Neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja: Kakvi su sudski epilozi?

Imala je 15 godina kada su raskinuli, a on objavio njenu intimnu fotografiju na Instagramu, uz poziv da mu se jave oni koji hoće još. Podnela je krivičnu prijavu za seksualno uznemiravanje, a on je dobio zabranu prilaska i kaznu od 30 dana kućnog zatvora, piše BIRN.

Neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja je vrsta nasilja koju Krivični zakonik Srbije ne prepoznaje kao posebno krivično delo, ali sudovi ga procesuiraju prema različitim članovima Krivičnog zakonika.

Ovi predmeti najčešće su prosecuirani kao polno uznemiravanje, prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju i neovlašćeno objavljivanje tuđih slika.

BIRN je analizirao više od 100 presuda iz sudova širom zemlje i identifikovao 15 odluka koje odgovaraju kriterijumima neovlašćenog deljenja intimnih sadržaja.

Kazne izrečene počiniocima, međutim, često su blage.

Iste godine, nekih 150 kilometara dalje, žena je na sud izvela muškarca koji je poslao njene intimne fotografije njenom detetu. Na drugom kraju Srbije, žena je podnela tužbu nakon što je muškarac slikao bez njenog znanja, a zatim tu intimnu fotografiju posao nekom na WhatsApp.

One nisu jedine. Od 2020. godine, sudovi u Srbiji su procesuirali najmanje 15 predmeta neovlašćenog deljenja intimnih slika. U 14 je presuda glasila – kriv. U jednom je tužilac odustao od optužbe na glavnom pretresu.

Pošto zakon u Srbiji ne prepoznaje zloupotrebu intimnih sadržaja kao posebno krivično delo, ovi slučajevi su procesuirani prema različitim članovima Krivičnog zakonika, najčešće kao polno uznemiravanje, prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju i neovlašćeno objavljivanje tuđih slika.

Advokati i aktivisti za prava žena kažu da ovo nije idealno. Ranije ove godine, više od 20.000 ljudi potpisalo je peticiju tražeći da se neovlašćeno deljenje intimnih slika i snimaka uvrsti u Krivični zakonik.

S obzirom na to da Autonomni ženski centar (AŽC) u Beogradu, u proseku prima jedan poziv nedeljno od žena koje traže savet nakon zloupotrebe intimnih sadržaja, 15 slučajeva je kap u moru, ali su ipak značajni.

Vanja Macanović, pravnica AŽC-a, organizacije koja pruža pravnu i psihološku podršku ženama koje su preživele nasilje, kaže da činjenica da žrtve idu na sud i dobijaju presude korak u pravom smeru, koji bi mogao ohrabriti više žena da slede njihov primer, ali i poslati poruku počiniocima da će odgovarati.

„Veoma je važno što ovi slučajevi postoje i što naše tužilaštvo i sudovi prepoznaju problem i procesuiraju slučajeve na osnovu dela koja mogu“, rekla je Macanović.

„Ovo je veliki napredak koji pokazuje da pravosuđe shvata da problem postoji, kao i da se sudska praksa formira.“

Kazne izrečene počiniocima, međutim, često su blage.

Više pročitajte na LINKU.