'Branićemo naše interese': Odgovor EU na Trampove pretnje novim carinama

Dan pošto je američki predsednik Donald Tramp 'zapretio' uvođenjem carina od 50 odsto na uvoznu robu iz Evropske unije (EU), vlade evropskih zemalja su upozorile da bi veće tarife bile štetne po obe strane.

„Trgovina između EU i SAD je bez premca i mora da se zasniva na međusobnom poštovanju, a ne na pretnjama.

„Spremni smo da branimo sopstvene interese", poručio je Maroš Šefčovič, evropski komesar za trgovinu posle sastanka sa američkim trgovinskim predstavnikom Džejmisonom Grirom i ministrom trgovine Hauardom Latnikom.

Tramp je u objavi na društvenim mrežama 23. maja poručio da „razgovori sa EU ne vode nikuda".

„Zato predlažem da se EU povećaju carine na 50 odsto počev od 1. juna", napisao je.

Ova najava označava eskalaciju Trampovog trgovinskog rata sa EU, koja trenutno ima carinu od 10 odsto na svu robu koja se uvozi u Ameriku.

On je zapretio i da će uvesti porez na uvoz od 25 odsto na ajfon (iPhone) telefone koji se ne proizvode u Americi.

„Davno sam obavestio Tima Kuka iz Epla (Apple) da očekujem da će njihovi ajfoni koji će se prodavati u Americi i da se proizvode i prave u njoj, a ne u Indiji ili bilo gde drugde", rekao je Tramp.

„Ako to ne bude slučaj, Epl će morati da plati carine od najmanje 25 odsto u SAD".

Šta su poručili evropski zvaničnici?

EU je jedan od najvećih američkih trgovinskih partnera - prošle godine je u SAD izvezla robu u vrednosti od 528 milijardi, a uvezla robu vrednu 370 milijardi evra, pokazuju podaci američke vlade.

„Ne moramo da idemo ovim putem

„Pregovori su najbolji i jedini održivi put napred", rekao je Mišel Martin, irski premijer.

Njegov holandski kolega Dik Šćuf podržava strategiju EU u trgovinskim pregovorima sa SAD-om, dodajući da se pokazalo da „carine mogu da se povećavaju i spuštaju u razgovorima sa Amerikom".

„Držimo se istog stava: deeskalacija, ali smo spremni i da odgovorimo", poručio je Loran Sen Martin, francuski ministar trgovine.

EU blok „mora da učini sve" da bi postigao rešenje sa Amerikom, nadovezala se Katerina Rajhe, nemačka ministarka ekonomije.

Otkako je ponovo u Beloj kući, Tramp je uveo i zapretio raznim carinama zemljama širom sveta, što vidi kao način da podstakne američku proizvodnju i zaštiti radna mesta od strane konkurencije.

Tramp je u aprilu najavio uvođenje viših carina za veći deo sveta, da bi potom odložio odluku na 90 dana - rok ističe u julu.

Prvobitno ih je ostavio samo za Kinu i to enormno uvećane na čak 145 odsto, na šta je Kina odgovorila kontramerama od 125 odsto.

Amerika i Kina su se potom, posle dugih razgovora, dogovorili o 90-dnevnoj pauzi u primeni recipročnih carina, što znači da su obe zemlje smanjiti carine za 115 odsto.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta su Trampove carine i kako ih je uveo
• Šta Trampove carine znače za Srbiju
• Kako su izračunate carine Donalda Trampa
• Kako bi američke carine mogle da utiču na male firme u Srbiji
• Dogovor o carinama 'potpuni reset' u odnosima Amerike i Kine, kaže Tramp
• Srlja li svet u recesiju posle Trampove objave carina