Profesori podneli žalbu Ustavnom sudu na uredbu Vlade Srbije o standardima uslova rada univerziteta

Ovu inicijativu je potpisalo 470 profesora, saradnika i članova univerzitetskog osoblja.

Kako se navodi u tom zahtevu, Ustavnom sudu se predlaže da donese rešenje o pokretanju postupka ocene ustavnosti i zakonitosti Uredbe o izmeni Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, br. 27/2025 od 24.3.2025. godine, a stupila je na snagu 25.3.2025. godine (dalje: Uredba).

Ustavnom sudu se predlaže i da donese odluku kojom se utvrđuje da navedena Uredba nije u saglasnosti sa Zakonom o vladi, Zakonom o visokom obrazovanju i Ustavom Srbije.

U ovoj inicijativi se predlaže Ustavnom sudu da donese rešenje o obustavi izvršenja pojedinačnih akata i radnji koje se preduzimaju na osnovu osporene Uredbe, do konačne odluke Ustavnog suda.

„Izmenom Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, izmenjen je član 6. stav 1. Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta (‘Sl. glasnik RS’, br. 15/02, 100/04, 26/05, 38/07, 110/07 i 17/25), tako što je norma poslova pripreme i izvođenja nastave nastavnika i saradnika povećana s 20 na 35 časova nedeljno, a norma za obavljanje poslova naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog rada smanjena s 20 na 5 časova. Vlada Srbije je navedenu uredbu donela na sednici koja je održana 24. marta 2025. godine, u vreme kada je obavljala samo tekuće poslove (Vlada kojoj je prestao mandat ili, kolokvijalno, Vlada u ‘tehničkom’ mandatu). Osporena uredba stupila je na snagu narednog dana od dana objavljivanja u ‘Službenom glasniku RS’ (broj 27/2025)“m navodi se u inicijativi.

Dekani i profesori smatraju da je navedena Uredba neustavna i nezakonita iz mnogo razloga, od kojih su neke koje smatraju najvažnijim obrazlažili u toj inicijativi.

Kao prvi razlog navodi se da Vlada kojoj je prestao mandat nema ovlašćenje da donese ovakvu uredbu (povreda Zakona o Vladi). Kao drugi razlog naveli su proceduralne nepravilnosti u donošenju uredbe, jer je osporena uredba doneta naprečac i bez adekvatne stručne, javne rasprave.

Treći razlog je, kako su naveli, povreda ustavnog načela vladavine prava, povredom načela pravne sigurnosti.

„Naime, Uredba je doneta bez prethodne javne rasprave i bez prelaznog perioda, jer stupa na snagu već narednog dana po objavljivanju“, naveli su oni.

Četrvrti razlog je povreda ustavnog načela autonomije univerziteta i akademskih sloboda.

„Pošto je svrha i suština univerzitetskog obrazovanja neraskidivo povezana s naučnim radom, narušavanje proporcije između nastavnog i naučnoistraživačkog odnosno umetničkog rada koje se osporenom Uredbom sprovodi ugrožava princip ‘jedinstva nastave i nauke’. Time se, posredno, zadire u autonomiju univerziteta i slabi mogućnost ustanova visokog obrazovanja da ispune svoju javnu misiju“, naveli su dekani i profesori.

Kao peti razlog naveli su povredu Zakona o visokom obrazovanju.

„Ovlašćenje Vlade za donošenje Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta utvrđeno je Zakonom o visokom obrazovanju. Naime, član 68. stav 5. navedenog zakona (‘Sl. glasnik RS’, br. 88/17 i kasniji) predviđa da Vlada uređuje normative i standarde uslova rada ustanova visokog obrazovanja za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta. Zakon eksplicitno ne određuje obim nastavne norme, već prepušta Vladi da to uredi podzakonskim aktom, ali svakako pod uslovom da je taj akt u skladu s opštim ciljevima visokog obrazovanja i drugim odredbama zakona. Zakonom o visokom obrazovanju utvrđena je društvena uloga univerziteta u obrazovanju i naučnom istraživanju. Univerzitetski nastavnici i saradnici po zakonu, pored nastave imaju obavezu i da obavljaju naučnoistraživački odnosno umetnički rad“, naveli su oni.

Kao šesti razlog naveli su povredu prava na rad, odnosno prava na pravičnu naknadu za rad.

„Kada zbog blokade ili drugih objektivnih smetnji nije moguće organizovati i držati nastavu, te se usled primene izmenjene Uredbe zaposlenima faktički umanjuje plata na svega 12,5% redovnih primanja (zbog nemogućeg uslova za ostvarivanje nesrazmerno uvećane ‘norme’ od 35 časova nastave), otvara se pitanje povrede prava na pravičnu naknadu za rad, koje je garantovanio ustavnim, zakonskim i međunarodnim standardima“, navode dekani i profesori.

Kao sedmi najvažniji razlog, navode se posledice primene osporene Uredbe po akademsku zajednicu

„Iako negativne posledice primene nekog propisa, same po sebi, ne čine normativni opšti akt neustavnim ako je donet u okvirima ovlašćenja, smatramo da one u ovom slučaju dodatno ukazuju na štetnost i neopravdanost, a najposle i neustavnost osporene uredbe. Povećanje nedeljne norme nastave s 20 na 35 časova predstavlja povećanje od 75 odsto. Vreme za naučno-istraživački/umetnički rad time je svedeno na minimum, što bi srednjoročno i dugoročno unazadilo naučnoistraživačku/umetničku produktivnost univerziteta, a time i kvalitet nastave (koja treba da počiva na savremenim naučnim saznanjima/umetničkim ostvarenjima)“, navodi se u obrazloženju.

Inicijativu je u ime profesora podneo profesor Bojan Spaić sa Pravnog fakulteta u Beogradu.