Društvene mreže i mladi kroz pogled prosvetnih radnika, roditelja i drugih građana (rezultati ankete)

Odgovori učenika pokazali su da mladi društvenim mrežama posvećuju dobar deo svog dana, a da je cilj njihove upotrebe komunikacija, zabava i edukacija. Više o tome pročitajte u prvom delu analize rezultata ankete.

Anketu je popunilo četvoro prosvetnih radnika (nastavno osoblje, pedagozi, psiholozi, školski bibliotekari), petoro roditelja i osmoro građana koji ne spadaju u prethodne dve kategorije.

Koji sadržaj mladi prate na društvenim mrežama?

Među roditeljima koji su popunili anketu veći je broj onih koji ograničavaju vreme koje njihovo dete provodi na društvenim mrežama, ali je takođe i veći broj onih koji ne kontrolišu koji to sadržaj deca konzumiraju.

Tri od četiri prosvetna radnika smatra da društvene mreže negativno utiču na motivaciju mladih za učenje. Sa njima se slaže i četiri od pet roditelja koji su popunili anketu. 

Jedan prosvetni radnik smatra da imaju pozitivan uticaj, a jedan roditelj da uopšte ne utiču.

Pitali smo prosvetne radnike i roditelje za koji sadržaj smatraju da najviše privlači pažnju njihovih učenika, odnosno dece. Ponuđeni odgovori bili su: izazovi i trendovi, zabavni sadržaj, edukativni sadržaj i informativni postovi.

Kada je u pitanju sadržaj za koji smatraju da najviše privlači pažnju učenika tri od četiri nastavnika navelo je da su to izazovi i trendovi, dok je samo jedan obeležio da je to zabavan sadržaj. 

Roditelji su pak pretežno mišljenja da mlade zanima obrazovni sadržaj, što je obeležilo četvoro ispitanika. Samo jedan je obeležio izazove i trendove.

Nijedan prosvetni radnik ni roditelj nije obeležio obrazovni sadržaj i informativne postove.

Ostali građani u odgovorima su navodili da mladi prate TikTok i Instagram i kratke video formate na tim društvenim mrežama. Evo nekih od odgovora:

• “Tik tok gluposti... Realni i nerealni snimci svega i svačega...”
• “Tinejdžeri gledaju kratke klipove na Tiktoku ili Instagramu. Dečaci gledaju likove koji gledaju druge likove kako igraju igrice i komentarišu. Devojčice neke devojke koje objašnjavaj bjuti rutinu i sl.”

Troje građana sadržaj koji mladi prate na društvenim mrežama ocenjuje kao “uglavnom zabavan”, a petoro kao “neprimeren i štetan”.

 Takođe, pitali smo ih i kako se njihovo korišćenje društvenih mreža razlikuje od načina na koji ih koriste mladi u njihovoj okolini.

• “Ja pratim tutorijale o šivenju i na Fejsbuku objavljujem svoje humorističke tekstove.”
• “Ja sam starija osoba i mene interesuju edukativne rabote. Naučila sam da pletem svašta od štapica od novina, od najlon kesa. Interesuju me medicinske grupe ,kuvanje, lečenje biljem, pletenje, pdf knjige, ručni radovi, grupe o pojedinim bolestima, dekupaž sam naučila.”
• “Mlađe generacije ne interesuje ništa da nauče,jednostavno ih ne interesuje”
• “Moja interesovanja, poznavanje ruskog i engleskog jezika, iz nekadašnje su profesije... Podoficir u penziji nažalost mnogo ratova danas može da analizira na YouTube-u.. Moja interesovanja su: istorija (Drugi svetski rat), audio knjige, pozorišne predstave, film...”
• “Ne koristim toliko Instagram.”
• “Nikad ne koristim društvene mreže, jer ne vidim svrhu”
• “Razlika je što je moje korišćenje usmerenije više ka aktuelnim vestima, praćenju oglasa, recenzija proizvoda.”

Na pitanje koliko su njihovi učenici kritični prema informacijama koje pronalaze na internetu dva prosvetna radnika odgovorila su da smatraju da su umereno kritički, a dva da su nekritični.

Svih pet roditelja koji su popunili anketu smatraju da je njihovo dete umereno kritično prema ovakvom sadržaju.

I roditelje i prosvetne radnike pitali smo koliko često sa učenicima, odnosno sa svojom decom razgovaraju o sadržaju koji prate na društvenim mrežama.

Tri prosvetna radnika navela su da to rade povremeno, a jedan retko.

Sudeći po odgovorima, navike roditelja po ovom pitanju su drugačije. Troje je navelo da to radi redovno, a dvoje povremeno.

I jedne i druge pitali smo šta mogu zaključiti na osnovu tih razgovora. Pogledajte odgovore.

Uticaj influensera na mlade

Svaku generaciju obeležila je određena ličnost iz pop kulture, na koju su se na neki način ugledali u mladosti. Prosvetne radnike, roditelje i ostale građane pitali smo koja ličnost iz pop kulture je popularna među današnjom omladinom.

Kada su u pitanju influenseri, svi prosvetni radnici koji su popunili anketu smatraju da oni znatno utiču na stavove i vrednosti mladih. Među roditeljima dvoje smatraju da utičnu znatno, a troje da utiču delimično.

Zamolili smo ih da obrazlože svoj odgovor.

Društvene mreže i njihov uticaj na ponašanje i vrednosni sistem mladih

Promene koje prosvetni radnici uočavaju kod učenika, a za koje smatraju da su povezane sa društvenim mrežama, tiču se nedostatka koncentracije, pažnje, motivacije za učenje i odnosa prema starijima. Ovo su odgovori prosvetnih radnika:

• „Nervozniji su, nemaju postovanja prema starijima, nemaju strahopostovanje... Nazalost, nemaju mnogo toga sto su starije generacije imale.“
• “Razlika je u motivaciji za učenje, važan je konzumerizam...”
• “Skraćena koncentracija i pažnja, nezainteresovanost za ozbiljnije teme i sadržaje, sklonost ka upoređivanju i ruganju, nedostatak empatije…”
• “Uznemireno, "nemanje" fokusa, kratka pažnja, odsutnost, nemogućnosti da se isprati neki sadržaj (govor, tekst) duži od 5 minuta.”

Sedmoro građana koji su popunili anketu smatra da društvene mreže previše utiču na stavove i ponašanje mladih, a jedan da uglavnom utiču. Ovo su njihova obrazloženja:

• “Mladi ne komuniciraju među sobom... Već sada, nesposobni su za normalnu komunikaciju i rešavanje realnih životnih problema.”
• “Mladi se poistovećuju sa likovima u nekim snimcima, ne druže se i ne šetaju zajedno. Svugde svako gleda u svoj mobilni, iako je njih više…”
• “Mladima se servira šta se smatra društveno prihvatljivim ponašanjem, načinom oblačenja, govora...”
• “Previše se veruje dobijenim informacijama.”
• “Što više nešto gledaš, to postaješ.”
• “Sve oponašaju što vide.”
• “Svi igraju kako i neki popularni likovi, svi se oblače kao ti likovi, svi govore tako, svi žele da jedu neku Dubaji čokoladu i plaćaju po 100 dinara za gutljaj neke glupe tečnosti. Svi gledaju banalne sadržaje: šta je kupio jutjuber, influenser, to moraju i oni.”

Svih osmoro građana smatra da društvene mreže podstiču mlade da stvaraju nerealne predstave o životu i uspehu, kao i mladi danas više vrednuju materijalni uspeh nego lične ili društvene vrednosti zbog uticaja društvenih mreža.

Prosvetne radnike i roditelje pitali smo kako bi opisali uticaj društvenih mreža na vrednosni sistem mladih, odnosno vrednosni sistem njihovog deteta.

Prosvetni radnici su kroz anketu imali prilike da opišu šta bi, po njihovom mišljenju, bili najveći izazovi u vezi sa društvenim mrežama i obrazovanjem mladih. Ovo su njihovi odgovori:

• “Često nemaju dovoljno emocionalne i životne zrelosti da bi kritički posmatrali ljude i pojave, kao i sadržaje koje konzumiraju. Istovremeno, obrazovanje je potcenjeno, tako da društvene mreže nisu izvor novih znanja, vec uskljucivo plitke zabave.”
• “Da se uključivanjem društvenih mreža u obrazovanje iste modifikuju, da im se promeni svrha, cilj i da kao takve promenjene imaju pozitivan uticaj na mlade.”
• “Najveci izazov su nam roditelji, jer većina uopšte ne zna šta im deca rade dok surfuju.”
• “Uf, kakvo teško pitanje, iskreno… Generalno treba vratitit porodicu i nedeljni ručak. Lično smatram da mi odrasli treba da se popravimo, da bi se deca ugledala na nas. Najveći izazovi na društvenim mrežama smatram da je dostupnost loših stvari, a roditelji nemaju kontrolu nad tim stvarima. Deca gledaju sve i svašta, nemaju razvijenu svest da to nije dobro. A što se tiče obrazovanja, e tu kasnimo jedno 30 godina unazad - "štreberi" su sada marginalizovani, prenatrpan plan i program, nemotivisani profesori… Previše je problema u obrazovanju, a bogami i u vaspitanju...”

Roditelje smo pitali šta bi izdvojili kao najveći izazov roditelja u vaspitanju dece koja odrastaju u vreme društvenih mreža. Ovo su njihovi odgovori:

• “Da uspemo što više da ih okupiramo sportom i druženjem, da što manje vremena budu na telefonu.”
• “Kako da odraste bez preteranog korišćenja interneta u glupe svrhe”
• “Najveći izazov je da detetu ipak "usadimo" kritičko mišljenje i da ne "otupe" o izgube pažnju i koncentraciju”
• “Sačuvati decu od raznih prevaranata”

Imajući u vidu odgovore učenika s jedne i odgovore prosvetnih radnika, roditelja i drugih građana s druge strane, može se zaključiti da, iako su u pojedinim aspektima odrasli s pravom zabrinuti, nisu u pravu o svemu u vezi sa društvenim mrežama. Naime, učenički odgovori pokazali su da, iako društvene mreže koriste za zabavu, ono što ih interesuje jeste i edukativni sadržaj i informacije koje su u skladu sa njihovim interesovanjima.

Kada su u pitanju influenseri, za koje odrasli smatraju da imaju loš uticaj, učenici su kroz svoje odgovore pokazali kritičko mišljenje i svest da influenseri imaju veliki uticaj, ali da ih ne koristi svaki influenser u dobre svrhe.

Takođe, više od polovine učenika navelo je kako informacijama sa društvenih mreža veruje ponekad, a ponekad ne.

Kada su u pitanju poznate ličnosti koje učenici smatraju najpopularnijim, ima vrlo raznolikih odgovora – od influensera, pa do muzičkih zvezda i sportista. Nijedan učenik nije naveo Desingericu, niti ličnosti sa domaće muzičke scene koje su naveli odrasli.

Kada su u pitanju vrednosti mladih, odrasli smatraju da društvene mreže imaju loš uticaj. Odgovori učenika koji su učestvovali u anketi pokazuju da slika nije crno-bela. Učenike smo u anketi zamolili da sledeće pojmove poređaju prema važnosti od 1 (ono što je najvažnije) do 7 (ono što je najmanje važno): porodica, prijatelji, škola (obrazovanje), novac, kultura, vannastavne aktivnosti, fizički izgled. Na ovaj način želeli smo da vidimo koje su vrednosti učenicima najbitnije. Kao najvažniji ocenjeni su porodica i prijatelji, dok novac kod veoma malog broja učenika predstavlja najveću vrednost. U 10 odgovora ocenjen je brojem 7, kao najmanje važan. Sudeći po tome da novac uglavnom nije visoko rangiran, to pokazuje da se materijalizam na društvenim mrežama nije preslikao i na život naših ispitanika. Više o tome u prvom delu analize ankete.

Zaključci u tekstu izvedeni su isključivo na osnovu odgovora učesnika u anketi. Za precizniju analizu bio bi potreban mnogo veći broj ispitanika.

Ono što je najpotrebnije jeste više komunikacije o ovoj temi, kako među roditeljima i decom, tako i među učenicima i prosvetnim radnicima. Sudeći po onome što zabrinjava odrasle, jasno je i da je potrebno što više kod mladih razvijati veštine medijske pismenosti.