BBC News

'Niko nije pošteđen': Na Trampovoj kaznenoj carinskoj listi i ostrvo pingvina

pingvini

pingvini

Kakvi su trgovinski odnosi između ovih udaljenih teritorija i Amerike teško je objasniti. Ljudi gotovo deceniju nisu posetili ova ostrva, mahom pusta i pretežno naseljena pingvinima i fokama.

pingvini
Jerome Viard/UKAHT/PA Wire

Najnovija odluka američkog predsednika Donalda Trampa o nametanju osnovne carine od 10 odsto na sav uvoz u SAD i veće carine za neke od najvećih trgovinskih partnera te zemlje, pogodiće i dva mala udaljena mesta na Antarktiku, gde nema ljudi.

Ta dva ostrva naseljena su pingvinima i fokama.

Do ostrva Herda i Mekdonalda, 4.000 kilometara jugozapadno od Australije, može da se dođe samo vodom, a ljudi ih nisu posetili skoro deset godina.

Od australijske luke Pert do ovih ostrva treba oko sedam dana brodom.

Tramp je 2. aprila predstavio sveobuhvatni plan poreza na uvoz, kao odmazdu za, kako je rekao, nepravedne trgovinske barijere za američke proizvode.

Novim merama pogođeno je i nekoliko drugih australijskih teritorija, a na listi su i norveški arhipelag Svalbard, Foklandska ostrva i britanske teritorije u Indijskom okeanu.

„To samo pokazuje i ilustruje činjenicu da nigde na Zemlji nema bezbednog mesta", izjavio je australijski premijer Entoni Albanez, dan posle Trampove odluke.

Pogledajte video: Pingvini, foke i trgovina - Trampovo uvođenje carina ostrvima gde nema ljudi

Poput ostatka Australije, i ostrvima Herd, Mekdonald, Kokos (Kiling), kao i Božićnom ostrvu, nametnute su carine od deset odsto.

Ostrvu Norfolk (takođe australijska teritorija) sa 2.200 stanovnika uvedena je carina od 29 odsto.

Međutim, ostrvo Herd je neplodno, ledeno i potpuno nenaseljeno, ali i dom najvećeg i jedinog aktivnog vulkana u Australiji, Big Bena.

Uglavnom je prekriveno glečerima.

Veruje se da su ga ljudi poslednji put posetili 2016. kada je grupa radio-amatera odatle emitovala program, uz dozvolu australijske vlade .

Majk Kofin, sa Univerziteta Tasmanije, sedam puta je odlazio u ta područja zarad naučnih istraživanja i sumnjičav je po pitanju postojanja velikog izvoza sa ostrava u Ameriku.

„Tamo nema ničega", rekao je za BBC.

Koliko on zna, postoje samo dve australijske kompanije koje love i izvoze patagonske zubače i ledenu skušu.

Međutim, ono čega ima u izobilju je jedinstvena i spektakularna priroda.

Ostrva su na listi svetske baštine Unesko (UNESCO) - agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu - kao redak primer ekosistema netaknutog ljudskim uticajem ili invazivnim biljnim i životinjskim vrstama.

„Na njima živi veliki broj pingvina, foka, slonova i razne vrste morskih ptica", rekao je Kofin, koji proučava podmorsku geografiju ostrva.

Seća se da je iz daljine posmatrao ono što je mislio da je plaža, da bi se „ispostavilo da je tamo bilo verovatno nekoliko 100.000 pingvina".

Hiljade pingvina živi na ovim udaljenim ostrvima
Richard Arculus
Hiljade pingvina živi na ovim udaljenim ostrvima
Ostrva koje ljudi nisu posetili skoro deceniju našlo se na listi Trampovih novih mera
Annelise Rees
Ostrva koje ljudi nisu posetili skoro deceniju našlo se na listi Trampovih novih mera

Kakav je trgovinski odnos između ovih ostrva i Amerike teško je reći.

Podaci o izvozu Svetske banke, pokazuju da su ostrva u poslednjih nekoliko godina obično izvozila malu količinu proizvoda u SAD.

Međutim, Amerika je 2022. uvezla sve neimenovane „mašinske i električne" proizvode sa ovih teritorija u vrednosti od 1,4 miliona američkih dolara.

BBC se obratio za komentar Administraciji za međunarodnu trgovinu američkog Sekretarijata za trgovinu, kao i Ministarstvu spoljnih poslova i trgovine Australije.

Trampova odluka iznervirala je svetke državnike, a australijski premijer je rekao da su „potpuno neopravdane" i „nisu prijateljski čin".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]