Legendarni Dejvid Atenboro puni 99 godina i šalje poruku 'koju nikada pre nije'

Dejvid Atenboro pokreće, kako kaže, jedan od najvažnijih filmova u njegovoj karijeri, dok ulazi u stotu godinu.

Veruje da bi njegov novi film „Okean" mogao da ima ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta i zaštiti planete od klimatskih promena.

„Posle skoro 100 godina na planeti, sada razumem da najvažnije mesto na Zemlji nije na kopnu, već u moru", kaže Atenboro koji će 8. maja napuniti 99 godina.

Okean je sistem podrške planete i najveći saveznik čovečanstva protiv klimatske katastrofe, kaže se u filmu.

Film pokazuje kako se svetski okeani nalaze na raskrsnici.

Plavi tepih biće postavljen na premijeri filma u Rojal Festival Holu 8. maja, upravo na rođendan legendarnog prirodnjaka.

Očekuje se da će prisustvovati mnogo poznatih ličnosti, među kojima Kris Martin iz grupe Koldplej i glumac Benedikt Kamberbač.

„Ovo nije tipičan Atenboroov film i otkrivanje potpuno novih ponašanja u prirodi. Važnije od toga je poruka koju prenosi", kaže Tobi Noulan, producenta „Okeana".

Film dokumentuje kako se promenilo stanje svetskih okeana i naše razumevanje njihovog funkcionisanja tokom Atenborovog života.

• Ser Dejvid Atenboro, 'kum' tajanstvenih životinja i strašnih biljaka
• Neverovatna priča Dejvida Atenboroa: Od čuvenog susreta sa gorilama do Instagram rekordera
• Šta je čovek uradio prirodi: Soni izbor fotografija za 2025.

Atenboro se seća prvog ronjenja na Velikom koralnom grebenu davne 1957. godine.

„Bio sam toliko zaprepašćen prizorom pred sobom da sam na trenutak zaboravio da dišem", kaže.

Od tada je došlo do katastrofalnog pada života u svetskim okeanima.

„Skoro nam je ponestalo vremena", upozorava on.

„Okean" sadrži neke od snimaka štete koju kočarenje po dnu, uobičajena praksa ribolovaca širom sveta, može da nanese morskom dnu.

To je živopisan primer kako industrijski ribolov može da iscrpi život iz svetskih okeana, tvrdi Atenboro.

Novi materijal prikazuje kako lanac koji kočari vuku za sobom pretražuje morsko dno, terajući uznemirena stvorenja u mrežu.

Kočari često love jednu vrstu - više od tri četvrtine onoga što ulove često odbacuju.

„Teško je zamisliti rasipniji način ribolova", komentariše Atenboro.

Ovaj način ribolova oslobađa i ogromne količine ugljen-dioksida koji doprinosi zagrevanju planete, ali ribolov po dnu mnoge vlade aktivno podstiču.

Atenboro kaže da ga je stanje okeana skoro nateralo da izgubi nadu u budućnost života na planeti.

Od očaja ga je spasilo ono što naziva „najznačajnijim otkrićem od svih" - da okean može da „oporavi brže nego što smo ikada zamišljali".

Dodaje da je priča o kitovima za njega je bila izvor ogromnog optimizma.

Procenjuje se da samo u 20. veku ubijeno 2,9 miliona kitova.

Naučnici su rekli da je to najveće ubijanje bilo koje životinje u istoriji kada se meri u kontektsu ukupne biomase.

To je skoro sve vrste kitova dovelo na ivicu izumiranja.

Samo jedan odsto plavih kitova je ostao, kaže Atenboro.

„Sećam se da sam mislio da je to to. Nije bilo povratka, izgubili smo velike kitove", kaže.

Ali 1986. godine zakonodavci su popustili pod pritiskom javnosti i zabranili komercijalni lov na kitove širom sveta.

Populacija kitova se od tada brzo oporavila.

• Jedino mesto na svetu gde kitovi dolaze da posmatraju ljude
• Kako kitovi pomažu da se ohladi Zemlja
• Kitovi nadomak istrebljenja - „realna i vrlo ozbiljna" pretnja

'Nije sve izgubljeno'

Ključna Atenborova poruka u filmu „Okean" je da nije sve izgubljeno.

Vlade su obećale da će zaštititi trećinu svetskih okeana.

On se nada da će njegov novi film podstaći svetske državnike da preduzmu čvrste akcije u vezi sa ovim obećanjem na konferenciji UN sledećeg meseca.

Veruje da bi to moglo biti transformativno.

„Okean se može vratiti u život.

„Ako se ostavi na miru, možda se ne samo oporavi, već će napredovati više nego što je iko živ ikada video", kaže Atenboro.

Zdraviji okeanski ekosistem bi takođe mogao da 'zarobi' više ugljen-dioksida, pomažući u zaštiti sveta od klimatskih promena, prema rečima naučnika.

„Pred nama je šansa da zaštitimo našu klimu, našu hranu, naš dom", Atenboro.

Jedan od reditelja filma, Kit Šoli, radi sa Atenborom već 44 godine.

„Kada sam prvi put upoznao Dejvida, bio sam u kratkim pantalonama", šali se on.

To je bilo 1981., dve godine nakon što je Atenboro podneo ostavku na mesto direktora programa BBC-ja, jedne od najviših pozicija u korporaciji.

Uprkos tome što se sada približava 99. godini, Atenboro je i dalje izuzetno energičan, kaže Šoli.

„Svaki put kada radite sa Dejvidom, naučite nešto novo.

„Zaista je zabavno. Ali takođe, Dejvid vas drži u formi, jer je on u takvoj kondiciji da je to veoma kreativan proces"", kaže Šoli.

Dok ove nedelje slavi 99. rođendan, ser Dejvid Atenboro se i dalje bori da zaštiti prirodni svet.

Upravo se celog života trudio da prikaže ljudima taj svet u njegovom punom sjaju.

• Ser Dejvid Atenboro otvorio Instagram profil u pokušaju da „spase planetu“
• Dejvid Atenboro: „Mladi ljudi su nada“
• Atenboro upozorava da je nastupila „klimatska kriza“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]