NVO pozvale institucije EU da reaguju na krizu u Srbiji dok ne bude prekasno

U pismu institucijama Unije, Evropski pokret u Srbiji, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar savremene politike i Komitet pravnika za ljudska prava pozivaju EU da posveti više pažnje događajima u Srbiji i da „stane u odbranu sopstvenih vrednosti pre nego što bude prekasno“.

Srbija je u dubokoj krizi u trenutku kada protesti ulaze u četvrti mesec i dodatno jačaju, navode organizacije i dodaju da je situacija „izuzetno opasna u zemlji bez institucija kojima se može verovati, bez političkog procesa koji može rešiti krizu i s predsednikom koji se vidi kao mučenik dok svojim zapaljivim govorima podstiče nasilje“.

U pismu, koje je agenciji Beta dostavio Evropski pokret u Srbiji, organizacije ukazuju da su vlast i njeni mediji na širenje protesta odgovorili „brutalnom kampanjom blaćenja, optužujući studente da su marionete stranih obaveštajnih službi i da pokušavaju da izvedu ‘obojenu revoluciju’ u Srbiji“.

Koristeći već poznatu polarizujuću retoriku, predsednik Aleksandar Vučić je obećao da će razotkriti „ko je i koliko novca uložio u rušenje Srbije i njeno pretvaranje u vazalnu državu“, tvrdeći da su protesti finansirani sa Zapada s ciljem svrgavanja njega s vlasti, stoji u pismu.

Vlasti se takođe oslanjaju na represiju i prikrivene metode, navode organizacije i dodaju da su lični podaci nekih demonstranata objavljeni u medijima, dok su drugi bili izloženi uznemiravanju, pa čak i fizičkom nasilju.

U decembru je otkriveno da pripadnici bezbednosnih službi koriste hapšenja i ispitivanja kako bi oduzimali telefone demonstrantima i instalirali špijunski softver, zbog čega je Amnesti internešenel Srbiju nazvao „digitalnim zatvorom“, ukazaju četiri beogradske organizacije.

U okviru kampanje protiv navodnih stranih agenata, vlasti su ispitivale i proterivale aktiviste civilnog društva koji su prisustvovali konferencijama u Beogradu, optužujući ih da predstavljaju „bezbednosnu pretnju“, navodi se u pismu.

Strani državljani, uključujući novinare i omladinske aktiviste, javno su etiketirani kao strani agenti, a njihovi lični podaci prikazivani su na televiziji, dodaje se.

Organizacije ukazuju da su tokom protesta automobili nekoliko puta namerno ulazili u grupe demonstranata koje su blokirale saobraćaj. Reagujući na jedan takav slučaj, Vučić je izjavio da vozač „nije prekršio zakon“ jer je „išao svojim putem“, te da ne može biti uhapšen ili procesuiran, navodi se i dodaje da je počinilac uhapšen i optužen tek pošto je studentkinja ozbiljno povređena.

U pismu se navodi i da su širom Beograda na prometnim saobraćajnicama osvanuli anti-protestni bilbordi sa crvenom pesnicom i podignutim srednjim prstom, uz slogan: „Ovo je odgovor srpskog naroda na pokušaj obojene revolucije“, što četiri organizacije opisuju kao pokušaj vlasti da preokrene narativ i suprotstavi se moćnom simbolu „krvavih ruku“.

Grafiti istog simbola pojavili su se i na zidovima školskih dvorišta, nakon što su pojedini lokalni funkcioneri podelili isti znak na društvenim mrežama, dodaje se u pismu.

Evropska komisija, kako piše u pismu, „dobro zna da je građevinski sektor u Srbiji prožet korupcijom“, budući da je u izveštaju za 2024. godinu navela da su „upravljanje javnim investicijama i postupci javnih nabavki i dalje obeleženi brojnim izuzecima od standardnih procedura“.

Iz tog izveštaja proizlazi da je oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije potrošeno van zakonskih procedura javnih nabavki, navode autori pisma.

Uprkos tome što sve ove činjenice stoje u dokumentima Komisije, njeni zvaničnici su ostali nemi dok su mladi u Srbiji podigli glas, ukazujući na iste probleme i tražeći odgovornost za izgubljene ljudske živote, navode četiri organizacije.

U pismu stoji da Komisija takođe zna da civilno društvo i opozicija u Srbiji deluju u atmosferi „obeleženoj verbalnim napadima i kampanjama blaćenja, uključujući one od visokih zvaničnika“, kao i da je „medijsko okruženje u Srbiji karakterisano pretnjama, zastrašivanjem, govorom mržnje i nasiljem nad novinarima“ i da je „uticaj visokih zvaničnika na pravosuđe i tužilaštvo i dalje visok, bez doslednog smanjenja neprimerenog pritiska“.

Međutim, postoji drastičan raskorak između precizne analize Evropske komisije i politike koju sprovodi prema Srbiji, navode organizacije u pismu i dodaju da je ponašanje visokih zvaničnika Komisije u poslednjim mesecima „posebno zaprepašćujuće“.

Organizacije ukazuju da iz Evropske komisije nije bilo nijedne izjave podrške protestima, niti priznanja pritisaka pod kojima se oni odvijaju, dok Komisija umesto toga, bez ikakvog osvrta na situaciju u zemlji, hvali „stalan napredak Srbije“ u kontekstu „obnovljenog zamaha u procesu proširenja EU“.

„Mladi ljudi, njihovi prijatelji, roditelji, rođaci, bake i deke, profesori, advokati, lekari, reditelji, glumci – svi su na ulicama jer žele društvo u kojem postoji transparentna i odgovorna vlast, vladavina prava, poštovanje osnovnih sloboda i nezavisno pravosuđe“, stoji u pismu.

Dodaje se da su ti ideali nekada nazivani „evropskim vrednostima“, ali da danas na protestima u Srbiji nema evropskih zastava, i to ne zato što demonstranti gledaju ka Rusiji ili Kini, već zato što iz Evropske unije nije stigao nikakav glas podrške.

Četiri organizacije civilnog društva navode da su „svesne ozbiljnosti trenutka“ i da će nastaviti da rade sa svim akterima koji su se uskladili sa zahtevima studenata kako bi bio pronađen najbolji put napred. Evropska unija još može biti saveznik u tom procesu, ali samo ako konačno prizna težinu krize, podrži zahteve za reformama i pozove vlasti na odgovornost, navodi se u pismu.