IDEA i DIS dobili nove vlasnike: 40 miliona za IDEA, 50 miliona evra za DIS

U oba slučaja kupci su preuzeli i dugove kompanija. Alta Retail je uz IDEA markete preuzeo oko 100 miliona evra obaveza, pa ukupna vrednost transakcije dostiže približno 140 miliona evra. Kod DIS-a, dug od oko 40 miliona evra podigao je ukupnu vrednost kupovine na oko 90 miliona evra.

Tajna prodaja IDEA marketa

Za razliku od kupovine DIS-a, koju je Aman javno saopštio, kupovina IDEA marketa dugo je pokušavana da ostane poslovna tajna. Informacija o transakciji postala je javna tek nakon što je Komisija za zaštitu konkurencije Severne Makedonije objavila podatke, jer Alta grupa posluje i na tom tržištu.

Alta Retail je, pored maloprodajne mreže IDEA, Roda i Merkator, kupio i četiri prateće kompanije iz sistema Fortenove: M-PROFIL SPV, MStart Business Solutions, Super kartica i ENNA Fruit.

Pad poslovanja IDEA marketa

Podaci o poslovanju pokazuju da je IDEA poslednjih godina beležila pogoršanje rezultata. EBITDA je sa 76,8 miliona evra u 2023. godini pala na 50,3 miliona evra prošle godine. Neto dobit je još drastičnije opala — sa 14,1 milion evra u 2023. na gubitak od 34,5 miliona evra u 2025. godini.

Analitičari navode da se kompanija godinama suočava sa problemima u upravljanju, nedostatkom investicija i padom konkurentnosti, zbog čega će uspeh nove investicije zavisiti od restrukturiranja i novog menadžmenta.

Aman je kupio DIS

Istovremeno, lanac Aman kupio je DIS za oko 50 miliona evra, dok ukupna vrednost transakcije sa dugovima iznosi oko 90 miliona evra. Prodaja DIS-a razmatrana je godinama, a vrednost kompanije je vremenom opadala usled pandemije, pada potrošnje i lošijih poslovnih poteza.

Za razliku od Alta grupe, Aman ima dugogodišnje iskustvo u maloprodaji, pa analitičari ocenjuju da su šanse za uspešnu integraciju veće.

Moguća strategija „domaće maloprodaje“

Ove dve akvizicije podstakle su spekulacije da država podstiče stvaranje velikih domaćih trgovinskih lanaca koji bi konkurisali stranim kompanijama poput Deleza i Lidla i omogućili veću kontrolu cena i marži.

Takva strategija dolazi u trenutku kada je sektor maloprodaje pod pritiskom smanjenja potrošnje i državne regulative. Kompanija Delez Srbija već je prijavila pad dobiti od 85 odsto i zatvorila 25 prodavnica nakon ograničenja marži koje je Vlada Srbije uvela 2025. godine.

Delez je zbog toga pokrenuo arbitražni postupak protiv Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova pri Svetskoj banci, tražeći odštetu zbog, kako navode, štete izazvane državnim merama.

Ishod ove arbitraže mogao bi značajno da utiče na budućnost trgovinskog sektora u Srbiji, dok će tek naredne godine pokazati da li su kupovine IDEA i DIS-a bile dugoročno isplative ili rizične poslovne odluke.