Ukinut moratorijum na gradnju nuklearki u Srbiji: U senci skupštinske tuče vlast usvojila izmene Zakona o energetici

Bez skupštinske rasprave, usvojeno je više od 60 zakona i sporazuma, među kojima su i izmene Zakona o energetici. Ovim izmenama obezbeđuje se veća energetska sigurnost u prelasku na čiste izvore energije, usklađuje domaći regulatorni okvir sa regulatornim okvirom EU, unapređuje se funkcionisanje energetskog sistema. Međutim, najveću pažnju privukao je deo Zakona koji se odnosi na Program razvoja nuklearne energije, prenosi Nova ekonomija. 

Kako se navodi, Program je podeljen u tri faze: ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, razvoj Programa i njegovo sprovođenje.

Prva faza obuhvata izradu osnovnih dokumenata potrebnih za organizovani pristup razvoju nuklearnog programa, poput analiza tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih i drugih uslova; analizu mogućih organizacionih struktura za realizaciju aktivnosti vezanih za razvoj nuklearne energije; analizu prednosti i nedostataka kadrova; informisanje javnosti o rezultatima analiza i istraživanja o uticaju nuklearne energije na ekonomski razvoj, energetsku sigurnost, bezbednost i životnu sredinu.

Druga faza obuhvata utvrđivanje ciljeva učešća Srbije u fazi sprovođenja Programa nuklearne energije; propise kojima se uređuju radijaciona, nuklearna i sigurnost i bezbednost upravljanja radioaktivnim otpadom; izradu prethodne studije potencijalne lokacije; izradu analize opcije za bilateralnu ili regionalnu saradnju, posebno sa državama sa već realizovanim programima za mirnodopsku primenu nuklearne energije; izradu Integrisanog izveštaja koja će sadržati sve analize, istraživanja i studije koje su urađene tokom faze ispitivanja opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije i faze razvoja Programa nuklearne energije.

Ova faza završava se usvanjanjem Strategije mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji, koju na predlog Vlade usvaja Skupština.

Poslednja, treća faza, koja će biti uređena posebnim zakonom, obuhvata realizaciju svih potrebnih aktivnosti na projektovanju, izgradnji i eksploataciji nuklearnog objekta, dakle nuklearne elektrane.

Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji – popularni moratorijum na nuklearnu energiju.

Izmenama zakona, dakle, otvara se mogućnost izgradnje nuklearke, što dosad nije bio slučaj, imajući u vidu da je izgradnja ovih elektrana u našoj zemlji zakonom zabranjena još 1989, tri godine posle katastrofe u Černobilju.

Bez rasprave i mišljenja stručnjaka
Da stupanjem na snagu jednog zakona prestaje da važi neki drugi zakon nije sporno, smatra advokat Rodoljub Šabić. Sve ostalo što se tiče ovog zakona, od toga ko ga je donosio do načina na koji je izglasan, za njega je problematično.

“Sve oko nuklearne energije u Srbiji se radi krajnje neozbiljno, pa su novim zakonom stavili van snage prethodni zakon koji je bio na snazi duže od 30 godina. Ja neću da govorim o energetici, ali s pravne strane, ovde je mnogo propusta. Pre svega, nije se čula struka. Nisu angažovani profesionalci na kreiranju tih izmena”, kaže Šabić za Novu ekonomiju.

Problematično je i to što ni u Skupštini nije bilo rasprave.

“Druga stvar je što su izmene usvojene na onom skandaloznom zasedanju, gde je skoro došlo do tuče, a nije bilo nikakve rasprave”, zaključuje Šabić.

Potpisan memorandum, nuklearku najavio Vučić
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je u julu Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije sa predstavnicima pet ministarstva i 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća.

“Potpisivanjem Memoranduma želeli smo da povežemo ministarstva, naše akademske i naučne institucije, da im damo vetar u leđa, kako bismo bili u stanju da uopšte razmotramo korišćenje nuklearne energije u Srbiji”, rekla je tada Đedović Handanović.

Da će moratorijum biti ukinut, najavio je nekoliko meseci ranije, u martu, i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je tako ponovo pokrenuo temu gradnje nuklearne elektrane u Srbiji. Prethodno se pominjala mogućnost da država postane vlasnik pet, 10 ili 15 odsto udela u mađarskoj nuklearnoj elektrani “Pakš”.

Nuklearke u Evropi i regionu
Najveća nuklearna elektrana u Evropi je Zaporožje u Ukrajini. Od oko 100 nuklearnih reaktora, koliko ih ima u Evropi, najviše, njih 56, nalazi se u Francuskoj. Rekatori postoje i u Španiji, Češkoj, Slovačkoj, Belgiji…

Svoje nuklearne kapacitete koriste i države regiona. U “komšiluku” je trenutno aktivno devet reaktora, u četiri države. U Mađarskoj ih je četiri, po dva su u Rumuniji i Bugarskoj, a jedan je u Sloveniji.