Psihološkinja: Mladima je internet ono što je ranijim generacijama bila garderoba (VIDEO)

Uticaj influensera na mlade

Ono što su za starije generacije bile pop zvezde poput Madone, Majkla Džeksona i mnogih drugih, za generacjiu Z to su influenseri. U anketi “Šta mladi zaista rade na društvenim mrežama” učenici su naveli koji su to influenseri njima omiljeni i šta vole u sadržaju koji plasiraju. Kroz odgovore učenika koji su popunili anketu može se zaključiti da imaju određenu svest o tome da različiti influenseri imaju sadržaj različitog kvaliteta, kao i da ne treba previše verovati svemu što plasiraju.

Odgovori roditelja, prosvetnih radnika i ostalih građana koje je zanimala ova tema pokazali su da smatraju da influenseri na njih utiču negativno, razvijajući kod mladih pogrešne vrednosti.

“Mislim da influenseri danas imaju najviše uticaja na mlade. Pre svega, mladi ljudi konzumiraju taj sadržaj, najčešće bez ikakvog uvida odraslih i mogu da ga prelome kroz svoju razvojnu prizmu, onako kako oni to razumeju”, kaže za Boom 93 psihološkinja Ana Mirković. 

S druge strane, ističe da mladi ne znaju da zapravo veliki broj influensera reklamira neke proizvode.

“Mladi ljudi misle da je sve što influenceri reklamiraju iz najličnijeg i vrlo iskrenog razloga –  da oni to vole. A ako nemaju svest o tome, mladi postaju žrtve konzumerizma. I onda možemo da vidimo kako mladi ljudi hoće da izgledaju, da imaju istu takvu kosu, istu takvu maskaru, istu takvu trenerku, iste takve patike. To govori zapravo koliko se identifikuju sa tim ljudima. A da ne govorimo o onome o čemu svakodnevno saznajemo nešto novo, a to je da se rečnik mladih menja u odnosu na to koga prate, da se ton komunikacije menja, da se stavovi menjaju, ponašanje se menja, emocije se menjaju, što znači da oni zaista imaju veliki uticaj”, navodi Ana Mirković. 

Prema njenim rečima, ono gde bi mogao da se postavi balans jeste da i roditelji, i odrasli, starija braća i sestre malo posreduju i pomognu deci da taj sadržaj prime onako kako treba.

“Digitalna pismenost nije samo da znate da instalirate aplikaciju i napravite profil na TikToku, nego da kritički analizirate taj sadržaj. Deca analiziraju to vrlo nekritički. Najčešće su mala, a vrlo često, kako odrastaju, nemaju taj drugi ugao, tako da je uticaj ogroman”, objašnjava psihološkinja.

Kako na pravi način razvijati kritičko mišljenje o sadržaju sa društvenih mreža?

Upravo je kritičko mišljenje, prema rečima Ane Mirković, nešto što diferencira čoveka od svih drugih bića i čoveka 21. veka od čoveka bilo kog drugog vremena. 

“Kritičko mišljenje podrazumeva da svaki sadržaj koji do nas dođe mi malo kritički proanaliziramo. Zašto sam ja baš sada dobio ovo? Ko je ovaj sadržaj napravio? Da li on kod mene treba da proizvede neku promenu? Kako roditelji to mogu da rade sa decom: Šta si to čuo? Da li te je to uznemirilo? Da li si ti nekada nekom rekao tako nešto? Da li je smešno? Zašto meni nije bilo smešno? Ispričaj mi da razumem tu foru. Da li bi ti nekad nekom tako rekao? Koga pratiš na TikToku? Šta ti je tu zanimljivo? Šta ti se najviše sviđa? Šta bi zamerio? Da li se ta osoba obraća adekvatno? Dakle, postavljanjem mnogo pitanja, mi dajemo mogućnost deci da promišljaju o tim fenomenima. Onda oni nisu samo pasivni konzumenti, nego su oni mislioci, a kada nešto sami smisle, onda su oni spremni da se za to nešto zakače i da u to malo dublje veruju”, objašnjava psihološkinja.

Kako dalje navodi, kada deca počnu kritički da razmišljaju, onda su spremna i da istražuju. 

“Oni onda taj resurs, internet, koriste na jedan fantastičan način – da produbljuju znanje, da istražuju detalje o fenomenima koji ih zanimaju. Naša, roditeljska, osnovna uloga nije da delimo savete, već i da postavljamo mnoga pitanja koja će decu inspirisati da dolaze sami do nekih saznanja”, kaže Ana Mirković. 

Sa koliko godina deca treba da budu prisutna na društvenim mrežama?

Svedoci smo da roditelji od malih nogu deci daju telefon kako bi se umirila. Ima slučajeva kada se to ne završava na gledanju jutjub videa i igranju igrica, već dete od sedam-osam godina ima i profile na društvenim mrežama. 

Određeni roditelji su s jedne strane svesni potencijalnog štetnog uticaja koje društvene mreže mogu imati, ali s druge strane ne mogu ih svom detetu u potpunosti zabraniti i na taj način ga izolovati od društva. 

Pitali smo Anu Mirković koja bi to starosna granica bila ispod koje deca ne bi trebalo da imaju profile na društvenim mrežama.

“Mi znamo da same platforme definišu neku granicu, i to je 12 ili 13 godina. To je najčešće zbog zakona o oglašavanju svuda u svetu, jer deca mlađa od tog uzrasta ne bi smela da zapravo konzumiraju reklame na način kako se to radi na društvenim mrežama”, rekla je psihološkinja.

Kako kaže, veliki problem je što roditelji podlegnu pritisku koji najčešće dolazi od dece.

“Vrlo često čujem da šestogodišnjaci ili šestogodišnjakinje imaju svoje telefone, svoje profile. Svaki roditelj, naravno, treba da proceni zrelost svog deteta. Ja ne kažem da to treba da bude isključivo sa 12 ili 13 godina, iako je zgodno da bude tada, jer se po Pijažeu deca tada nalaze na jednom kognitivnom nivou koji se zove formalna operacija i tada mogu malo kritički da analiziraju sadržaje. Pre toga su na konkretnim operacijama. Ali neki roditelji procene da je njihovoj deci potrebno ranije. Moj savet roditeljima je, ako deca imaju ranije društvene mreže, da to ne bude pre desete godine, ali da u to budu mnogo uključeni”, rekla je naša sagovornica. 

Prema njenim rečima, mogu biti uključeni tako što će profil njihovog deteta da biti dodat njihovom. Treba da imaju parametre i da, kako kaže, mogu da iskontrolišu ukoliko dođe do neke rizične situacije. 

“Kad su deca tako mala i do njih dođu uznemirujući sadržaji, oni najčešće nemaju mehanizme da se odbrane od njih. Kako rastemo, tako se i ti mehanizmi definišu i uspostavljaju”, navodi Mirković. 

Ističe da je sve vrlo je individualno i da svaki roditelj treba da proceni, ali smatra da deca ipak ne treba da budu na društvenim mrežama pre desete godine. 

“Do tad mogu da konzumiraju neke sadržaje sa YouTube-a, mogu da se igraju, mogu preko roditeljskih naloga da vide šta se dešava na tom Instagramu koji je njima tako zanimljiv ili na Snapchat-u da koriste filtere, ali pod budnim okom roditelja i sa velikim uvidom šta deca rade”, kaže psihološkinja. 

Gde greše roditelji?

Jedna od grešaka koju prave roditelji čija deca odrastaju u digitalnom dobu, prema rečima Ane Mirković, jeste to što  ne pokazuju zainteresovanost za platforme na kojima su deca jer onda deca misle da roditelje uopšte ne zanima šta oni rade. 

“Druga greška je zabrana i kazna: ’Ako dobiješ trojku iz matematike, ukinuću ti TikTok ili nećeš moći više da koristiš telefon.’ To je praktično vrlo nedopustivo u trenutku u kojem živimo zato što su njima internet i digitalne tehnologije ono što su u mojoj generaciji bili garderoba i patike. To je isto kao da smo mi išli bez garderobe u školu jer su sve teme na odmoru, pre časa, tokom časa, posle časa vezane za neke fenomene na internetu. I onda je dete izopšteno i vrlo lako postane žrtva nasilja, isključuju ga iz grupa itd.”, objašnjava naša sagovornica.

Ističe da treba uložiti vanredan trud da se deci približimo, da pokažemo otvorenost, srdačnost i smo tu da ih podržimo uvek kad zatreba. 

“Treba postavljati pitanja, osloboditi se te presije da moramo da imamo savet, pošto roditelji misle da u svom tom vaspitnom radu s decom moraju da imaju savet za svaku situaciju. Internet je fluidan, internet se menja, on menja i nas i treba samo da budemo prisutni, da smo prijateljski nastrojeni, otvoreni za komunikaciju, da bi nam deca došla ako problem nastane. A kad smo mi takvi, deca vrlo često umeju da preveniraju svaki problem”, zaključuje Ana Mirković.

Podsetimo, na sličnu temu u Narodnoj biblioteci “Ilija M. Petrović” Požarevac početkom decembra organizovana je tribina "Kako vaspitavati decu gejmere?", na kojoj je učestvovala upravo psihološkinja Ana Mirković. Više o tome pročitajte na LINKU.