Koje zemlje u Evropi su uvele ili razmatraju uvođenje skraćene radne nedelje?

Danas gotovo 90 odsto zaposlenih radi skraćeno ili ima pravo da skrati svoju radnu nedelju, navodi se u tekstu na Gardijanu koji potpisuje Maria Hjalmisdotir, islandska aktivistkinja i nastavnica u srednjoj školi.

Kako se dodaje, o tome da slede primer Islanda razmišljaju i druge zemlje.

Nemačka, Portugal, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo su pokrenuli ili će pokrenuti pilot-projekte.

Belgija je pre godinu dana postala prva zemlja članica EU koja je donela zakon o četvorodnevnoj radnoj nedelji za sve koji to žele.

Međutim, za razliku od islandskog modela, svi koji se u Belgiji prijave da rade četiri dana nedeljno moraju da zbiju isti ukupni broj radnih sati u manje dana. Možda je to razlog što se manje od jedan odsto ljudi priklonilo ovom modelu.

Kada je o Islandu reč, ranije je bilo uobičajenije da žene na Islandu rade pola radnog vremena da bi mogle da usklade porodicu s radnim obavezama.

Od 2019. je, navodi se u tekstu, napravljen veliki korak ka većoj ravnopravnosti između žena i muškaraca jer je kraćom radnom nedeljom takođe omogućeno da ljudi (većinom žene), koje rade 36 sati kao pola radnog vremena imaju posao s punim radnim vremenom, radeći isti broj sati.

 A poslovi s punim radnim vremenom donose veću zaradu i bolje uslove rada za isto broj radnih sati kao ranije.

 Ova promena je i mnogim muškarcima, koji su prenatrpani poslom, donela fleksibilnost i više vremena da učestvuju u svakodnevnim životima svoje dece.

Priča o četvorodnevnoj radnoj nedelji je generalno pokrenuta tokom pandemije kovida 19, pri čemu su i radnici i poslodavci razmatrali važnost fleksibilnosti na radnom mestu i beneficije.

Zaposleni bi radili četiri dana nedeljno sa istom platom i beneficijama, ali sa istim obimom posla.

 
Kako piše Juronjuz, kompanije koje bi skratile radnu nedelju bi poslovale uz manje sastanaka i s više nezavisnog rada.

Zagovornici ove ideje kao argument navode da bi radnici bili zadovoljniji, a samim tim bi i porasla njihova produktivnost.

Zemlja u kojoj je radna nedelja među najkraćim u Evropi jeste Nemačka. Prema Svetskom ekonomskom forumu, prosečna radna nedelja traje 34,2 sata.

 Nemački sindikati su zahtevali dodatno skraćenje, a razlog za iniciranje promene je, kako se navodi, manjak radne snage.

 U februaru prošle godine je 45 kompanija u Nemačkoj započelo eksperiment s četvorodnevnom radnom nedeljom koji je trajao šest meseci.

Rezultati ankete Forsa pokazuju da 71 odsto zaposlenih u Nemačkoj bi volelo da ima opciju da radi četiri dana nedeljno. Nešto više od tri četvrtine ispitanika je reklo da podržava Vladu da istraži potencijalno uvođenje četvorodnevne radne nedelje. Za ovu opciju je i dva od tri poslodavca.

Solidna većina (75 odsto) smatra da je skraćena radna nedelja za jedan dan poželjna za zaposlene, a 59 odsto ocenjuje da je to ostvarljivo i za poslodavce.

 U Crnoj Gori najavljeno skraćivanje radnog vremena

Do kraja godine u Crnoj Gori može se očekivati uvođenje sedmočasovnog radnog vremena, nagovestila je krajem aprila ove godine Naida Nišić, ministarka rada i socijalnog staranja ove zemlje.

Ona je to izjavila u emisiji “Link” Radija Crne Gore podsećajući na izjavu premijera Milojka Spajića datu u predizbornoj kampanji, preneo je bif.rs.