Nikola Nestorović - jedan od pionira moderne arhitekture u Srbiji

Rođen je 1868. godine. U Požarevcu je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Nakon toga seli se u Beograd, gde je maturirao u Realnoj gimnaziji. Školovanje nastavlja na Tehničkom fakultetu Velike škole. Po diplomiranju zaposlio se kao podinženjer u Ministarstvu građevina. Poslat je na rad u Požarevcu, gde je obavljao poslove na obeležavanju šuma i na regulaciji toka reke Morave.

Nikola Nestorović je studirao arhitekturu na Visokoj školi za umetnost i obrt u Beču, gde je stekao temeljno obrazovanje u arhitektonskoj teoriji i praksi.

Dalje školovanje nastavio je u Berlinu, na Tehničkoj visokoj školi.  U Berlinu je po završetku studija položio i državni ispit, a zatim se vratio u Beograd.

Njegov rad karakteriše spoj tradicionalnih stilskih elemenata sa modernističkim pristupima koji su postajali sve popularniji u Evropi u prvim decenijama 20. veka.

Bio je jedan od arhitekata koji je aktivno učestvovao u gradnji i transformaciji Beograda u periodu između dva svetska rata, kao i u posleratnom periodu. Njegov opus obuhvata raznovrsne projekte - od stambenih objekata do javnih zgrada.

Nikola Nestorović bio je utemeljivač koncepta moderne arhitekture u Srbiji, što znači da je, uprkos tome što je radio u periodu kada su klasični stilovi bili u velikoj meri dominantni, uspešno uveo jednostavnije forme, racionalnost u podeli prostora i upotrebu novijih materijala.

Neki od značajnijih objekata koje je projektovao su sledeći:

• Zgrada Narodnog muzeja u Beogradu – Prvobitno je bila namenjena Ministarstvu finansija. Ovu zgradu projektovao je sa Androm Stevanovićem.
• Zgrada Narodne banke Srbije, koju je takođe projektovao sa Androm Stevanovićem,
• Zgrada Tehničkih fakulteta – Ovu zgradu projektovao je sa Brankom Tanazevićem. Zgrada je u duhu akademizma s klasicističkim elementima i bila je prvi namenski objekat za smeštaj tehničkih fakulteta,
• Hotel Bristol
• Stambeno-poslovna zgrada na Terazijama – Zgrada “Putnika”,
• Njegova porodična kuća u Beogradu – Nalazi se u Ulici Kneza Miloša 40 i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.

Sećanje na Nikolu Nestorovića u Požarevcu predstavlja Muzej kulturne istorije. Naime, zgrada u kojoj se Muzej nalazi se u njegovoj rodnoj kući.

Nakon više decenija, u martu ove godine velikim delom su završeni unutrašnji radovi na rekonstrukciji Muzeja kulturne istorije. Ukupna vrednost radova je 27 miliona dinara, a svi dosadašnji radovi izvedeni su uz stručni nadzor Zavoda za zaštitu spomenika.

"Ono što nas u narednom periodu očekuje je da po završetku izrade projekta restauratorsko-konzervatorskih radova za Plavi salon, krećemo u njegovu rekonstrukciju, jer je to centralni deo ovog objekta, koji odiše freskama iz perioda XIX veka. Cilj grada Požarevca i Narodnog muzeja je da ova zgrada sutra ima postavku, koja će biti omaž građanskog života Požarevljana XIX veka”, rekao je tada gradonačelnik Saša Pavlović.

Podsetimo, do gubitka upotrebne funkcije i nastanka teških oštećenja muzeja kulturne istorije objekta došlo je iz nekoliko razloga, između ostalog, zbog prirodne dotrajalosti materijala, spoljne sredine, nestručno i neblagovremeno izvedenih intervencija na objektu. Oštećenja su u svom najvećem stepenu prvenstveno uočena kod narušene noseće strukture krovne konstrukcije. Posebno velike štete, bile su registrovane u enterijeru objekta nastale kao posledica obilnog prokišnjavanja i natapanja vodom. U nekadašnjem centralnom salonu, umetnički posebno oslikani plafoni, bili su skoro uništeni. Zbog devastiranog stanja na objektu Muzej kulturne istorije u Požarevcu se nalazi van funkcije.

Delo Nikole Nestorovića ostavilo je dubok trag u arhitektonskoj tradiciji Srbije. Njegov angažman u modernizaciji beogradskog urbanog prostora predstavlja ključni period u razvoju jugoslovenske arhitekture, a njegov rad je i danas cenjen kao primer ravnoteže između modernih funkcionalnih zahteva i estetskog izraza. Mnoge njegove zgrade i danas čine važan deo urbanog pejzaža Beograda, a njegova dela ostaju inspiracija za nove generacije arhitekata.