Vlada Švajcarske ulaže 2 miliona evra u poboljšanje životnih uslova neformalnih sakupljača otpada

Podrška će posebno biti usmerena na 12 lokalnih samouprava koje obuhvataju 61 domaćinstvo sa ukupno 310 članova porodica neformalnih sakupljača otpada, pogođenih modernizacijom sistema upravljanja otpadom i zatvaranjem dosadašnjih deponija. Ova inicijativa će im omogućiti pristup zdravstvenim, obrazovnim i socijalnim uslugama, kao i obuku, mentorstvo i podršku za zapošljavanje ili samozapošljavanje.  

Ambasadorka Švajcarske u Republici Srbiji An Lugon-Mulen je istakla da ova partnerska inicijativa pokazuje posvećenost Vlade Švajcarske podršci lokalnim zajednicama u unapređivanju kvaliteta života i smanjivanju socijalne isključenosti ranjivih grupa.  

„Ova inicijativa označava važan korak u našim zajedničkim naporima da podržimo Srbiju na putu ka većem prosperitetu, ali obezbeđujući da se ekonomski, društveni i ekološki ciljevi postižu ruku pod ruku, pružajući podršku najugroženijim grupama stanovništva da se integrišu u formalno tržište rada i imaju pristup obrazovanju, kao i uslugama zdravstvene i socijalne zaštite čime se povećava kvalitet života i reafirmiše njihov položaj u društvu. Zato je ova aktivnost mnogo više od upravljanja otpadom – radi se o ljudima“, navela je ambasadorka. Ona je podsetila da je Švajcarska jedan od najvećih bilateralnih partnera koja pruža podršku Srbiji više od 30 godina, a kroz ovaj program se fokusira na tri međusobno povezane oblasti upravljanje u lokalnim samouprava, zaštiti životne sredine i socijalnoj uključenosti.

Tim Lardner, regionalni direktor UNOPS-a za Evropu i Centralnu Aziju, ističući značaj partnerstva i zajedničkog delovanja svih strana uključenih u realizaciju ove inicijative, istakao je da: „UNOPS, UNICEF i UNFPA, zajedno sa Vladom Republike Srbije, lokalnim samoupravama i organizacijama civilnog društva, uz podršku Vlade Švajcarske rade na rešavanju složenih izazova sa kojima se suočavaju neformalni sakupljači otpada, jedna od najugroženijih zajednica u Srbiji“.

„Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pruža kontinuiranu podršku ugroženim grupama. Neformalni sakupljači sekundarnih sirovina, među kojima je najviše pripadnika romske populacije, sakupe 80 posto otpada koji se generiše u Srbiji, a trenutno žive i rade u nehumanim uslovima. Zato je važno je da zaštitimo radna, socijalna i zdrastvena prava ovih ljudi.“ rekao je Ninoslav Jovanović, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Matilde Mort, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, istakla je da je ovo program sa fokusom na unapređenje lokalnog upravljanja, socijalnu uključenost i zaštitu životne sredine, i da je usklađen sa više važnih ciljeva održivog razvoja, kao što su smanjenje nejednakosti, siromaštva i stvaranje održivih zajednica sa odgovornim institucijama.

„Pristup u ovoj intervenciji usmeren je na iskorenjivanje siromaštva i smanjenje socijalne isključenosti, ali takođe obuhvata održive gradove i zajednice i izgradnju odgovornih i inkluzivnih institucija“, izjavila je stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, napominjući da je cilj da se “obezbede održiva sredstva za život i socijalne usluge, fokusirajući se na trajnija rešenja. Ovde se ne radi samo o unapređenju infrastrukture, već o merljivim poboljšanjima u životima pojedinaca.“ 

Ova intervencija se sprovodi u sinergiji sa Programom čvrstog otpada u Srbiji, koji zajednički, kroz zajam, finansiraju Evropska banka za obnovu i razvoj i Francuska agencija za razvoj, a čiji je nosilac Ministarstvo zaštite životne sredine.

Tatjana Kaluđerović, pomoćnica ministra zaštite životne sredine, navela je da Ministarstvo radi na uspostavljanju održivog sistema upravljanja otpadom i da planira zatvaranje opštinskih deponija i izgradnju regionalnih centara. To je dovelo do potrebe za intervencijom koja bi pomogla neformalnim sakupljačima otpada koji od tih deponija zavise, kako je navela.

“Svesni smo da zatvaranje nesanitarnih deponija ima direktan uticaj na neformalne sakupljače otpada. Zatvaranje deponija vodi ka izmeštanju njihovih ekonomskih aktivnosti, odnosno gubitku izvora prihoda neformalnih sakupljača otpada i njihovih domaćinstava. Prepoznajemo da ova tranzicija utiče na egzistenciju nekih od naših najugroženijih građana, međutim, zatvaranje deponija se ne može izbeći”, istakla je Kaluđerović i dodala “ova inicijativa se ne odnosi samo na poboljšanje sistema upravljanja otpadom nego se radi o tome da niko ne bude ostavljen dok se krećemo napred.”

Milena Popović Martineli, pomoćnica direktora Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan ukazala je na važnost modernizacije upravljanja otpadom u Srbiji, kroz strateško ulaganje u infrastrukturu koja unapređuje zaštitu životne sredine i pruža podršku ugroženim zajednicama. 

„Kroz zajedničku saradnju treba da doprinesemo unapređenju društvenog aspekta modernizacije sistema za upravljanje čvrstim otpadom čime će se pored značajnog pozitivnog uticaja na životnu sredinu obezbediti i poboljšanje kvaliteta života nacionalnih manjina i ranjivih grupa”, rekla je Martineli i naglasila da uloga sakupljača otpada ne sme biti zapostavljena u tokovima tranzicije ka zelenoj ekonomiji.

Fransoa Vens, zamenik direktora regionalne kancelarije za Zapadni Balkan Francuske agencije za razvoj je istakao da je ovo kompleksno pitanje koje zahteva saradnju i zajedničke napore različitih slojeva društva.

„Upravljanje otpadom zahteva velika ulaganja, tehnologije i regulative, ali na kraju dana, to je društveno pitanje. Uključuje ljude, kojima su potrebni pažnja i akcija. Zato nam je drago što danas vidimo da agencije UN-a, ministarstva, lokalne samouprave i zajednice rade zajedno kako bi ih osnažili”, naglasio je Vens.

Podrška programa uključuje i angažovanje porodičnih asistenata kao ključnih kontakt osoba koje će povezivati neformalne sakupljače otpada i članove njihovih porodica sa lokalnim institucijama i uslugama, zastupati njihove interese i pomagati im u ostvarivanju prava na osnovu njihovih specifičnih potreba. Program dodatno pruža podršku lokalnim samoupravama kroz razvoj sistemskih politika, uspostavljanje struktura i procesa koji omogućavaju dugoročna rešenja za poboljšanje položaja neformalnih sakupljača otpada.