Dragan Jovićević za Insajder: Serija "Adolescenti" nas suočava s traumom društva

Kao jedna od stavki koja je na njega ostavila najveći utisak je način na koji je serija prenela tu traumu na gledaoce, kao i način snimanja.
“Ono što je posebno interesantno jeste kako je ova serija zapravo prenela ne samo celu tu situaciju, već i kako je tematizovala tu traumu koja se ne tiče samo jednog događaja, već i kako je taj događaj pogodio čitavo jedno društvo. Da bi to uradili, oni su vrlo vešto smislili da zapravo svake od četiri epizode bude ispričana u jednom kadru, jer se tako trauma zapravo najbolje prenosi. A upravo jedan neprekidni kadar, ne daje vam vremena da se zaustavite, da promislite, da napravite pauzu, već prosto traži da gledate kako će taj kadar da se završi. Tako da tu je nekoliko aspekata koji zapravo čine tu seriju specifičnom, jedinstvenom, te nije čudo što ona postiže rekorde, što je najgledanija serija koju Netflix u ovom trenutku ima u ponudi."
Iako serija nije rađena po istinitom događaju, Jovićević dodaje da je neki deo serije ipak ima elemente istinite priče.
“Isto sam mislio da nije pravljena po istinitom događaju, međutim, zapravo jednim delom jeste. Nije slučajno da je u pitanju povećanje ubistava nožem upravo kod adolescenata, zbog čega su oni insistirali na naslovu serije Adolescencija. S druge strane nije čak ni stvar istinitosti samog događaja koliko je verodostojna serija i koliko zapravo serija kao takva prenosi čitav jedan kontekst, a to je kako se zapravo u takvoj situaciji snalaze počinioci, kako uopšte taj zločin sagledavaju njihovi bližnji, konkretno roditelji, a zatim i kako se širi na ostale strukture društva. Vidimo prosto kako se čitav jedan sistem snalazi u hajde da kažem, vrućem stanju."
Sagovornik insajdera smatra da radnja ove serije ne može da se poredi sa sličnim slučajevima koji su se desili u Srbiji, ali da lako može da probudi sećanja na te nemile događaje.
 
“To je nezapamćena situacija da je dete spremno da počini jedan strašan zločin. To ne može, a da se ne veže za ove naše “slike” koje su bile strašne. I zločin u Duboni je bio strašan. Međutim, u ovom slučaju ga vezujemo upravo zbog tog 13-godišnjeg dečaka, konkretno za Ribnikar. Tako da ne može, ali ta serija kod nas može da probudi neke slike iz ne tako davne prošlosti."

Jovićević ima više razloga zbog kojih bi preporučio seriju svima.
“Preporučio bih seriju svakome iz više razloga. Prvo, specifično je snimljena. Treba videti, to nije lažan kadar. To je pravi kadar, znači sve je snimano. Ja sam posle gledao i kako su snimili sve scene, da bih video kako je sve to izgledalo. Svaka epizoda je snimana po deset puta, pa su onda birali najbolju. S druge strane, upravo taj odnos je jako interesantan, a interesantan je i odabir glumaca koji su zaista toliko uverljivi da sam morao da proverim da mu ovaj mali nije stvarno sin jer je to izvedeno strašno realno i mislim da je to ono što najviše žulja. U odnosu oca i sina je zanimljivo jer serija tematizuje kako otac pokušava da sazna istinu i o svom detetu, a i da pronađe način gde je on sam pogrešio. Dakle, svakako bih preporučio seriju publici. Zanimljivo mi je što ste me pitali za mlade očeve jer ponekad postoje ti neki duboki emotivni odnosi upravo između njih koji su zapravo razarajući” zaključuje novinar i filmski kritičar Dragan Jovićević.

Više na LINKU.