FemIn Kolektiv: Nasilje nije privatna stvar

Bez sistema za praćenje femicida

Srbija i dalje nema sistem za praćenje femicida.

“Zvanične institucije nemaju konsolidovanu i transparentnu evidenciju o broju femicida i nasilja prema ženama na regionalnom nivou, a posebno u Braničevskom okrugu. Međutim, organizacije civilnog društva poput FemPlatz vode detaljnu evidenciju i prikupljaju podatke o femicidima. Prema njihovim podacima, do 2024. godine zabeleženo je 17 femicida u Srbiji, a FemPlatz na svom sajtu nudi interaktivnu mapu femicida koja prikazuje sve slučajeve od početka vođenja statistike, uključujući i podatke za Požarevac i Braničevski okrug”, kaže za Boom 93 Ljiljana Todorović Jovanović.

Kako navodi, ova mapa omogućava bolji uvid u specifične slučajeve i geografske obrazce nasilja.

Interaktivna mapa FemPlatz-a beleži jedan slučaj femicida u Požarevcu iz 2021. godine, jedan slučaj femicida u Petrovcu na Mlavi iz 2022. godine i jedan slučaj femicida u Golupcu, takođe u 2022. godini.

Kada je u pitanju Podunavski okrug, FemPlatz beleži tri slučaja femicida u Smederevskoj Palanci (2021,2022. i 2024. godine), dva slučaja femicida u Smederevu (2021. i 2023. godina) i jedan slučaj femicida u Velikoj Plani iz 2022. godine.

Kako se navodi u saopštenju Saveza ženskih nevladinih organizacija (NVO) „Mreža Žene protiv nasilja“, na svakih 19 dana u Srbiji bude ubijena jedna žena, što je najozbiljniji pokazatelj sistemskih slabosti u prevenciji nasilja i zaštiti žrtava.

Prema podacima o femicidu u Srbiji od 2011. do 2023. godine, koje je predstavio Autonomni ženski centar, ukupno je u ovom periodu zabeleženo 406 femicida. U Braničevskom okrugu u ovom periodu ukupno je bilo 16 femicida, kao i u Podunavskom okrugu. U najvećem broju slučajeva (51,97%) počinilac i žrtva bili su u (van)bračnom ili partnerskom odnosu.

“Statistike na nacionalnom nivou ukazuju na zabrinjavajući trend povećanja nasilja prema ženama. Pomenute civilne organizacije, kao i druge, igraju ključnu ulogu u prikupljanju i dokumentovanju podataka kako bi stvorile javni pritisak za unapređenje zakonodavstva i bolju zaštitu žrtava nasilja”, kaže Todorović Jovanović.

Kako je Boom 93 ranije pisao, prema podacima Centra za socijalni rad u Požarevcu, broj prijava o nasilju u porodici tokom 2020. godine je bio 572, 2021. godine 476, 2022. 420, dok je do novembra prethodne godine bilo 442 prijave, što znači da je prethodne godine, u odnosu na trend pada broja prijava došlo do ponovnog manjeg porasta.

Pored psihosocijalne podrške i pravnog savetovanja koji se pružaju žrtvama nasilja u porodici, Centar za socijalni rad u ovim situacijama preduzuma i druge mere i oblike zaštite, među kojima je smeštaj u sigurnim kućama. Ipak, u Požarevcu prihvatilište za žrtve nasilja – ne postoji.

Femicid i dalje nije prepoznat kao posebno krivično delo

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije femicid i dalje nije prepoznat kao kao posebno krivično delo.

“Iako postoji krivično delo ubistva, koje pokriva mnoge oblike nasilja, specifičnost femicida nije prepoznata, što znači da često nije jasno uvažena rodna dimenzija tih zločina”, rekla je Todorović Jovanović.

Ona ističe da mnoge organizacije civilnog društva, poput feminističkih i ženskih organizacija, insistiraju na tome da femicid treba biti tretiran kao zasebno krivično delo. 

“FemIn kolektiv smatra da bi  prepoznavanje femicida  kao specifičnog zločina omogućilo preciznije kažnjavanje počinilaca i time poslalo jasnu poruku društvu o ozbiljnosti nasilja prema ženama. Takođe, ovo bi imalo preventivnu funkciju, jer bi se ženama pružila veća pravna zaštita”, kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, s obzirom na to da femicid u Srbiji često nije prepoznat kao motiv za ubistvo, mnogi slučajevi nasilja nad ženama ne dobijaju odgovarajuću pravnu kvalifikaciju, a počinioci mogu dobiti blaže kazne. 

“Uvođenje femicida kao posebnog dela posebno nailazi na otpor određenog dela stručne javnosti koji smatra da već postoje  pravni okviri da se ovakva dela tretiraju. Međutim, femicid se često karakteriše kao "zločin iz strasti", što ostavlja puno prostora da se za  jedan svirepi zločin kome neretko prethode godine zlostavljanja  žrtve  pronađu brojne olakšavajuće okolnosti i da kazna bude neadekvatna”, objašnjava Todorović Jovanović.

Podizanje svesti o značaju prijavljivanja nasilja

Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, Tatjana Macura, kazala je na konferenciji „Jednake. Sigurne. Osnažene.“, održanoj povodom početka ovogodišnje kampanje „16 dana aktivizma u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja“, da je svaka peta devojčica u Srbiji doživela nasilje, a da od toga 74 odsto njih nisu imale poverenje da se o takvom iskustvu izjasne institucijama i porodici.

Takođe, navela je da je u Srbiji u poslednjih deset godina više od 400 ubijenih žena, i to samo prema pisanju medija, a da je samo 3 odsto njih prethodno prijavilo nasilje.

Kako za Boom 93 navodi Ljiljana Todorović Jovanović, FemIn kolektiv je organizacija koja je osnovana ove godine sa ciljem da edukuje, podrži, osnaži i stvori nove kapacitete za pomoć žrtvama nasilja. 

“Kroz različite aktivnosti kao što su radionice, javne akcije i informativne kampanje, želimo  da podignemo svest o značaju prijavljivanja nasilja, ali i stvarnju sigurnog prostora da o njemu razgovaramo. Važno je da kroz edukaciju zajednice pokažemo da nasilje nije privatna stvar, da postoji pomoć i da žrtve imaju pravo na zaštitu i sigurnost. Kao organizaciji, u planu su  nam radionice koje će obuhvatiti teme poput prepoznavanja nasilja, podrške žrtvama i dostupnih resursa. Edukacija je ključ u smanjenju stigme koja okružuje prijavljivanje nasilja, i radimo na tome da se stvore sigurna mesta za žene gde mogu da se obrate za pomoć”, navodi ona.

Upitali smo je kako reagovati ukoliko kod određene žene primetimo znakove nasilja, ali se ona povlači i negira postojanje problema. 

“Kada primetimo znakove nasilja kod žene koja se povlači i negira problem, važno je da pristupimo s puno strpljenja i pažnje. Ne smemo je forsirati, ali možemo joj pružiti resurse i informacije o opcijama koje su joj dostupne. Takođe, važan je siguran prostor gde žrtve mogu da dobiju podršku, kao i pravne savete i pomoć pri prijavljivanju nasilja, ako se odluče za taj korak. Važno je da žrtve nasilja,  posebno u manjim sredinama, znaju da su njihove priče i privatni podaci sigurni. Često su strah, reakcija i osuda okoline nesto sto žene tera da svoje probleme drže u četiri  zida”, objašnjava Todorović Jovanović.

Institucionalna podrška u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja

Kada je u pitanju institucionalna podrška u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, Ljiljana Todorović Jovanović navodi da institucije i sistem u Srbiji pokazuju određene pomake u borbi protiv nasilja nad ženama, ali i dalje postoje značajni problemi u njihovoj efikasnosti. 

“Dok su zakonodavne promene, poput usvajanja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, bile važan korak, praktična primena zakona i implementacija u svakodnevnoj praksi još uvek nisu na zadovoljavajućem nivou”, navodi naša sagovornica.

Kako kaže, veći deo problema leži u nedostatku adekvatne obuke za profesionalce, što dovodi do loših reakcija i neusaglašenih postupaka u slučaju prijavljivanja nasilja. 

“Takođe, i dalje postoji problem u vezi sa nedovoljnom saradnjom između različitih institucija koje se bave žrtvama nasilja (policija, socijalna služba, zdravstvo), što žrtve često dovodi do bespomoćnosti i obeshrabruje ih da potraže pomoć. Ponekad se suočavaju s viktimizacijom kroz sekundarne traume koje nastaju usled lošeg postupanja ili ignorisanja njihovih prijava”, rekla je Todorović Jovanović.

Ona ističe kako svedočimo tome da sa digitalizacijom se otvaraju novi prostori u kojima  je moguće nasilje. 

“Trenutno civilnog društvo radi na predlogu zakona, tako da i dela poput osvetničke pormografije i deljenja nedozvoljenih intimnih sadržaja budu zasebna krivična dela. Nadamo se da će institucije prepoznati važnost saradnje sa civilnim društvom”, zaključuje Todorović Jovanović.

Podsetimo, Autonomni ženski centar (AŽC) na Međunarodni dan žena pokrenulo je kampanju koja poziva građanke i građane da se pridruže borbi protiv zloupotrebe i neovlašćenog deljenja intimnih fotografija i snimaka, pod sloganom "Zakuni se u zakon".  Peticijom koju je AŽC pokrenuo traži se od Ministarstva pravde i Vlade da što pre predlože Narodnoj skupštini Republike Srbije usvajanje izmena i dopuna Krivičnog zakonika kojima će svaka zloupotreba i neovlašćeno deljenje intimnih snimaka biti krivično delo.

Ministarstvo pravde je u saopštenju povodom javne rasprave o nacrtima zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku navelo da je inicijativa za uvođenje novog krivičnog dela Neovlašćeno deljenje i zloupotreba snimke intimne sadržine - opravdana. Više o ovoj temi pročitajte na LINKU.

UN: Na svakih 10 minuta u svetu ubijena jedna žena

Na sajtu Ujedinjenih nacija, nasilje nad ženama i devojčicama ostaje jedno od najrasprostranjenijih i najraširenijih kršenja ljudskih prava u svetu.

"Globalno, skoro svaka treća žena je barem jednom u životu bila izložena fizičkom i/ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera, nepartnerskom seksualnom nasilju ili oboje. Za najmanje 51.100 žena 2023. godine, ciklus rodno zasnovanog nasilja završio se jednim konačnim i brutalnim činom - njihovim ubistvom koje je počinio partner ili neko od članova porodice. To znači da je jedna žena u svetu ubijena svakih 10 minuta", navodi se na sajtu UN.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, obeležava se 25 godina. Proglašen je Odlukom Generalne skupštine UN 1999. godine, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve silovanja, porodičnog nasilja, zlostavljanja i drugih oblika nasilja.

Datum je odabran u spomen na brutalno ubistvo sestara Mirabal, političkih aktivistkinja u Dominikanskoj Republici 1960. godine.

Na ovaj dan ujedno počinje kampanja "16 dana aktivizma" koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

FemIn kolektiv je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležio otvaranjem izložbe "16 žena" prošlog ponedeljka u Centru za kulturu Požarevac. Kako kaže Ljiljana Todorović Jovanović, ova izložba, kroz fotografije žena iz javnog života, osvetljava problem psihološkog nasilja i ukazuje na njegove često zanemarene posledice.

U okviru kampanje 16 dana aktivizma, u petak, 29. novembra, FemIn kolektiv, u saradnji sa Centrom za devojke iz Niša, organizuje performans pod nazivom "Žensko groblje" u Tabačkoj čaršiji, sa početkom u 10 časova. Performans je posvećen podizanju svesti o femicidu i nasilju nad ženama. 

SOS telefoni

Ukoliko vam je potrebna pomoć, ovo su važni SOS telefoni:

• Policija: 192
• Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
• Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja: 0800-222-003
• Autonomni Ženski Centar - SOS telefon: 0800-100-007, radnim danima 10-20h
• ASTRA Akcija protiv trgovine ženama - SOS telefon: 011 785-0000, 065 3347-817, dostupan 24h,
• Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom: 2645-328, radnim danom od 10 do 20h
• SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18h