često okreću nerelevantnim sagovornicima, kao što su komšije i rođaci žrtve ili nasilnika, umesto da potraže odgovore od nadležnih institucija.
  
Na taj način, kako je ukazala, dolazi do detalja koji nisu u javnom interesu, dok institucije ne reaguju dovoljno ažurno, što dovodi do toga da mediji plasiraju “brlog od teksta” koji normalizuje nasilje i publiku stavlja u poziciju voajera i sudije.
 
Na pitanje kako bi trebalo da izgledaju intervjui sa žrtvama, Pavlović je odgovorila da je važno da novinari ispitaju gde se u trenutku objavljivanja priče nalazi nasilnik i da li bi javno eksponiranje žrtve moglo dodatno da je ugrozi.
 
Ona je ocenila da je važno sačuvati žene od dodatne traumatizacije, jer neke žrtve izlaze u javnost uverene da će na taj način biti zaštićene, pošto smatraju da institucije ne rade svoj posao.
 
Pavlović je napomenula i da bi mediji trebalo da vode računa o bezbednosti i dostojanstvu žrtve, kao i načinu na koji se ona nosi sa traumom.
  
Ne treba intervjuisati žene koje se trenutno nalaze u traumi, već one koje su to iskustvo preživele, kako bi objasnile na koji način su ga prevazišle i time osnažile druge žene, zaključila je Pavlović.