Moj grad
Božićni paradoks?
Foto: BIljana Marjanović
Božić je jedan od najsvetijih praznika u hrišćanstvu, dan rođenja Hristovog, period koji podseća na vrednosti poput ljubavi, mira, skromnosti i solidarnosti. Ipak, poslednjih godina, praznična atmosfera više liči na marketinški spektakl i hedonistički karneval nego na duhovno slavlje. Glasni vatrometi, kolone automobila, čak i kamiona natovarenih badnjacima i potrošačka euforija postali su zaštitni znaci božićnih dana, dok se prava suština praznika polako gubi u oblaku dima petardi i mirisu preterano bogatih trpeza.
O tome kako i zašto smo došli dotle da spokojnu i tihu vitlejemsku noć u kojoj na svet dolazi “spasitelj da otkupi ljude od greha i svakog poroka nedostojnog čoveka” slavimo bukom i haosom mogli bi da se pozabave teolozi, sociolozi, psiholozi. Da li je to radost zbog rođenja Spasitelja ili samo još jedan izgovor za takmičenje u hedonizmu i razmetanje materijalnim mogućnostima?
Svedoci smo da iz godine u godinu sve više ljudi prisustvuje božićnim liturgijama i paljenjima badnjaka. Neki zato što su verujući, neki zato što vole i poštuju tradiciju i običaje i neguju duh zajedništva. Crkva, koja je u svojoj osnovi čuvar duhovnih vrednosti i koja propoveda skromnost i mir, često ćuti pred sve očiglednijim skretanjem pažnje sa duhovne na materijalnu dimenziju praznika pravdajući raskošne svetkovine kao izraz narodnog veselja. Možda bi trebalo da baš crkva kao institucija bude jasniji i oštriji glas razuma i moralne usmerenosti i umerenosti, podsećajući vernike na pravu suštinu Božića. Ili i ona gubi bitku protiv popularnih ali duhovno praznih praksi koje su toliko zaživele kod nas?
Skromnost, zajedništvo i ljubav prema bližnjima su postulati koji čine Božić. Umesto bacanja novca na vatromete, preterano spremanje hrane i ukrašavanje kuća kao u američkim filmovima, zašto crkva ne bi organizovala tih dana i donošenje pomoći za one kojima je pomoć potrebna? A mi smo narod koji je zaista spreman da pomogne i koji bi se sigurno rado odazvao ovakvoj jednoj akciji, samo je treba osmisliti i organizovati. Božićni bazar recimo, ili organizovani obilazak ugroženih porodica, bolesnih, samih…
Možda je vreme da se preispitamo šta nam Božić zaista znači. Da li želimo da ga pamtimo po buci, trošenju i ispraznim zabavama, po kontejnerima punim neprodatih badnjaka i ulicama zatrpanim smećem posle prodaje svih onih đinđuva za ukrašavanje domova, ili po miru, ljubavi i radosti koja dolazi iz vere za verujuće ili iz saznanja da smo našim činjenjem i trudom nekome pomogli i ulepšali dan za one manje verujuće. Jer posle svakog praznika ostaju tragovi, kako na ulicama tako i u našim srcima.
Piše: Biljana Marjanović, dopisnica Boom93 iz Velike Plane
Povezane vesti
