Rezultati ankete: Društvene mreže kroz pogled učenika

Anketu je popunilo 24 učenika srednjih škola.

Koliko vremena mladi provode na društvenim mrežama?

Odgovori pokazuju da svega tri učenika na društvenim mrežama provodi manje od 3 sata dnevno, što znači da im preostali broj učenika posvećuje veliki deo svog vremena.

Kako bismo imali uvid u njihove navike, naveli smo nekoliko tvrdnji, a učenici su označavali one sa kojima se slažu.

Dakle, društvene mreže su kod većine učenika prvo što proveravaju kada se probude i poslednje što proveravaju pre nego što završe svoj dan. 

Polovina anketiranih učenika je na društvenim mrežama tokom obedovanja. Vreme ručka nekada je bilo vreme rezervisano za porodicu. Ipak, zbog ubrzanog načina života, roditelja koji imaju različito radno vreme, često zajednički ručak porodice izostaje. Stoga bi se moglo protumačiti da se umesto povezivanja sa porodicom, društvene mreže koristi za povezivanje sa prijateljima.

Koje društvene mreže i koji sadržaji su popularni među mladima?

Među učenicima koji su popunili anketu, gotovo svi (23) od društvenih mreža koriste Whatsapp, koji je, sudeći po odgovorima, popularniji od Vibera, koji koristi 15 učenika. 

Između Instagrama i TikToka, među ovim učenicima popularniji je Instagram. Naime, da koristi Instagram naveo je 21 učenik, a da koristi TikTok – 15 učenika. 

Snapchat koristi 11 učenika.

Najmanje su popularni Reddit i X.

Najčešći odgovor na pitanje koje su im društvene mreže omiljene jeste Instagram (10 odgovora). U nastavku možete videti neka od obrazloženja.

Jedan od učenika koji je naveo da su mu omiljeni Instagram i TikTok obrazložio je da se i preko svih loših stvari, na ovim društvenim mrežama nađe i sadržaj na temu motivacije i metoda učenja, što mu je značajno.

Učenik koji je naveo da su mu omiljeni Reddit i YouTube kaže da se na ovim društvenim mrežama može pronaći najviše korisnih informacija, kao i da su to formati koji su najzanimljiviji i najlakši za prikupljanje informacija u vezi onoga što ga zanima.

Jedan od učenika odgovorio je kako nema omiljenu društvenu mrežu, ali da najčešće koristi Whatsapp. 

“Ta aplikacija je najpopularnija među mladima i koristim je zbog komunikacije sa ostalima (školskim prijateljima, daljim rođacima itd.)”, navodi se u ovom odgovoru.

Kada je u pitanju sadržaj koji prate na društvenim mrežama, odgovori su vrlo raznoliki. Ono što se u odgovorima ponavlja jesu igrice, sadržaj u vezi sa životinjama, smešni klipovi, tzv. mimovi, kao i reels snimci, lajfstajl klipovi, klipovi u vezi sa negom, šminkom, kao i sadržaji u vezi sa sportom. Evo nekih od odgovora:

• “Sa društvenih mreža dobijam nove informacije koje su bitne za moj svakodnevni život.”
• “Politika, istorija, video-igrice ili nešto vezano za matematiku, softversko inženjerstvo/školu.”
• “Mimovi (naučni i drugi), edukativni sadržaj koji kače ljudi iz svoje oblasti (nalazila sam ljude koje objašnjavaju stvari iz matematike).”

Mladi i influenseri

U javnosti se često polemiše o uticaju koji influenseri imaju na vrednosti i stavove mladih. Naime, ono što su za starije generacije bile pop zvezde poput Madone, Majkla Džeksona i mnogih drugih, za generacjiu Z to su influenseri. 

Influenser je osoba koja utiče na nekoga ili nešto. Njihov posao baziran je na društvenim mrežama. Oni imaju određenu publiku, u skladu sa čijim interesovanjima kreiraju sadržaj koji može da ih animira, informiše ili inspiriše. Ono na šta utiču upravo je publika, a posebno su popularni među mladima.

Anketa je pokazala da većina učenika prati influensere. 

Da ne prati influensere navelo je svega šest od 24 učenika.

Pitali smo učenike da navedu koji su to influenseri čiji sadržaj prate. Među učenicima koji su popunili anketu pretežno su popularni strani influenseri. 

Najčešće su navođeni influenseri čiji je sadržaj vezan za video-igrice: HasanAbi, Asmongold, TheBausffs, Penguinz0, Marko KOFS, BloodMaster, Muđa.

Jedan od ispitanika kao influenserski sadržaj prepoznao je i platforme za igranje video-igara – Rocket League i Brawlhalla.

Drugi ispitanik prati influensere iz sveta šaha, kao što su GothamChess i Witty Alien.

Influenseri iz sveta sporta koji su navođeni u odgovorima jesu Sam Sulek i Strahinja Ćalović (Strajainformacija).

Iz sveta lepote i mode učenici su navodili da prate Mariju Ćalović  i Sanu Kibz. Ima i onih koji prate influensere koji kozmetičkoj industriji pristupaju vrlo kritički. To je Helen, na Instagramu poznatija kao notyourmanicpixiedreamcurl.

Učenici su zainteresovani i za influensere čiji je sadržaj vezan za različite društvene, političke i religijske teme: Alex O'Connor, HasanAbi, Mario Vrećo, Stefan Simić (stefansmc), Strahinja Ćalović, Zack D. Films (ZDF), otac Predrag Popović. Tu su i influenserke čiji je sadržaj feministički: Logičavka, Kritički (Nina).

Među influenserima su i oni čiji je sadržaj vezan za predstavljanje različitih serija i filmova, kao što je Stefan Papić.

Zanimljivi su im i influenseri koji se bave paranormalnim aktivnostima (Denis Domian) ili sadržajem u vezi sa astrologijom (Astro Alex).

Neki od influensera koje su učenici navodili kroz svoj sadržaj na različit način progovaraju i o svom svakodnevnom životu - Muđa Vlogmas, Denis Domian.

Učenici su zainteresovani i za influensere čiji se sadržaj tiče porodičnih tema i tema roditeljstva –  Strahinja Ćalović (tatindnevnik).

U odgovorima naveden je i influenser poznat po vrlo ekstremnim izazovima, u kojima učesnici mogu da osvoje ogromne novčane nagrade. U pitanju je MrBeast. Pored ekstremnih izazova, poznat je i po tome što donira novac u humanitarne svrhe i za zaštitu životne sredine.

U tri odgovora spominje se i Baka Prase, koji je više puta izazivao buru u javnosti. Kako je pisao N1 2020. godine,  zaštitniku građana Zoranu Pašaliću potvrđeno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova da je protiv poznatog "jutjubera" podneta krivična prijava zbog navodnih nedozvoljenih polnih radnji sa maloletnicom, koje su iznete u medijima.

Takođe, pitali smo ih šta je ono što vole u sadržaju koji kreiraju influenseri.

Kada je u pitanju mišljenje koje imaju o influenserima ono zavisi od toga koji influenser je u pitanju. 

U sedam odgovora navodi se kako ili nemaju mišljenje o njima ili su neutralni ili ne znaju šta da misle o ovom fenomenu. 

Evo nekih od odgovora:

• "Ima dobrih i normalnih influensera, kao i onih koji reklamiraju svašta i promovišu loše stvari."
• "Imaju veliku moć, a da ni sami ne znaju. Neki se trude da je upotrebe na najbolji način, a neki ne."
• "Ljudi koj se ubijaju parama ne radeći ništa"
• "Mislim da je od njih počeo pad kvaliteta na društvenim mrežama. Mlada deca su krenula prerano da odrastaju i vrlo često forsiraju svoje roditelje da im kupuju proizvode koje oni promovišu, a u većini slučajeva nisu dorasla tim proizvodima (npr). Takođe, zbog njih veruju u svakojake gluposti i te "trikove" isprobavaju na sebi."
• “Moje mišljenje mnogo varira u odnosu na to na kog influensera se odnosi, što se tiče onih koje sam naveo sve najbolje!”
• "Ne treba previše da se vežemo za njih ili da dozvolimo da previše utiču na naš život."
• “Nisu baš svi poučni, smatram da su dosta od njih veliki gubitak vremena pa zato pratim samo one koje ja lično smatram normalnim.”
• "Mislim da mogu biti dobri ili loši. Ako je u pitanju neko ko priča o svojoj oblasti (naučnici) ili iz svoga iskustva, onda je sadržaj edukativan i super. Ali u suprotnom ne baš."

Kada su u pitanju poznate ličnosti za koje smatraju da su najpopularnije ima vrlo raznolikih odgovora – od influensera, pa do muzičkih zvezda i sportista.

Ovo su ličnosti koje su učenici navodili: Bruno Mars, Kristijano Ronaldo, Mesi, Jelena Karleuša, Ilon Mask, MrBeast, P. Diddy, Tejlor Svift, Arijana Grande, Sabrina Karpenter, Bijonse, Sam Sulek, Tren Twins, Ema Radujko, Dunja Jovanic, Zorannah.

U pet odgovora naveden je Baka Prase.

Na osnovu raznovrsnosti odgovora moglo bi se zaključiti da se ne može izdvojiti samo nekoliko pop-figura koje imaju uticaj na veliki broj mladih, kao što je to važilo za ranije generacije. Upravo o tome govori sledeći odgovor jednog od ispitanika: “Teško pitanje, svi su veoma popularni i svuda su.”

Uticaj sadržaja sa društvenih mreža na mlade

Odgovori učenika na pitanje koliko veruju informacijama koje vide na društvenim mrežama ukazuju da, bar među učenicima koji su popunili anketu, postoji svest o kritičkom promišljanju informacija koje na ovaj način do njih dospevaju.

Više od polovine učenika (54,2%) smatra da društvene mreže uopšte ne utiču na njihovo samopouzdanje. Da uglavnom ne utiču smatra 12,5% njih. Podjednak je procenat učenika koji smatraju da uglavnom imaju uticaja. Procenat učenika koji nije siguran da li društvene mreže imaju uticaja na njihovo samopouzdanje je 16,7%. Procenat učenika koji je potpuno saglasan da društvene mreže utiču na samopouzdanje je 4,2%.

Na osnovu obrazloženja, vidi se je taj uticaj povezan sa fizičkim izgledom:

• “Izlaze konstantne reklame o “brzom, efikasnom” kursu mrsaljenja i kvare mi dan”
• “Nekad se osećam manje lepom i manje vrednom.”

U jednom odgovoru navodi se i da društvene mreže mogu imati veze sa motivacijom.

Učenike smo pitali da sledeće pojmove poređaju prema važnosti od 1 (ono što je najvažnije) do 7 (ono što je najmanje važno): porodica, prijatelji, škola (obrazovanje), novac, kultura, vannastavne aktivnosti, fizički izgled. Na ovaj način želeli smo da vidimo koje su vrednosti učenicima najbitnije.

Odgovor koji je najčešće označen brojem jedan jeste porodica (15 odgovora). Sledeći visokovrednovani pojam jeste prijateljstvo. 

Visoko rangiran na skali jeste i fizički izgled, koji je u tri odgovora rangiran brojem jedan, u šest odgovora brojem dva, a u tri odgovora brojem tri.

Kada je u pitanju škola, odgovori su podeljeni. Približan je broj odgovora u kojima je ocenjena od 1 do 3, kao i broj odgovora u kojima je ocenjena brojevima od 5 do 7. Slično je i sa vannastavnim aktivnostima (različiti hobiji).

Novac kod veoma malog broja učenika predstavlja najveću vrednost. U 10 odgovora učenika ocenjen je brojem 7, kao najmanje važan.

Kultura (film/pozorište/muzika/književnost) ne zauzima visoko mesto na skali odgovora učenika koji su učestvovali u anketi. Uglavnom je ocenjena brojevima četiri i pet. 

Kako je ovo povezano sa društvenim mrežama?

Često se govori o negativnom uticaju društvenih mreža na vrednosni sistem mladih. Naime, na društvenim mrežama svako želi da prikaže idealnu sliku sebe. To može znatno uticati na percepciju mladih ljudi o sopstvenom fizičkom izgledu i kvalitetu života. 

Kroz profile pojedinih influensera može se steći slika o instant-uspehu i bogatstvu. Kao što je jedan od učenika i naveo u svom odgovoru, gledajući sadržaj u kome se promoviše markirana garderoba, skupi telefoni i automobili, mladi mogu smatrati da i oni to treba da imaju, te mogu vršiti pritisak na svoje roditelje, a neretko i omalovažavati one koji to nemaju. 

Budući da provode mnogo vremena na društvenim mrežama, to može smanjiti kvalitet porodičnih odnosa, kao i kvalitet vremena provedenog sa prijateljima.

Odgovori učenika koji su učestvovali u anketi pokazuju da slika nije crno-bela. Porodični odnosi većini su na prvom mestu, kao i odnosi sa prijateljima. 

Kada su prijatelji u pitanju, društvene mreže tu imaju i dosta dobrih strana, jer omogućavaju povezanost u svakom trenutku.

Sudeći po tome da novac uglavnom nije visoko rangiran, to pokazuje da se materijalizam na društvenim mrežama nije preslikao i na život naših ispitanika.

Fizički izgled, iako zauzima visoko mesto na skali vrednosti ovih ispitanika, ne mora da bude nužno povezan sa društvenim mrežama, budući da je povećana briga o fizičkom izgledu u tim godinama prirodna pojava. Međutim, zabrinjavaju odgovori u kojima je navedeno da upravo idealna slika na društvenim mrežama utiče na samopouzdanje mladih ljudi.

Odgovori su pokazali da su društvene mreže, sudeći po vremenu koje na njima provode, veoma važan deo njihovog života. Najpopularnije društvene mreže su Instagram i TikTok, a sadržaj koji konzumiraju u skladu je sa njihovim interesovanjima. Važno je nekoliko aspekata – da sadržaj bude zanimljiv i humorističan, ali i da može da ih edukuje. Kao što je raznolik sadržaj koji ih interesuje, tako je i veliki broj influensera koji su među mladima popularni. 

Smatraju da sadržaj na društvenim mrežama ne utiče na njihovo samopouzdanje, a, među onima kod kojih utiče, to se odnosi na fizički izgled.

Odgovori određenih učenika ukazuju na to da postoji kritičko mišljenje o sadržaju koji konzumiraju na društvenim mrežama. Ukoliko postoji kritičko mišljenje, učenici će sa društvenih mreža prisvojiti ono ponašanje i one informacije koje su u skladu sa ispravnim sistemom vrednosti.

Podrobnija analiza i precizniji zaključci bili bi mogući na većem broju ispitanika.

Drugi deo ankete bio je namenjen roditeljima, prosvetnim radnicima i drugim građanima zainteresovanim za ovu temu. Analizu drugog dela očekujte uskoro na portalu Boom 93.