Svet
Na UN konferenciji o klimi – pritisak na bogate da daju više novca siromašnima
FOTO: Youtube/Screenshot
Pregovarači iz bogatih i siromašnih zemalja danas, zatvoreni u jednoj prostoriji, pregovaraju tokom prekoračenog vremena za završetak UN konferencije o klimi u Bakuu u Azerbejdžanu, u pokušaju da postignu sporazum o novcu za zemlje u razvoju da bi se suočile i prilagodile klimatskim promenama.
Grubi nacrt novog predloga koji kruži prostorijom nailazi na opšte odbacivanje, posebno od strane afričkih zemalja i malih ostrvskih zemalja, prema porukama koje se šalju iz sobe.
Grupa pregovarača iz bloka Najmanje razvijenih zemalja i Saveza malih ostrvskih zemalja napustila je prostoriju, jer nisu želeli da se bave tim grubim nacrtom.
„Izašli smo… smatramo da nas nisu slušali“, rekao je Sedrik Šuster, predsedavajući Grupe malih ostrvskih država, koji je iz Samoe, dok se pregovori na COP29 odvijaju u produžetku bez kompromisa na vidiku.
Šuster je izdao saopštenje u kome je rekao da nisu deo rasprava koje su donele do tih „neizbalansiranih tekstova“ i zatražio od predsedništva COP29 da njih sluša.
Evans Ndževa, predsedavajući grupe Najmanje razvijenih zemalja izjavio je da je sadašnji dogovor za njih „neprihvatljiv“.
„Treba da razgovaramo sa drugim zemljama u razvoju i odlučimo šta da radimo“, Rekao je on.
Prema poslednjem zvaničnom nacrtu u petak obećano je 250 milijardi dolara godišnje do 2035, više nego duplo od ciljanih 100 milijardi dolara postavljenih pre 15 godina, ali daleko ispod hiljadu milijardi dolara i više, koliko stručnjaci kažu da je potrebno.
Grubi nacrt oko koga se danas raspravljalo predlaže iznos od 300 milijardi dolara godišnje za siromašne.
Kako otkucava vreme za kraj konferencije, tako odlazi sve više pregovarača iz siromašnih zemalja.
Zemlje u razvoju optužile su bogate zemlje da pokušavaju da izdejstvuju šta one hoće, a male ostrvske zemlje, koje su posebno osetljive na uticaj klimatskih promena, optužile su zemlju domaćina Azerbejdžan da ih je ignorisala tokom cele dve nedelje koliko je konferencija trajala.
Bogate zemlje obavezne su da pomognu osetljivim zemljama prema sporazumu postignutom na konferenciji o klimi u Parizu 2015. godine.
Zemlje u razvoju traže 1.300 milijardi dolara da im se pomogne u prilagođavanju sušama, poplavama, podizanju nivoa mora i ekstremnoj vrućini, da plate za gubitke i štete izazvane ekstremnim vremenskim prilikama, i za tranziciju svojih energetskih sistema od fosilnih goriva koja zagrevaju planetu ka čistoj energiji. ;Irski ministar za ekologiju Imon Rajan rekao je jutros da će verovatno biti nova cifra ponuđena za finansiranje klime u narednom nacrtu, ali je rekao da je pitanje kako stići do 1.300 milijardi dolara.
On je rekao da će bilo koja cifra dogovorena na konferenciji morati da se nadoknadi sa drugim izvorima finansiranja, na primer preko tržišta za emisije ugljenika gde bi zagađivači plaćali za ugljenik koji ispuštaju.
Rajan je rekao da veruje da može da se postigne dogovor.
Komesar EU za klimu Vopke Hustra (Wopke Hoestra) rekao je da evropska delegacija radi sve što može da konferencija bude uspešna.
Azerbejdžansko predsedništvo konferencije o klimi COP29 predviđa tokom popodneva da objavi konačni kompromisni predlog i da ga zatim podnese na usvajanje na plenarnoj sednici pred predstavnicima gotovo 200 zemalja pozvanih na konferenciju, što će biti više od 24 časa kasnije od predviđenog završtetka skupa.