Rezultati Boom 93 ankete: Više od 90% građana smatra da ume da prepozna lažne vesti

Anketu je popunilo 138 građana, među kojima je 54% žena i 45% muškaraca.

Ima i građana koji su na pitanje kako se identifikuju odgovorili duhovito, te su naveli da se identifikuju kao kornjača i samuraj. 

 Najviše ispitanika je iz Požarevca (47) i Beograda (30). Ostali ispitanici dolaze iz različitih delova Srbije – Kostolca, Smedereva, Velike Plane, Petrovca na Mlavi, Kragujevca, Niša, Novog Sada, Leskovca, Paraćina, Sombora, Kruševca, Kraljeva i dr.

Podjendak je broj ispitanika koji pripadaju populaciji starosti između 45 i 55 godina (51 ispitanik) i onih koji su stariji od 55 godina (51). Četrdeset ispitanika pripada populaciji starosti između 35 i 45 godina.  Četrnaestoro njih ima između 25 i 35 godina, a dvoje između 18 i 25 godina.

Najveći broj ispitanih građana završio je višu školu ili osnovne studije (64), zatim slede oni sa završenom srednjom školom (35) i građani sa završenim master studijama ili specijalizacijom (29). Devet anketiranih građana završilo je doktorske studije, a jedan ispitanik ima završenu osnovnu školu.

Više od 90% anketiranih smatra da ume da prepozna koja je lažna, a koja je vest istinita.

Na pitanje koliko veruju informacijama u domaćim medijima najveći broj ispitanika (57) odgovorio je „umereno“. Zatim sledi odgovor „malo“, koji je obeležilo 45 ispitanika i odgovor „uopšte“, koji je obeležio 31 ispitanik. Odgovor „dosta“ izabralo je samo četiri ispitanika, a samo jedan je odgovorio da informacijama u medijima veruje potpuno.

Većina ispitanika (103) smatra da se sa lažnim vestima susreće svakodnevno. Njih 32 odgovorilo je da se sa lažnim vestima susreće često. Dva anketirana građana smatraju da se sa lažnim vestima retko susreću, a samo jedan da se ne susreće nikada.

Najveći broj anketiranih građana (88) uvek proverava izvore informacija pre nego što ih podeli sa drugima. Ponekad to čini 34 anketiranih građana, a njih 16 to ne čini nikada.

Proveru informacija anketirani građani u najvećoj meri proveravaju pretraživanjem interneta, pretraživanjem iste vesti u drugim medijima i upoređivanjem informacija, razgovorom sa prijateljima i bliskim ljudima, a nekim građanima bitno je i ime novinara koji je vest napisao.

Ovo su neki od odgovora:

• “A što bih rekao? Radio sam u AdriaMedia grupi, znam kako se jedna vest razloži na 100, toliko da ti postane muka. Znam kako se na jutarnjem brifingu dobiju direktive kako i šta se pokriva, i koliko, ako uopšte;"
• “Google, društvene mreže, ljudi koji imaju relevantno znanje o temi;”
• “Ime portala, tv, novina, radija, stranke, udruženja ili pojedinca, blogera, influensera koji su vest objavili, kao i ime koje je vest potpisalo;”
• “Internet, neki drugi izvori u odnosu na onaj gde sam vest pročitala, ako je u pitanju tema koju poznajem direktnim kontaktom sa akterima;”
• “Ko je objavio? Kada ? Šta taj neko zastupa? Ko ga prati, šta deli na mrežama, koji rečnik koristi, koga promoviše?”
• “Komparacijom sa medijma različitih političkih usmerenja, onih iz regiona i sveta;”
• “Koristim tehnike za proveravanje činjenica, proveravam izvore, ne delim dok ne utvrdim verodostojnost;”
• “Najčešće tražim ime autora teksta ili ko je vest objavio/preneo;”
• “Potvrde sa drugih izvora, analiza slike ili videa, ispitivanje sajtova (URL), Wikipedia u ograničenom obimu, sajtovi za ispitivanje činjenica…”
• “Pretražim po netu sličnu temu ako me interesuje. Razgovaram sa prijateljima. Postavljam pitanja (na koja najčešće ne odgovaraju mediji, čak zaključavaju i komentarisanje). Čitam komentare. Dugodišnje iskustvo sa ovakvim medijima je tačno izbistrilo kome može da se veruje, kome ne. Vesti bez izvora ne čitam. Ne verujem ni kada je u nekom sukobu prenet samo stav jedne strane;”

Više od polovine ispitanika ne koristi sajtove za proveravanje činjenica kada naiđe na sumnjivu vest.

Na pitanje koji su to sajtovi za proveru činjenica koji koriste anketirani građani navodili su Istinomer, Factchecker, FakeNews tragač, kao i Raksrikavanje. Pojedini anketirani građani navodili su istraživačke medije poput CINS-a i BIRN-a i KRIK-a, a pojedini su navodili informativne portale, poput N1, B92, Danasa, Nove. U odgovorima su navedene i društvene mreže poput X-a. Takođe, među odgovorima našla se i Wikipedia.

Sa brzim razvojem veštačke inteligencije razvija se i tzv. deepfake tehnologija. Ona je zasnovana upravo na veštačkoj inteligenciji i služi za kreiranje fotografija i video snimaka ljudi i događaja koji se zapravo nisu dogodili. Npr. deepfake tehnologijom osoba se može postaviti u kontekst u kome se nikada nije našla. To je pogodno za medijske manipulacije, budući da, osobe koje nemaju razvijene veštine medijske pismenosti, neće odmah posumnjati da je određeni sadržaj na koji su u medijima naišle zapravo kreiran pomoću deepfake tehnologije i nije verodostojan. 

Kako je pisao nedeljnik Vreme, jedan od slučajeva deepfake tehnologije jeste snimak lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa kako prilikom navodnog gostovanja u emisiji “Utisak nedelje” ismejava kolege iz opozicije.

Veliki procenat ispitanika upoznat je sa pojmom deepfake tehnologije. Više od 90% njih nije imao neprjiatnosti niti bio žrtva ove tehnologije.

Mediji su važni za razvoj demokratskog društva. Ukazivanjem na probleme sa kojima se susreću osetljive društvene grupe mogu doprinetu unapređenju njihovog položaja. Zbog toga je važno da u medijima budu prisutni sadržaji koji se tiču rodne ravnopravnosti, mladih i njihovih prava, teme važne za LGBT zajednicu, osobe sa invaliditetom, stara lica itd.

Najveći broj anketiranih građana predstavljanje žena u medijima ocenjuje kao uglavnom negativno, što podrazumeva da su često prikazane kroz senzacionalizam ili stereotipe.

Upitali smo građane koji su najčešći stereotipi o ženama na koje nailaze u medijima. Ovo su neki od odgovora:

• "Kuvaju, čuvaju decu i čiste kuću."
• "Ženama se uglavnom pripisuju uloge u okviru porodice i majčinstva. Često su manje prisutne ili imaju manje uloge u medijskom prostoru nego muškarci."
• "Žena kao seksualni objekat. Žena isključivo kao domaćica. Žena kao "lepša polovina" je manje inteligentno biće od "jačeg" pola..."
• "Tabloidi koje mnogi čitaju su prepuni pričama o skandaloznom privatnom životu."
• "Reč muškarca ima (za nijansu) veću specifičnu težinu, tj. više im se veruje (ova tvrdnja se odnosi isključivo na medije/televizije sa nacionalnom pokrivenošću)."
• "Očito je da ih vecina sagovornika ne smatra ozbiljno pa se dešava da teško dolaze do reči, udaraju na njihovu moralnost, način zaposlenja i sve ostale gluposti koje su ih i ranije pratile."
• "Needukovane starlete, pevaljke, često vrlo provokativno odevene. Prikazane kao objekti niske inteligencije koje mare samo za fizički izgled."
• "Ne dopada mi se kako ih predstavljaju kao mame preduzetnice i tome slično, uvek mora tako nešto da se provuče. Ja jesam mama, ali to sa mojim preduzetništvom nema nikakve veze. Mislim da često same žene to rade."
• "Na udarnim medijima uglavnom su prisutne neobrazovane, izveštačene i proste žene, pa se bolje ne može ni očekivati. Treba promovisati vrhunske naučnice, umetnice, ali i druge žene koje nisu estrada a u svojim životima i karijerama postižu prave podvige."
• "Da nisu za poslovni svet, da su stvorene da budu domaćice, da su loše osobe ako nisu majke, da moraju da znaju svoje mesto u kući, generalno patrijarhat je i dalje aktivan u nekim slojevima našeg društva."

Kada je u pitanju predstavljanje mladih u medijima, približan je broj anketiranih građana koji smatraju da su predstavljeni neutralno i onih koji smatraju da su prikazani uglavnom ili veoma negativno.

Ovo su neki od stereotipa koje su anketirani građani prepoznali u izveštavanju o mladima:

• "Bahatost i nezainteresovanost"
• "Da ih ništa ne zanima, ne uzima se ozbiljno njihov stav"
• "Da imaju “samo jednu vrstu posla”, a to je da uče i da ne treba da se zanimaju za društvo u kome stasavaju."
• "Da nisu dovoljno pametni, obrazovani, zainteresovani za društveno-političku situaciju!"
• "Da su letargični, da samo su na internetu i da su generalno slabi učenici"
• "Da su nezainteresovani za sve što se dešava oko njih, da ih zanimaju samo telefoni, igrice,droga..."
• "Da su pod uticajem stranih faktora i pojedinaca koji žele zlo državi"
• "Da su površni i nezainteresovani ,razmaženi,zatupljeni društvenim mrežama, sebični, nevaspitani,glupi"
• "Da treba da ćute i da uče, da su apatični i nezainteresovani, ako progovore da su strani plaćenici anarhisti, da ruŝe državu, da su izmanipulisani..."
• "Do skoro su mladi bili upitnog obrazovanja, pogrešnog sistema vrednosti... Nove generacije koje ničemu neće služiti. Sada, nakon protesta, deca prepametna, preobrazovana... Kako nama odgovara."
• "Mlade mediji prikazuju kada naprave problem . Skoro nikada se ne vide njihova dostignuća i pozitivne stvari."
• "Mladima nije dostupno da izražu svoja mišljenja i osećanja. Mediji se koriste samo manipulacijama prema potrebama režima i tada se pojavi neko mlad u emisiji."
• "Mladima se nije pružilo dovoljno prostora da pričaju i istaknu svoje mišljenje i probleme u društvu. Mladi su pokazali da žele da aktivno učestvuju u zajednici i svesni su problema koji su prisutni."
• "To je teorema kao u filmovima Pjer Paolo Pazolinija - ,,nismo videli, ali znamo da ne valjaju". Naročito je izneto vidljivo poslednjih meseci (odnos vrha države - i neobaveštenih građana - prema studentima, koji su najveći borci za slobodu [i koji će, nadam se, dobiti Nobelovu nagradu])."

Predstavljanje LGBT+ zajednice u medijima anketirani građani u najvećem broju ocenili su kao neutralno.

I za LGBT+ zajednicu anketirani građani navodili su koje to stereotipe uočavaju. Stereotip koji se izdvaja u najvećem broju odgovora jeste to da se pripadništvo LGBT zajednici posmatra kao bolest. Evo nekih od odgovora:

• "Da im društvo pruža dovoljnu podršku;"
• "Da je LGBT+ zarazan, da je u pitanju zapadna propaganda, da deluju razorno nadruštveni poredak;"
• "Da je to bolest, da je doŝlo sa zapada, da će nam zaraziti decu, da su svi promiskuitetni, da to treba zabraniti, često i uniŝtiti, da treba tuči, da je pomodarstvo..."
• "Da su sušta suprotnost srpskim tradicionalnim vrednostima,i da su štetni za društvo;"
• "Naše društvo nije prihvatilo LGBT populaciju. Potrebno je više informisanja i razumevanja za različitosti u društvu. Retko su prisutni u emisijama i imaju malo prilike da iskažu svoje probleme;"
• "Nisam propatila koliko je zastupljeno u medijima, ali već pomenuti patrijarhat apsolutno ne prihvata LGBT+ populaciju, nazivaju se pogrdnim imenima, momentalno se smatraju lošim ljudima zbog ličnih izbora, nepodobnim za bilo kakve funkcije i odluke. To se najviše vidi u komunikaciji sa ljudima kao i u komentarima po društvenim mrežama na razne postove;"
• "Ovo je za primitivnu Srbiju još uvek misaona imenica. Ja ni ne vidim da pokušavaju da ih ubace u medije;"
• "Senzacija, promašene teme, primat se daje raznoraznim sumnjivim likovima koji su previše odbojni jer imaju agresivan nastup. Umesto da se prikazu normalni ljudi sa kojima svakodnevno možemo da se poistovetimo;"
• "U profesonalnim medijima je situacija dobra, ali prorežimskim i tabloidima je jeziva;"
• "Uvredljivi nazivi za njihove seksualne sklonosti, stav da je u pitanju bolest, koja treba da se leci, homofobicni stavovi, pokvarice nam decu, videce, pa ce da se ugledaju, sve je to zbog uticaja trulog zapada…"
• "Zbog nedovoljne informisanosti, deo građana Srbije (i medija) veruju da je LGBT+ populacija vesnik zaraze. Implicitno tome, boje se da ne inficiraju ostatak ,,zdravog" društvenog tkiva - Danteov ,,Inferno" i Markovićeva ,,Variola vera"."

Pojedini ispitanici i sami imaju negativni stav prema LGBT zajednici, te navode da ih treba ignorisati, kao i da im se svakako daje previše medijskog prostora. 

Pojedine građane ova tema ne interesuje.

Evo primera nekih takvih odgovora:

• "Kad nas i u svetu oni se favorizuju više nego što je neophodno;"
• "Mislim da dobijaju i previše prostora kao da su otkrili nuklearnu bombu..."
• "Mišljenja sam da ih uopste ne treba prikazivati u medijima;"
• "Ne bih o nekome ko svoj izbor partnera pravi predstavom i paradom na ulici... Hoćemo svi da iznesemo svoje stavove ili imamo stručnjake za to?"
• "Ne bih o tome... Ta tema me malo zanima. Vodim se principom dok me ne diraš i ne smetaš tadi sa sobom šta hoćeš;"
• "Ne pratim. Iskreno, ima mnogo većih grupacija čije mišljenje treba da bude uvaženo, a nije (majke sa troje dece, oboleli od genetskih bolesti, zlostavljani...);"
• "Nemam pozitivan stav o promovisanju LGBT zajednice;"
• "No coment,ta me grupacija ni najmanje ne zanima. Only ignore."
• "Imajući u vidu more informacija kojima je moderan čovek preplavljen iz različitih medija, može se reći da je veština digitalnog doba, koja mu pomaže da se u tom moru snađe – medijska pismenost."

Većina anketiranih građana nije imala prilike da izučava teme medijske pismenosti u školi ili na fakultetu. Ipak, većina je i svesna važnosti toga da obrazovni sistem ovoj temi prida veću pažnju.

Rezultati ankete pokazuju da većina ispitanika medijima veruje umereno ili malo. Najveći broj ispitanika pripadnik je starijih generacije, te kroz svoje obrazovanje nisu imali edukacije vezane za medijsku pismenost. Ipak, anketirani građani smatraju da umeju da preoznaju lažne vesti i kroz odgovore pokazali su svesnost provere informacije iz različitih izvora. Takođe, odgovori ispitanika pokazuju da, umesto da doprinesu demokratizaciji i razvoju ljudskih prava, mediji i dalje plasiraju narative kojima podstiču stereotipe vezane za žene, mlade i LGBT populaciju. Ipak, u više odgovora građani su naglasili da se ne može generalizovati, te da postoji razlika između medija koji objektivno i profesionalno izveštavaju i tabloidnih medija.