Kako Ministarstvo prosvete troši novac: Za milione se ne zna kome idu, a rashodi se ne slažu u budžetu i planu

Između podataka o novcu namenjenom za obrazovanje u Srbiji, koji se nalaze u Zakonu o budžetu Srbije i Finansijskog plana Ministarstva prosvete postoje neslaganja u brojkama, tvrdi Unija srednjoškolaca Srbije. Između ostalog, skoro nijedan prihod i rashod se ne poklapaju, ali se određeni rashodi ni ne prikazuju, niti objašnjavaju u Finansijskom planu, prenosi Nova ekonomija. 

Iz Unije srednjoškolaca zaključuju da Ministarstvo prosvete ne stavlja u fokus budžeta ključne probleme obrazovanja, već da budžet reflektuje stagnaciju u ulaganju i nepostojeću prioritizaciju u potrebnim troškovima.

U 2025. godini Ministarstvo prosvete raspolaže sa budžetom od 374,4 milijarde dinara, od čega je 83,2 milijarde namenjeno za srednje obrazovanje.

„Očekuje se da će budžetu za srednje obrazovanje, prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, roditelji doprineti sa skoro 17 hiljada dinara po detetu“, navela je Unija srednjoškolaca u svojoj analizi.

Gledajući prihode, u srednjem obrazovanju izvori finansiranja, između ostalog, uključuju i 355.920 evra (41 milion dinara) od drugih zemalja, skoro 5,15 miliona evra (603 miliona dinara) od međunarodnih organizacija i 274.393 evra (32 miliona dinara) od Evropske unije.

„Prema analiziranom budžetu, ističe se činjenica da Ministarstvo prosvete za projekte i programe koji su namenjeni podršci učenicima u preduniverzitetskom (predškolskom, osnovnom i srednjem) obrazovanju izdvaja 50 dinara i jednu paru po osobi, dok za podršku projektima u visokom obrazovanju izdvaja čak 199,92 dinara po studentu“, navode u Uniji.

Problem u raspodeli sredstava po univerzitetima
Kada je u pitanju podrška nevladinim organizacijama na nivou univerziteta, postoji problem u raspodeli sredstava po univerzitetima naspram broja njihovih studenata.

Naime, Univerzitet u Beogradu ima 93.123 studenta, u Novom Sadu 47.813, u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici 4.177, a Državni univerzitet u Novom Pazaru 2.547 studenata.

Kada se novac namenjen za podršku na nivou univerziteta podeli brojem studenata na njima, dobija se rezultat koji pokazuje da se po studentu Univerziteta u Beogradu izdvaja 0,06 dinara za podršku nevladinim organizacijama, po studentu Univerziteta u Novom Sadu izdvaja 56,47 dinara, po studentu Univerziteta u Nišu 490,78 dinara, a po studentu Državnog univerziteta u Novom Pazaru 2.355,71 dinara.

„Nismo mogli da utvrdimo zašto su u programske aktivnosti vezane za podršku univerzitetima uključene linije za podršku nevladinim organizacijama, sem ukoliko se studentske organizacije ne finansiraju iz takvih sredstava. Finansijski plan za 2025. godinu koji je Ministarstvo prosvete javno objavilo na svom sajtu ne uključuje ovaj podatak uprkos tome što za svaku od programskih aktivnosti i projekata sadrži detaljnu raspodelu finansijskih rashoda prema linijama/ekonomskim klasifikacijama“, naveli su iz Unije za Novu ekonomiju.

Kako objašnjavaju, pored toga što postoji razlika u količini sredstava koja su namenjena za podršku univerzitetima, takođe postoje i razlike u podršci radu univerziteta. Tako Zakon o budžetu za 2025. godinu za podršku radu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici predviđa skoro 4,5 milijardi dinara za 21 liniju (stavku) na koju se sredstva troše.

Međutim, te linije su razložene na 34 podlinije ali je problem u tome što se samo u 12 vidi na šta će novac biti potrošen, navode iz Unije srednjoškolaca.

„Problem se ne vidi samo u tome što Finansijski plan direktno krije određene troškove, već i u tome što se i 12 koje prikazuje uopšte ne poklapaju sa Zakonom o budžetu. Za ukupno 16,67 miliona dinara rashoda se ne može utvrditi gde novac završava i po kom osnovu, jer ne znamo da li novac ide studentskim udruženjima ili nekim drugim udruženjima“, navode iz Unije.

Organizacije koje podržavaju studentske aktivnosti ne dobijaju novac
Ministarstvo prosvete odvaja 50 miliona dinara za dotacije nevladinim organizacijama, slično kao i za preduniverzitetsko obrazovanje.

Iz Unije srednjoškolaca podsećaju da se ovaj novac prethodnih godina davao različitim studentskim udruženjima kroz javne konkurse.

Međutim, kako tvrde, ovaj konkurs ne pokriva dovoljno širok mogućnosti za studente.

Tako navode i primer Međunarodne studentske nedelje u Beogradu poznatije pod nazivom ISWiB. Organizacija koja stoji iza ove manifestacije prethodne godine nije dobila ni dinar podrške za manifestaciju.

„Manifestacija već skoro dve decenije (19 godina) okuplja 150 studenata iz celog sveta u Beogradu, čime promoviše našu kulturu, mogućnosti koje naša zemlja pruža mladima, energiju i tradiciju mladih i Srbije, prethodne godine nije od traženih 988.000 dinara dobila ni dinar podrške ovom programu. Ukoliko organizacija sa ovakvim kapacitetima, snagom da realizuje projekat ovakvog obima i dokazanim rezultatima ne dobija podršku na konkursu koji je tome I namenjen onda konkurs ne ispunjava svoju svrhu“, naglašavaju iz Unije.

Budžet ne stavlja fokus na ključne probleme obrazovanja
Ministarstvo prosvete je prvobitno namenilo čak 47 miliona dinara za sprovođenje državne mature. Zakoni koji su u vezi sa ovom stavkom u međuvremenu su izmenjeni, a doneta je i odluka da mature 2028/29 uopšte neće biti.

Iz Unije se pitaju, da li će ova sredstva biti utrošena ili vraćena Ministarstvu finansija kroz izmene zakona ili će biti prenamenjena za neke druge svrhe.

Iz Unije srednjoškolaca zaključuju da Ministarstvo prosvete ne stavlja u fokus budžeta zaista ključne probleme obrazovanja, već da se u budžetu ogleda stagnacija za određena pitanja i probleme kao i da se akcenata stavlja na određene troškove koji se predstavljaju kao prioritetni.

Iz Unije naglašavaju da troškovi za obrazovanje, iako se svake godine budžet povećava, predstavljaju ipak samo 15 ili 16 odsto sredstava celokupnog republičkog budžeta.

Iz Ministarstva prosvete do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja Nove ekonomije u vezi sa tvrdnjama koje je iznela Unija srednjoškolaca Srbije.