Od Mobtela i Telenora, preko NIS-a, do SBB-a: Ovo su najvrednije kompanije ikada prodate u Srbiji

Ova transakcija vredna je ukupno skoro 1,5 milijardi evra, što je svrstava među najvrednije transakcije ikad sprovedene u našoj zemlji, piše Nova ekonomija.
 
Sličnu vrednost do sada je imala samo kupovina "Mobija 63" od strane Telenora i kasnija prodaja Telenora PPF grupi, kao i prethodne prodaje same Junajted grupe investicionim fondovima.
 
SBB je novom vlasniku prodat za 825 miliona, a Telekom je za prava na prenos sportskih događaja i Eon TV platio 652 miliona evra. Ukupno, ova transakcija vredi 1,447 milijardi evra. To je svrstava na spisak najvećih transakcija u Srbiji, što je rekao i generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić.
 
"Radi se o transakciji od 1,5 milijardi evra i to jedna od najvećih transakcija u istoriji Srbije", rekao je Lučić.
 
Vlasnik Junajted grupe, inače, jeste investiciona kompanija BC Partners. Ona je 2019. godine kupila Junajted grupu, preciznije 55 odsto vlasništva, od KKR fоnda. Vrednost ovog posla bila je čak 2,6 milijarde evra.

Telenor kupio "Mobi", pa završio u rukama češke firme
 
Češka PPF grupa takođe je 2018. godine kupila Telenor, odnosno ogranke ove norveške kompanije u Srbiji, Crnoj Gori, Mađarskoj i Bugarskoj, podseća Nova ekonomija. Ova transakcija iznosila je 2,8 milijardi evra. Nakon akvizicije, poslovanje Telenora nastavilo se pod novim brendom - Yettel.
 
Više od decenije pre te transakcije, 2006. godine, Telenor je kupio Mobilnu mrežu 063, za 1,513 milijardi evra. Početna cena na licitaciji koja je tada održana bila je 1,37 milijardi evra. Na licitaciji su učestvovali još i austrijski Mobilkom i egipatski Oraskom. Telenorova kupovina "Mobija 063" (bivšeg Mobtela) bila je najveća privatizaciona transakcija u centralnoj i istočnoj Evropi u 2006. godini, objavila je tada revizorska kompanija Prajsvoterhaus Kupers.
 
Telekom Srbija kupio Telekom Srpske
 
Telekom Srbija postao je većinski vlasnik Telekoma Srpske 2007. godine. Konkretno, 65 odsto kapitala Telekom Srbija platio je 646 miliona evra. Ugovor je potpisan u prisustvu premijera Srbije Vojislava Koštunice, te predsednika i premijera Republike Srpske Milana Jelića i Milorada Dodika. Za razliku od ostalih u ovom tekstu pomenutih transakcija, ovo je jedan od retkih, mada ne i jedini primer da je neka srpska kompanija kupila neku veliku inostranu firmu.
 
Kako je tada rekao Dodik, drugi ponuđač, Telekom Austrija, ponudio je 467 miliona evra.
 
Delta banka Intezi, Vojvođanska Grcima
 
Period koji je prethodio globalnoj finansijskoj krizi pogodovao je i finansijskom sektoru, pa je tako Delta banka Miroslava Miškovića našla kupca u italijanskoj Inteza grupi za čak 277,5 miliona evra. Ta transakcija je, prema rečima tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, u tom trenutku bila "najveća transakcija u srpskoj tranziciji". Bilo je to početkom 2005. godine i novac od te prodaje poslužio je Delti za razvijanje biznisa sa supermarketima koji će joj kasnije doneti mnogo više novca.
 
Samo godinu dana kasnije ova transakcija već je nadmašena kada je Vojvođanska banka prodata Nacionalnoj banci Grčke za 385 miliona evra. Grčke banke su dugo vremena bile dominantna sila na srpskom bankarskom tržištu, na kom su poslovale NBG, Eurobank, Pireus i Alfa banka, ali je kriza grčkog duga na kraju rezultirala njihovim povlačenjem iz Srbije.
 
NIS prodat Rusima
 
U decembru 2008. ruski Gaspromnjeft postao je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS). Rusi su tada za 51 odsto akcija platili 400 miliona evra.
 
Tadašnji predsednici dve države, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev potpisali su tada i zajedničku izjavu, koja je bila politička garancija da će Srbija dobiti gasovod Južni tok i da će biti završeno podzemno skladište gasa Banatski Dvor. Taj gasovod nikada nije izgrađen, a umesto njega je preko teritorije Srbije prošao Turski tok.
 
Vlasnička struktura u međuvremenu se promenila. Gaspromnejft sada ima 50 odsto vlasništva, a Gasprom 6,15. Srbija ima 29,87 odsto vlasništva, dok preostalih 6,15 procenata pripada ostalim malim akcionarima.
 
Ziđin kupio rudnik bakra
 
Rudarsko-topioničarski basen Bor, jedini rudnik bakra u Srbiji, privatizovan je kroz model strateškog partnerstva. Novi vlasnik RTB Bor postala je kineska kompanija Ziđin. Naime, krajem avgusta 2018. godine Ziđin je ponudio 350 miliona dolara za obaveznu dokapitalizaciju preduzeća, čime je postao vlasnik 63 odsto udela. Kineska firma ponudila je da investira ukupno 1,26 milijardi dolara, kao i da vrati 200 miliona dolara dugova RTB-a.
 
Inače, privatizacija RTB-a desila se tek nakon više neuspelih pokušaja da se rudnik "spasi". Jedan od njih bio je prodaja rumunskoj kompaniji Cuprom za 400 miliona dolara. Međutim, samo nekoliko meseci kasnije, Cuprom je zatražio raskid ugovora zbog "promenjenih okolnosti u odnosu na trenutak potpisivanja ugovora".
 
Železara Smederevo prodata Kinezima
 
Železara Smederevo prodata je 2016. godine, kada je bila pred stečajem, kineskoj kompaniji Hestil za 46 miliona dolara.
 
Pre toga, Železara je od 2012. godine bila u vlasništvu države, koja ju je tada za jedan dolar otkupila od američkog Ju es stila, koji se iz Srbije povukao zbog gubitaka prouzrokovnih krizom na svetskom tržištu čelika. Američka firma kupila je, inače, Železaru još 2003. za 23 miliona dolara.