Blokaderi ili vlast: Ko je kriv za smanjenje privrednog rasta?

Prošlo je tačno pet meseci od tragedije u Novom Sadu, kada se srušila nadstrešnica železničke stanice i usmrtila 16 osoba.

Nedugo nakon toga, ovaj događaj, uz različita druga dešavanja, pokrenuo je studentske blokade, a zatim i brojne proteste širom Srbije.

Te blokade i protesti traju i danas, a društveno-politička kriza ne jenjava.

Upravo to, pojedini predstavnici vlasti iskoristili su kao razlog za lošu ekonomsku situaciju u kojoj se Srbija našla početkom 2025. godine.

Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno gostujući na televiziji Pink ponovo uperio prst u studente.

„Upropastili su nas blokaderi i svi ovi politički faktori. Ne mogu oni da nas unište do kraja, već su nam smanjili stopu razvoja i stopu rasta. U prvom kvartalu, prema fleš procenama, ona će biti oko tri odsto, a mogla je da bude i 3,6 i 3,8 odsto, da nismo imali ovakav zulum i ovakav teror kakav smo imali“, rekao je on.

Vučić je ponovo upozorio i na uticaj te krize na plate i penzije.

„Utoliko će i za toliko, pa puta određeni koeficijenti, biti manje povećanje plata i manje povećanje penzija. Oni su direktno uticali na to da uzmu novac iz džepa i radnicima i penzionerima u budućnosti. Pokazaćemo sve te parametre da ljudi vide – od turizma, naplate pdv-a, prodaje, trgovine… i svega drugog, svuda ćete moći da vidite pad koji je direktno zasnovan na rušenju imidža Srbije, na nemirima u Srbiji, na nasilju koje sprovode već četiri meseca“, kazao je on.

Iako zvanični podaci ne pokazuju da je situacija toliko loša, koliko pojedinci iz vlasti žele da je predstave, kriza svakako postoji. Međutim, pre upiranja prstom i traženja krivaca na ulicama Srbije, bitno je analizirati koji su pravi razlozi pada privrednog rasta.

Ekonomista Saša Đogović za Danas tvrdi da se tu radi o inverziji.

„To znači da se govori o tome da studenti, odnosno protestanti uzimaju novac ili zavlače ruku u džepove građana i penzionera, dok se u stvari radi o tome da su studenti protiv onih koji zaista zavlače ruke u džepove građana. To znači da se bore za funkcionisanje institucija i protiv sistemske korupcije i organizovanog kriminala“, ukazuje on.

Ta sistemska korupcija, kako upozorava Đogović, ubija sada doslovno i fizički, ali i ekonomski.

„Kroz korupciju se zahvata iz ‘ćupa’ opšte koristi i to se preraspodeljuje u neke privatne džepove, a moglo je da ide u neke investicije ili novi rast zarada, penzija i slično“, navodi on.

Naš sagovornik kaže da umesto da pogledaju sami sebe u ogledalu, oni traže krivca na nekoj drugoj strani.

„Lopov nam kaže – ‘Drž’te lopova’, a ne vidi sebe. Zato se radi o inverziji i nastojanju da se medijski prikažu protestanti, a posebno studenti, kao ona kategorija stanovništva koja negativno utiče na kvalitet života“, pojašnjava Đogović.