Izbor 'partnera nižeg statusa': Da li je to novi standard obrazovanih žena

Od klasičnih bajki poput Pepeljuge i princa na belom konju, do legendarnih književnih parova kao što su Elizabet Benet i gospodin Darsi u romanu Gordost i predrasude Džejn Ostin, ideja da žena treba da se uda za muškarca višeg društvenog, obrazovnog ili ekonomskog statusa duboko je ukorenjena u različitim kulturama.

Međutim, kako sve više žena stiču visoko obrazovanje i postaju finansijski nezavisne, ti tradicionalni obrasci se menjaju.

„Danas je sve izraženiji jaz među mladima, jer ima znatno više visokoobrazovanih žena nego muškaraca”, kaže sociološkinja Nadja Štajber sa Univerziteta u Beču.

Zbog toga, iako mnoge žene žele partnere sličnog obrazovnog ili socio-ekonomskog statusa, u praksi često pristaju na takozvanu drugu najbolju opciju, što se opisuje kao biranje partnera nižeg statusa, objašnjava ona.

U društvenim naukama, ovaj fenomen poznat je kao „porast hipogamije”.

• Da li su žene sve gnevnije
• Šta sve nismo znali o princezama iz bajki
• Bez seksa, braka, zabavljanja i rađanja: Šta je feministički pokret 4B

Šta je hipogamija?

Hipogamija označava brak ili romantičnu vezu sa osobom nižeg društvenog, ekonomskog ili obrazovnog statusa od sopstvenog.

Suprotan obrazac – hipergamija (veza sa osobom višeg statusa) – je tradicionalno češći i društveno prihvatljiviji za žene.

Kroz istoriju, kulturne norme su ohrabrivale žene da traže partnere koji su finansijski stabilniji, stariji ili obrazovaniji od njih.

„Istorijski gledano, dečaci koji su se pripremali za rad su dobijali više mogućnosti za obrazovanja od devojčica, koje su kod kuće od majki učile veštine domaćinstva”, objašnjava sociološkinja Ketrin Hakim, saradnica londonskog istraživačkog centra Civitas.

„Velika razlika u godinama i nivou obrazovanju između supružnika omogućila je jačanje patrijarhata.

„Jednakost u obrazovanju muškaraca i žena je karakteristika savremenih i razvijenih društava”, dodaje ona.

Promene u statistici

Nedavni podaci potvrđuju ove promene u društvenom pejzažu.

Studija Istraživačkog centra Pjua (Pew) iz 2023. godine pokazala je da je 24 odsto žena u heteroseksualnim brakovima u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) imalo viši stepen obrazovanja od njihovih muževa, dok je 1972. godine taj procenat iznosio 19 odsto.

Ista studija je utvrdila da su u 29 odsto brakova oba supružnika imala približno iste prihode.

Iako je i dalje preovlađivao tradicionalni model - muževi su u nešto više od polovine porodica bili glavni ili jedini hranitelji, a tu ulogu su imale žene u 16 odsto bračnih zajednica.

Posebno je značajno to što se udeo žena koje zarađuju isto ili više od njihovih muževa skoro utrostručio u poslednjih 50 godina.

Ove promene dovode u pitanje tradicionalne rodne norme i menjaju očekivanja u vezi sa partnerskim odnosima, često dovodeći stvarnost u sukob sa ukorenjenim društvenim uverenjima.

„I dok neke žene i dalje traže partnere višeg socio-ekonomskog statusa, mnoge danas daju prednost emocionalnoj povezanosti, zajedničkim vrednostima i međusobnom poštovanju u odnosu na tradicionalne statusne simbole”, kaže Mišel Begi, stručnjakinja za spajanje parova iz agencije Ignite Dating.

„Ova promena odražava širi pomak ka ravnopravnijim odnosima, u kojima se više značaja pridaje partnerskoj vezi i ličnoj sreći, nego hijerarhijskoj strukturi”, dodaje ona.

Ketrin Hakim kaže da je sličan ili jednak nivo obrazovanja sada najčešći obrazac u Evropi i Severnoj Americi.

„Oko polovine, a ponekad i do tri četvrtine parova navodi da ima isti nivo obrazovanja”, objašnjava ona.

„Oko trećina žena i dalje se udaju za parntere koji imaju viši nivo obrazovanja, dok otprilike petina muškaraca bira obrazovanije partnerke.

„Jednak nivo obrazovanja je standard”.

Standardi u svetu

Iako je porast hipogamije sve vidljiviji u zapadnim društvima, hipergamija i dalje preovlađuje u mnogim delovima sveta.

„Hinduistički spisi naglašavaju brakove unutar iste kaste, ali je 'anuloma', brak muškarca i žene iz niže kaste dozvoljen, dok je 'pratiloma', brak muškarca i žene iz više kaste, zabranjen”, objašnjava Sonalde Desai, sociološkinja sa Univerziteta Merilenda u SAD-u.

Ona dodaje da ugovoreni brakovi i dalje preovlađuju u Indiji, pri čemu se gotovo 95 odsto sklapa unutar iste kaste.

Prema tradicionalnim normama, koje se i danas naglašavaju u oglasima za brak u novinama, i dalje se očekuje da mladoženja bude stariji, viši i najmanje jednako obrazovan kao mlada.

„Međutim, empirijska istraživanja pokazuju da je hipogamija, kada žena stupa u brak sa manje obrazovanim muškarcima, sve češća”, ističe Desai.

Iran je još jedan upečatljiv primer, jer ima jednu od najviših stopa visokoobrazovanih žena na Bliskom istoku.

Ipak, i dalje se mnogi pridržavaju patrijarhalnih normi.

Mnoge porodice u Iranu i dalje očekuju da muškarac budu glavni hranitelji porodice, zbog čega raste broj obrazovanih, neudanih žena koje teško pronalaze „prihvatljive” partnere, navode dopisnici.

Međutim, nova generacija žena sve više prkosi tim tradicionalnim očekivanjima.

Mnoge od njih danas daju prednost sopstvenoj nezavisnosti i karijeri i menjaju značenje partnerskog odnosa u savremenom iranskom društvu.

U Kini se, pak, koristi pogrdni izraz „sheng nu” za visokoobrazovane žene u kasnim dvadesetim ili tridesetim godinama koje su još uvek neudate.

U Japanu, sve veći broj žena odlaže brak, ili ga potpuno odbacuje, zbog finansijske nezavisnosti i tereta tradicionalnih rodnih uloga.

S druge strane, situacija u zemljama kao što su Norveška i Švedska je drugačija.

Zahvaljujući snažnim politikama rodne ravnopravnosti, velikodušnom porodiljskom odsustvu i visokom učešću žena na tržištu rada, odnosi u kojima su partneri jednaki su uobičajeni u ovom delu sveta.

„Društveni pritisci nemaju istu težinu u svim kulturama”, kaže Nadja Štajber.

„[Na Zapadu] žene koje imaju visoko obrazovanje, čak i ako ne zarađuju više od muževa, imaju viši društveni status u vezi.

„Imaju uticaj i učestvuju u donošenju zajedničkih odluka, dok u drugim kulturama ta moć može da bude znatno ograničena”, objašnjava ona.

Uloga društvenih mreža

Iako je u praski sve manje slučajeva hipergamije, na društvenim mrežama je i dalje popularna tema, naročito u okviru saveta za veze i trikova „kako privući bogatog ili partnera na visokom položaju”.

Hipergamija je ponovo u središtu pažnje zbog nekih viralnih trendova, kao što su „passport bros” – muškarci sa Zapada koji u inostranstvu traže partnerke koje prihvataju tradicionalne rodne uloge – i rastući pokret „tradwife” (tradicionalna supruga/domaćica), u kojem influenserke promovišu domaćinstvo i ohrabruju žene da za brak traže muškarca koji ima velika primanja.

„Ovakvi pokreti često odražavaju nostalgiju za tradicionalnim ulogama i ponekad idealizuju hipergamiju”, kaže Mišel Begi.

„Oni istovremeno ukazuju na složenost savremenih ljubavnih odnosa u kojima ljudi pokušavaju da usklade ličnu slobodu sa društvenim očekivanjima, i otkrivaju različite načine na koje ljudi traže ispunjenje i sreću u partnerskoj vezi”, dodaje ona.

Međutim, Nadja Štajber ne veruje u oživljavanje rodnih uloga iz pedesetih godina prošlog veka, koje hipergamiju predstavlja ne samo kao prihvatljivu, već i kao poželjnu.

„To je nešto što možda postoji u malim nišama influensera na mrežama, ali to ne odražava stvarne demografske trendove”, ističe ona.

„Da li su žene koje mnogo zarađuju retkost”

Štajber ukazuje i na to da kada žene „biraju partnere nižeg statusa”, to češće stvara problem muškarcu, jer dovodi u pitanje tradicionalne predstave o muškoj ulozi.

„Manji je problem to što žene pristaju na manje, a veći je da li muškarci mogu da podnesu partnerku koja je obrazovanija ili uspešnija od njih”, objašnjava ona.

Pojedini sociolozi tvrde da kako raste nivo obrazovanja žena, društvene strukture suptilno rade na očuvanju tradicionalnih rodnih uloga.

Primenjuju se mehanizmi kao što su razlike u zaradama, promovisanje honorarnih poslova ili rada sa nepunim radnim vremenom, kao i radne norme koje otežavaju usklađivanje karijere i majčinstva, čime se učvršćuje ekonomska dominacija muškaraca.

„Svuda u svetu, muškarci obično zarađuju više od žena ili njihovih supruga, jer žene, kao supruge i majke, najčešće imaju prekid u zaposlenju ili rade skraćeno radno vreme”, objašnjava Ketrin Hakim.

„Čak i u skandinavskim zemljama u kojima se zastupa jednakost svih, muževi u proseku i dalje zarađuju oko tri četvrtine ukupnog prihoda domaćinstva.

„Žene koje zarađuju više od muževa i dalje su izuzeci, a ne pravilo”, zaključuje ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]