Vrhovno javno tužilaštvo: Od 2015. procesuirano 45 krivičnih dela učinjenih iz mržnje

U jednom periodu od uvođenja krivičnog dela zločina iz mržnje do primene u praksi vladalo je nerazumevanje i suda i tužilaštva i zbog toga su izrađene Smernice za krivično gonjenje zločina iz mržnje, izjavila je Tamara Mirović, javna tužiteljka u Vrhovnom javnom tužilaštvu.

Ona je dodala da svi evidentirani slučajevi i procesuirani otkako su izrađene te smernice.

Da bi govor mržnje bio krivično gonjen mora biti element već propisanog krivičnog dela, i to je ekstreman govor, koji poziva na nasilje, objasnila je Tamara Mirović na konferenciji „Borba protiv zločina iz mržnje i govora mržnje u digitalnoj i realnoj sferi u jugoistočnoj Evropi – strategije i politike“ u organizaciji Misije OEBS u Srbiji.

Prema njenim rečima, sloboda izražavanja podleže legitimnim ograničenjima, a ključno u tome je gde prestaju prava na slobodu izražavanja i počinje govor mržnje.

Govor mržnje ima svoju krivičnu manifestaciju, ali je on zabranjen i Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o javnom informisanju i medijima, napomenula je ona.

Na konferenciji je rečeno i da pravosuđe nije jedina institucija za postupanje, već važnu ulogu ima policija.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Tomislav Žigmanov ukazao je da su platforme društvenih medija pogodno tle i da su na internetu pojedinci izloženi specifičnom obliku govora mržnje.

Srbija je prepoznala ozbiljnost problema i usvojila zakonske mere za suzbijanje govora iz mržnje, kao i dodatnu pravnu zaštitu žrtvama kroz Zakon o zabrani diskriminacije, dodao je on.

Žigmanov je rekao da je Srbija pokazala odlučnost na tom polju i kroz reformsku agendu u kojoj je predvidela paket da građani dobiju bolju zaštitu prava.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da anonimnost koju omogućava digitalna sfera čini kažnjavanje još težim, kao i to što ne ostavlja fizičke tragove, ali ostavlja psihološke.

Motiv mržnje po osnovu pola, nacije ili bilo kog opredeljenja prepoznaje se kao posebna otežavajuća okolnost, predočila je poverenica.

Ona je ukazala da je govor mržnje izuzetno opasan kada ga koriste državni funkcioneri, čime se stvara neprijateljsko okruženje, kako u državi, tako i u regionu.

Šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu istakao je da se način činjenja u fizičkom ili virtuelnom prostoru u fizičkim ili verbalnim napadima promenio i da se virtuelni prostor otvorio za maliciozna ponašanja, navodeći da je bilo slučajeva da mladi ljudi izvrše samoubistvo posle verbalnih napada u onlajn sferi.

Istraga i gonjenje zločina iz mržnje ili govora mržnje, preko displeja ili tastature, zahteva različite metode za odgovornost, rekao je Bratu.

Bratu je izrazio očekivanje da će 2025. godine biti urađena revizija Smernica za krivično gonjenje zločina iz mržnje.