Moj grad

Počinje prodaja jelki sa busenom

Prodaja novogodišnjih jelki sa busenom počeće u sredu 18. decembra 2024. godine u delu parkinga pijace Krug. Prodaja traje do ponedeljka 30. decembra.

Svi zainteresovani prodavci mogu prodavati isključivo jelke sa busenom i potvrdom nadležnog šumskog gazdinstva.

“Za korišćenje površina javne namene korisnik plaća naknadu u iznosu od 60,00 dinara po m 2 dnevno, a shodno članu 9. tačka II-3. Odluke o naknadama za korišćenje javnih površina na teritoriji Grada Požarevca („Službeni glasnik Grada Požarevca", br. 7/19 i 19/19), na račun 840-714565843-77 poziv na broj po modelu 97 sa pozivom na broj ( PIB), sa naznakom – naknada za korišćenje površina javne namene. Podnosilac zahteva dužan je i da uplati lokalnu administrativnu taksu na račun broj 840-742241843-03 po modelu 97 sa pozivom na broj 52080 u iznosu od 1.577,00 dinara po važećoj taksenoj tarifi.

Nakon prodaje, Javno komunalno preduzeće „Komunalne službe“ Požarevac, dužno je da po isteku vremena površinu javne namene očisti i dovede u ispravno stanje.

Kontrolu korišćenja površine javne namene iz člana 1. ove odluke vršiće Odeljenje za inspekcijske poslove Gradske uprave Grada Požarevca.

NIje poznato koliko će koštati jelke. Prošlogodišnje cene kretale su se od 3 do 4,5 hiljade dinara, u zavisnosti od veličine jelke.

Zašto je najbolje kupovati jelku sa busenom?

I dalje je popularnija kupovina veštačkih, odnosno, plastičnih jelki što je dosta snizilo prodaju prirodnih, ali te jelke su, dugoročno posmatrano mnogo veća opasnost po okolinu, jer retko završe u reciklažnom procesu, već završavaju na deponijama i potrebne su hiljade godina da bismo ih se otarasili.

U Hrvatskoj postoje rasadnici koji iznajmljuju jelke. Jelku uz nadoknadu odnesete kući, dobijete detaljna uputstva kako je sačuvati i na kraju je vratite u rasadnik gde se ponovo sadi.

Pojedine zemlje u Evropi, naročito one bogate rečnim tokovima imaju servise za otkup božićnjih jelki s busenom. Kada ih za simboličnu sumu otkupe od građana, presađuju ih uz vodotokove kako bi umanjili eroziju tla. Za te organizacije ovakav vid pribavljanja drveća je najjeftiniji, a građani imaju priliku da učine nešto korisno sa jelkom, umesto da je jednostavno odbace.