Natalijina ramonda – simbol Dana primirja u Srbiji

Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.

Ramonde imaju mogućnost vaskrsenja kada je suša – prividno izgledaju kao mrtve, a kad dođe kiša ožive, i zato je zovu „cvet Feniks“.

Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.

Postoji Srpska ramonda i Natalijina ramonda. Prvu je otkrio Josif Pančić 1847. na planini Rtanj, a Natalijinu je otkrio dr Sava Petrović 1882. i ime joj dao po kraljici Nataliji Obrenović.

Razlika je u obliku listova i boji cveta, objasnili su stručnjaci. Postoje male razlike u izgledu ove dve ramonde, ali se razlikuju i po tome što rastu na različitim mestima.

Natalijina ramonda je u Srbiji „strogo zaštićena vrsta“ što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.

Iz Zavoda za zaštitu prirode su upozoravali da opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.

Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode „Sićevačka klisura“, Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura“, Specijalni rezervat prirode „Suva planina“, Nacionalni park „Šar planina“.
U Srbiji se od 2012. godine kao državni praznik obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Naime, tog dana su 1918. godine u železničkom vagonu u Кompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.

Primirje je potpisano u 5.45 ujutru, stupilo je na snagu „jedanaestog sata, jedanaestog dana, jedanaestog meseca“ 1918.

Primirje je prvobitno isteklo nakon 36 dana i nekoliko puta je produžavano, a formalni mirovni sporazum je postignut tek naredne godine kada je potpisan Versajski ugovor.

Dan primirja se obeležava u mnogim savezničkim državama, s tim što se u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta zove Dan sećanja, a u Sjedinjenim Američkim Državama Dan veterana.
Prva proslava Dana primirja održana je u večernjim satima 10. novembra 1919, kada je britanski kralj Džordž V u Bakingemskoj palati bio domaćin „banketa u čast predsednika Francuske Republike“.

U krugu palate je narednog dana održana dvominutna tišina u znak poštovanja prema onima koji su poginuli u Velikom ratu.